СЛАВА СРПСКОГ СОКОЛСКОГ ДРУШТВА „СОКО“ ДОБРУН, СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ

У манастиру Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци обиљежена је крсна слава ССД “Соко“, свети Василије Острошки. У присуству гостију чин лољења славског колача обавили су свештеник Александар Топаловић и игуман манастира, отац Јован Гардовић.

Тим поводом уручене су награде учесницима на конкурсу за кратку васкршњу причу на тему “Црква у мом селу” коју је организовала Издавчка секција соколског друштва.

На конкурас за кратку васкршњу причу који 16. годину за редом расписује ССД „Соко“ пријавио се 21 учесник из РС И Србије. Прво мјесто освојила је Николета Петровић и Бијљине, друго Стамен Миловановић из Ниша, а треће Лазар Вучићевић из Обреновца.

Награде побједницима је уручио председник Сокола Мирослав Вуковић који је том приликом честитао славу свим члановима друштва и истакао да је Соко данас најмасовније друштво у Вишеграду које окупља младе људе и има свој план активности.

Николета Петровић побједник конкурса из Бијељине рекла је да се и ако новинар по први пут окушала у књижевном стваралаштву.

„Покушала сам да направим паралелу некад и сад када је моје село на Озрену у питању. Некад је било доста домаћинстава, дјеце, младих људи. Прво расијање је кренуло осамдесетих година, а потом за вријеме рата расијани су сви по цијелом свијету. То је у ствари прича свих људи који живе на овом простору и једино што можемо да сачувамо је сјећање на кућни праг и огњиште, јер када то немамо не можемо да имамо калем, да генерације које тек стасавају иду корацима својих предака“, рекла је Петровићева.

Лазар Вучићевић из Обреновца каже да му није први пут да учествује на овом конкурсу, већ је побиједио прије осам година а своју љубав према писањеу пренио је и на сина који је ове године освојио седмо мјесто на овом конкурсу.

Српско соколско друштво „Соко“ данас дјелује кроз седам секција и броји око 200 чланова.

Милица Кусмук

З А П И С Н И К

Дана 7. маја 2022. године одржан је састанак жирија за избор најбоље кратке приче која је пријављена на наградни конкурс Српског соколског друштва „Соко“ Добрун на тему „Црква у мом селу“.

На конкурс је пријављена 21 прича од којих је свака задовољила услове конкуса, а од којих је жири у саставу: предсједник Славко Хелета, новинар, подпредсједник Милица Кусмук, новинар и чланови Маријана Симанић новинар и Бојан Николић професор српског језика и књижевности, изабрао три најбоље.

Према оцијени жирија:

3. мјесто прича под шифром „Јежава“ , 26 поена
4. мјесто, прича по шифром „Дубовац“, 27 поена
5. мјесто, прича под шифром „Ђурђа и Јаков“ , 28 поена.

РЈЕШЕЊЕ ШИФРИ:

1. ЂУРЂА ЈАКОВ: Николета Петровић, Бијељина
2. ДУБОВАЦ: Стамен Миловановић, Ниш,
3. ЈЕЖАВА: Лазар Вучићевић, Обреновац,
4. ДРАГО – 25 ПОЕНА: Мирјана Илић Шушњар, Вишеград

   * ТАЈНЕ ЛУЧОВОГ МОСТА – 25 ПОЕНА: Живко Ђуза, Мркоњић Град,

5. СТЕФАН – 22 ПОЕНА: Никица Банић, Инђија,

   * ЖИВА ВОДА ПРАВОСЛАВЉА – 22 ПОЕНА: Јован Н. Бундало, Београд,

6. ТОПЛИЧАНКА – 21 ПОЕН: Милијана Сета, Ниш,

   * БОЖЈА БЛАГОДАТ – 21 ПОЕН: Терентић Љиљана, Смедерево,

7. ЖИЦАР – 20 ПОЕНА: Ненад Вучићевић, Обреновац,
8. ДОЊА КОЛОНИЈА – 19 ПОЕНА: Љубинка Буба Вранић, Ниш,
9. СРНА ИЗ МАНАСТИРСКЕ ШУМЕ – 18 ПОЕНА: Миланка Бурић, Бијељина,

   * ПРАВОСЛАВЉЕ – 18 ПОЕНА: Драгољуб Бојновић, Београд,

10. АРМАГЕДОН – 16 ПОЕНА: Тамара Васиљевић, Источно Сарајево,
11. ТЕШКА ВРЕМЕНА – 12 ПОЕНА: Рада Пауновић, Чачак,

   * ИСТИНА – 12 ПОЕНА: Олица Милутиновић, Чачак

12. 19+8 – 11 ПОЕНА: Душан Мијајловић, Ниш
13. РАЗБОЛЕ СЕ ЛИСИЦА СУШИ СЕ КО ГРАНА ДОБИЛА КОРОНУ ОД НЕКОГ ЈАРАНА – 8 ПОЕНА: Живота Ђурић, Београд,

   * КОСОВКА ДЈЕВОЈКА – 8 ПОЕНА: Маријана Вукотић, Соколац,

   * ЖИВОНОСНИ ИСТОЧНИК – 8 ПОЕНА: Бисерка Томић, Лучани,

14. Г. П. -7 ПОЕНА: Горица Поповић, Крагујевац,

У Манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци прослављена је храмовна слава

СУСРЕТ КУМОВА И ПРИЈАТЕЉА

Рана јутарња звона са манастирског звоника у Добрунској Ријеци најавила су велики догађај – храмовну славу и сабор пријатеља и кумова… Сам жубор двије ријеке, Будимлије и Ундруље, уљепшавао је молитвени амбијент који је био пропраћен пјесмом птица и великим бројем вјерника који су се слијевали у манастирску порту.

Светом Литургијом дат је смисао овом празнику, а началствовао је архимандрит Јован (Гардовић) уз саслужења протојереја-ставрофора Сава Брадоњића и Богдана Станишића, јеромонаха Серафима (Глигића) и ђакона Василија Пајевића.

У својој бесједи отац Серафим подсјетио је све присутне на дивно житије Светог Николаја који је напустио своју вољену самоћу и богомислије ради служења Богу и ближњима. Заједница и љубав је подстављена пред све нас као императив који треба достићи и зато је потребно заборављати себе и своје себичне жеље и интересе и служити другима. Честитајући домаћину и свима окупљенима славу отац Серафим их је све позвао да наставе да се усавршавају у дјелима љубави.

Након лицитације барјака и литије око храма, славски обред обавио је протојереј-ставрофор Богдан Станишић, пожеливши братству манастира и вјерном народу овог краја да и даље буду у заједници која на овај празник показује љубав и слогу.

Домаћини или кумови славе били су Жељко и Весна Милановић из Добрунске Ријеке чији дом је читаво вријеме, од почетка градње овога комплекса, учествовао у стварању како цркве, тако и манастира.

Исти домаћини са својим сродницима уприличили су трпезу љубави за преко 400 вјерника.

За идућу годину четвртину колача, како је обичај у овом крају, примили су Недељко и Драгана Перишић из Вишеграда.

Благодарећи Богу и молитвама светог оца Николаја, послије свих дешавања, епидемије и забрана, народ овог краја осјетио је слободу да се може састати са својим кумовима, пријатељима и родбином.