ИЗЛОЖБА И НОВА КЊИГА О ЗАБОРАВЉЕНОМ ЗЛОЧИНУ

У Вишеграду обележено 75 година од усташког злочина над србима у Старом броду

ВИШЕГРАД – Навршило се 75 година од велике офанзиве усташке црне легије на Сарајевско-Романинјско подручје, под командом Јуре Францетића, са циљем да се Источна Босна очисти од српског становништва те да се на Дрини постави граница тадашње Независне државе Хрватске. Најмасовнији злочини десили су се на православни празник Младенце 1942. године у Милошевићима и Старом Броду.

Увидевши њихове намере и бежећи пред усташама, српско становништво са овог подручја кретало се према Старом Броду низводно 13 километара од Вишеграда, са намером да пређу Дрину и спас потраже у Србији.

Стравичан резултат тих злочина је преко 6000 звјерски уморених Срба. Историчари су забележили да је то био један од највећих покоља Срба у Другом светском рату.

У поводу обележавања годишњице маскра на Дрини Српска православна Црквена општина Вишеград, у сарадњи са општинама Вишеград, Рогатица и Соколац, 21. марта у Градској галерији у Вишеграду организовала је  изложбу фотографија и докумената, те  промоцију трећег допуњеног издања књиге „Стари Брод-заборављени злочин“.

„У ово треће допуњено издање уврштена су нова сведочења преживелих и додатни спискови убијених које су појединци деценијама скривали од јавности, јер се о томе није смело чак ни причати. Као посебан додатак у нову књигу смо уврстили и текстове посвећене жртвама са још два стратишта – Пребиловци и Јадовно“ рекао је Славко Хелета, уредник овог издања.

Представљајући ову нову књигу он је, у својој беседи, рекао: „Када су чланови заједничке Редакције Издавачке куће „Дабар“ из Добрунске Ријеке и  Издавачке секције Српског соколског друштва „Соко“ Добрун, уз благослов блаженопочившег Митрополита дабробосанског Николаја, средином 2008. године објавили прво издање књиге о злочинима усташа над српским цивилима у прољеће 1942. године у кањону Дрине, низводно од Вишеграда, и на путу до ове ријеке, мало је ко вјеровао да ће ови записи доживјети, сада већ треће издање.

Прва књига „Заборављени злочини-Стари Брод“ на стотињак страница овјековјечила је Зборник радова који су 2008. године представљени на научном скупу у Рогатици посвећеном геноциду над српским народом у Другом свјетском рату, са посебним освртом на подручје уз Дрину.

Упоредо са активностима на изградњи Спомен комплекса у Старом Броду 2014. године објавили смо знатно допуњено друго издање ове књиге, под насловом „СТАРИ БРОД – заборављени злочин“, која је за кратко вријеме, због додатних садржаја – свједочења преживјелих и спискова звјерски уморених 6000 Срба – постала релевантно документарно штиво за даља истраживања о овим, дуго времена скриваним злочинима.

У ово треће допуњено издање уврштена су нова свједочења преживјелих и додатни спискови убијених које су појединци деценијама скривали од јавности, јер се о томе „није смјело чак ни причати“! Као посебан додатак у нову књигу смо уврстили и текстове посвећене жртвама са још два стратишта – Пребиловци и Јадовно.

Као резултат сталних истраживања, али и помоћи људи на терену (прије свега у Соколцу, Хан Пијеску, Палама и Рогатици) у ово треће издање уврштена су и стратишта уморених српских цивила који нису успјели ни доћи до кањона Дрине. Тако је по први пут у овој књизи јавности доступан и податак да је уз 300 српских цивила код Хан Пијеска звјерски уморено и педесетак јевреја, које су ту усташе довезле из Власенице, што на ова звјерства (од стране усташа у чијим јединицама су били најбројнији  муслимани)  баца ново свјетло које треба даље истраживати. 

Поштовани пријатељи, пред вама је нова књига. допуњена са 90 страница, која додатно учвршћује њену документарност и трајност, како би наша поколења имала истински запис о незапамћеним  злочинима фашистичког режима такозване Независне државе Хрватске, над немоћним људима, чија је једина кривица била што су Срби и што су им  сметали да остваре свој сан-границу на Дрини.

Поред Александра Савића, приређивача књиге и јереја Драгана Вукотића, који је био организатор овог капиталног издавачког пројекта, мене као уредника и архимандрита Јована Гардовића-техничког уредника, желио бих истаћи и остале који су својим доброчинством даривали своје знање, вријеме, фотографије и текстове који су као трајни документ укоричени у ову књигу. Сарадници су били: Сретен Митровић, Радоје Тасић, Милица Кусмук, Велимир Елез и Добрила Абазовић, аутор фотографија Хаџи Бранко Никитовић, а рачунарску припрему обавио је Мирослав Радуловић. Издавачи књиге, коју је штампао „Графичар“ из Ужица, су Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“ из Добрунске Ријеке и „Соколова“ Издавачка секција из Добруна код Вишеграда. 

И ова трећа по реду књига не склапа своје странице, јер и даље очекујемо додатну документацију и свједочења која ће још више допринијети разоткривању истине о овим стравичним злочинима, коју никако не смијемо заборавити.

Приређивач књиге „Стари Брод-заборављени злочин“ Александар Савић рекао је да су се у Другом светском рату десили страшни злочини за које се сматрало да су обелодањени и истражени. Међутим, било је злочина који су зарад братства и јединста минимизирани и скривани од јавности.

„Драстичан пример „заборава“ су злочини почињени у Старом Броду и Милошевићима. Толико мржње је исказано према српском народу од стране другог народа да то поједини психолози граниче са лудилом“ рекао је Савић и додао да ће ова књига наставити да буде допуњавана све док буде живих сведока овог злочина.

Он је на промоцији о овом капиталном издању „Дабра“ и „Сокола“ рекао: „ЕВО ПО ТРЕЋИ ПУТ ВАМ СЕ ОБРАЋАМО  У  ПОВОДУ ТРЕЋЕГ ДОПУЊЕНОГ ИЗДАЊА КЊИГЕ “СТАРИ БРОД – ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН“.  ДРУГИ ПУТ У ВИШЕГРАДУ,  ЈЕР ЈЕ ПРВА ПРОМОЦИЈА БИЛА У АГЕНЦИЈИ „ТАНЈУГ“  У БЕОГРАДУ.  ЗА ТРИ ИЗДАЊА БИЛО ЈЕ ПУНО РАЗЛОГА,  А НАЈВАЖНИЈИ ЈЕ ДА СЕ ОТРГНЕ ОД ЗАБОРАВА ЈЕДАН ОД НАЈСТРАШНИЈИХ ЗЛОЧИНА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ О КОМЕ СЕ СКОРО НИШТА ДЕЦЕНИЈАМА НИЈЕ  ПИСАЛО.

 ИНАЧЕ,  ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ  ОБИЉЕЖИЛИ СУ СТРАВИЧНИ ЗЛОЧИНИ,  ЗА КОЈЕ СЕ СМАТРАЛО ДА СУ УГЛАВОМ ОБЈЕЛОДАЊЕНИ И ИСТРАЖЕНИ. НО ИПАК,  БИЛО ЈЕ ЗЛОЧИНА,  КОЈИ СУ ЗАРАД БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА МИНИМИЗИРАНИ И НАПРОСТО СКРИВАНИ ОД ЈАВНОСТИ. 

ДРАСТИЧАН ПРИМЈЕР „ЗАБОРАВА“  СУ ЗЛОЧИНИ У СТАРОМ БРОДУ  И МИЛОШЕВИЋИМА.

ТОЛИКО МРЖЊЕ ЈЕ ИСКАЗАНО, НА ТИМ  МЈЕСТИМА,  ПРЕМА СРПСКОМ НАРОДУ ОД СТРАНЕ ДРУГОГ НАРОДА,  ДА ТО ПОЈЕДИНИ ПСИХОЛОЗИ ПОРЕДЕ СА ЛУДИЛОМ. 

            ЈОШ УВИЈЕК ПОНЕКИ ЖИВИ СВЈЕДОК ТИХ ДОГАЂАЈА,  А НАЈВИШЕ ЗБОГ ЊИХ И ЊИХОВИХ ИСКАЗА МИ И ПРАВИМО ДОПУЊЕНА ИЗДАЊА ОВЕ КЊИГЕ, НЕМАЈУ ПРАВЕ РИЈЕЧИ ДА ОПИШУ ЗЛОЧИНЕ И ЗЛОЧИНЦЕ  И НАЧИН СВИРЕПОСТИ ПРЕМА НЕВИНИМ ЖРТВАМА.

ВЛАДАН ДЕСНИЦА,  СРПСКИ И ХРВАТСКИ ПИСАЦ,  ИНАЧЕ,  РОЂЕН У ХРВАТКСОЈ, УПРАВО ГОВОРИ У СВОЈИМ КЊИГАМА О МРЖЊИ, ПА КАЖЕ:  „ТРЕБА МРЗИТИ СМРТ, ТРЕБА ПОБИЈАТИ СМРТ БЕЗ ПРЕДАХА, СВИМ СРЕДСТВИМА НА СВАКОМ КОРАКУ.  ТРАБА МОБИЛИЗОВАТИ СВЕ ЉУДСКЕ СНАГЕ НА ТУ МРЖЊУ ПРЕМА СМРТИ.  ЈЕР У ЖИВОТУ КАО И ДА СЕ НЕ РАДИ ДРУГО НЕГО САМО УМИРЕ. ЖИВОТ КАО ДА НЕ ЗНАЧИ ДРУГО  НЕГО НАНИЗАТИ ВЕЛИКИ, ГРДАН БРОЈ УМИРАЊА СВОЈИХ РОЂЕНИХ  И ТУЂИХ – ПА НАЈЗАД УМРИЈЕТИ, САСВИМ УМРИЈЕТИ. ПРЕСТАТИ ДОЖИВЉАВАТИ  ЧАК И УМИРАЊЕ“. 

Е, ТА МРЖЊА, КАО И СВЕ МРЖЊЕ ДОВЕЛА ЈЕ ДО ЗЛОЧИНА НА ДРИНИ 1942. ГОДИНЕ.  ЗЛОЧИНА КОГА СУ ИЗВРШИЛЕ  УСТАШЕ. 

А ГЛЕ ЧУДА, СКОРО НЕГДЈЕ ПРОЧИТАХ ДА ОВА, ЗА НАС СТРАШНА РИЈЕЧ „УСТАШЕ“, ПОТИЧЕ,  ИЛИ ЊЕН КОРИЈЕН ВОДИ,  ОД РИЈЕЧИ УСТАНИК, УПОТРИЈЕБЉЕН У ВРИЈЕМЕ ХЕРЦЕГОВАЧКИХ РАТОВА 1875-1877 ГОДИНЕ.  РИЈЕЧ  „УСТАШЕ“ ЈЕ ВРЛО ЧЕСТО УПОТРЕБЉАВАНА КОД ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА, А И НАЗИВ ЈЕДНЕ КЊИГЕ ПЕТРА I KАРАЂОРЂЕВИЋА ЈЕ „ДНЕВНИ ЗАПИС ЈЕДНОГ УСТАШЕ“.

И ШТА РЕЋИ НА СВЕ ОВО, НЕГО ДА СУ МРЖЊА, ИЛИ СТРАХ БОЛЕСНО СТАЊЕ УМА, КОЈЕ СУ ОБИЉЕЖИЛЕ И НАШЕ ВРИЈЕМЕ. ЈЕДАН НАШ КЊИЖЕВНИК ЈЕ ЗАБИЉЕЖИО ЈЕДНУ ДИВНУ РЕЧЕНИЦУ О МРЖЊИ „УСАМЉЕН МЕЂУ ГРОБОВИМА ЗАБОРАВИО САМ НА МРЖЊУ, ВРАТИЛА МИ СЕ КАД САМ ПРИШАО ЉУДИМА“.

ДРАГИ МОЈИ,  ПОУЧЕНИ ХРИШЋАНСКИМ ВРИЈЕДНОСТИМА ПОКУШАЈМО НЕ МРЗИТИ,  АЛИ НЕ ЗАБОРАВИМО ДА СЕ СЈЕТИМО НА ОВЕ И СВЕ НЕВИНЕ СРПСКЕ СТРАДАЛНИКЕ,  ЈЕР ИХ ЈЕ И ПРЕВИШЕ.            

И КАКО РЕЧЕ ЈЕДАН ПРЕЖИВЈЕЛИ ИЗ ОВОГ РАТНОГ ПАКЛА, СЛИКОВИТО: „НИЈЕ МОГЛА НАБУЈАЛА ДРИНА СВЕ ДА ИХ ПРИМИ У СВОЈЕ КОРИТО“!

ВЕЛИКУ ЗАХВАЛНОСТ ИЗРАЖАВАМ СВИМ САРАДНИЦИМА, КОЈИ СУ РАДИЛИ НА ОВОМ ТРЕЋЕМ, ДОПУЊЕНОМ ИЗДАЊУ КЊИГЕ “ СТАРИ БРОД – ЗАБОРВЉЕНИ ЗЛОЧИН“, А ПОСЕБНО ИЗДАВАЧКОЈ КУЋИ „ДАБАР“ МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ ИЗ ДОБРУНСКЕ РИЈЕКЕ И ИЗДАВАЧКОЈ СЕКЦИЈИ „СОКОЛА“ ИЗ ДОБРУНА“.

На паноима и фотографијама, чији је аутор вишеградски сликар Хаџи Бранко Никитовић, које су изложене у Градској галерији, а наредног дана и у Старом Броду, приказан је велики број документације која је скупљена последњих неколико година, а која сведочи о овом страшном усташком масакру над недужним српским цивилима као и сведочења преживелих.

Свештеник Драган Вукотић, један од иницијатора да се у Старом Броду подигне Спомен комплекс те овај злочин отргне од заборава, рекао је да су на фотографијама између осталог приказана  подигнута спомен обележја на местима где се зна да је страдало по неколико стотина Срба, али и она места која до сада нису обележена, а зна се да ту постоје масовне гробнице.

„Преживели сведоци водили су нас на места у Хан Пијеску, на Борикама, Мокром, Соколцу, у Рогатици и другим селима где постоје масовне гробнице Срба. које су усташе стизале у збеговима и убијале на језив начин. Само код Рогатице у селу Лањско у четири куће усташе су живе спалили преко 300 Срба, у Црквинама су стигли збег од 156 људи од којих је 44 било из породице Пушоња. Сви су побијени осим брата и сестре Анђелке и Мијата Пушоња“, рекао је свештеник Вукотић, додавши да је оваквих места много на овом подручју.

Акцију чишћења Источне Босне од свега што је српско покренуо је с пролећа 1942. године Јуре Францетић са својих десет пуковнија, односно десет хиљада усташа, крећући се од Сарајева преко читаве сарајевско-романијске регије, остављајући само пустош иза себе.

Они који су преживели овај масакр, деценијама касније су причали како су гледали жене са децом у наручју како скачу у хладну Дрину само да би избегли усташки нож.

Преко 600 српских девојака  је спас потражило у Дрини, само да се усташе не би иживљавале над њима.

Покољ су у Старом броду прекинули Немци на захтев Милана Недића, јер како су хроничари забележили, ни они више нису могли да гледају како се усташе иживљавају над децом, женама и старцима.

У комплексу Стари Брод данас стоји обележје у виду крста као знак сећања на све српске мученике који су ту страдали, а подигнута је и Спомен капела.

На споменику су уклесане речи: „ Опростите нам ви који сте овде страдали, а 66 година смо ћутали о вама. Ипак вас нисмо заборавили јер овакве ране на срцу никад не зарастају. Злочинцима смо опростили, нек им је лице црно пред Божјом светлошћу. Радујте се, јер сте у Царству небеском и молите се за грехе наше“.

За овај злочин никада и нико после Другог светског рата није одговарао, чак шта више о њему се ћутало, није поменут ни у једном историјском уџбенику, а преживели „ради браства и јединства“ нису о томе ни смели причати.

Милица Кусмук