IMG_7906

ПОМЕН НА УСТАШКЕ ЗЛОЧИНЕ ОД ПРИЈЕ 75 ГОДИНА

Стари Брод, 22. март 2017. године

У Старом Броду код Вишеграда, на Младенце, 22. Марта, је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Тим поводом изасланик владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија,  архимандрит Лазар служио је парастос испред Спомен-обиљежја, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске.IMG_7895(1)

Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба, предсједник Републике Српске Милорад Додик, шеф Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић, предсједник Борачке организације Српске Миломир Савчић, помоћник и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и генерал Милан Торбица, начелници општина Рогатица и Вишеград, те представници бројних општинских борачких организација, те велики број грађана.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је у Старом Броду, гдје је 22. марта обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ, да је важно обилазити оваквdodik u starom brodu(1)а мјеста како би истина о томе допрла и до младих генерација.

Додик је рекао да то подразумијева савремене методе комуницирања са млађом генерацијом која мора да схвати и разумије обим страдања у Старом Броду.

Он је изјавио новинарима да га је било срамота што раније није знао за ово мјесто, иако се сматра упућеним у историју српског народа у БиХ и уопште.

„На ову причу о Броду нисам наишао ни у једној књизи, ни причи. Тек сам сазнао кад сам био овдје први пут и договарао да нешто урадимо како бисмо обиљежили ово мјесто. Схватио сам да је ту било огромно страдање и да је систематски учињено да то све буде заборављено“, рекао је Додик.

Он је оцијенио да је Србима деценијама уназад понуђено да не говоре истину о злочинима над својим народом да не би, наводно, повриједили друге, иако су их ти други овдје побили.

„Како ми њих можемо да вријеђамо? Они су нас побили, а ми не треба да кажемо да су овдје муслимани из Сарајева у `Ханџар дивизији` и усташе из `Црне легије` побиле овај народ. Побили сте нас и то је оно што свакоме мора да буде јасно“, поручио је Додик.

Он је навео да је друга страна у БиХ управо у прошлости извршила оно што је Србима хтјела да припише, а то је етничко чишћење овог простора.

„Срби су се вратили након Другог свјетског рата наивно вјерујући да овдје могу да осигурају своје животе. А онда су дошле године распада бивше Југославије и видјели смо готово идентичну ситуацију. Само, тада су свијест и организовање српског народа, уз помоћ свих који поштују Србе, омогућили да се одбранимо и сачувамо ове просторе“, рекао је Додик.

Присутнима се пригодном бесједом обратио историчар Предраг Остојић, који је рекао да је тешко ријечима и сликом дочарати плач дјеце, јауке мајки, бол дјевојачки, понос и пркос људски пред ужасом смрти.predrag ostojic

„Због тога су нам потребна опијела на мјестима злочина да се помену страдали, а опомену живи и да се злочин не заборави. У случају Старог Брода, у случају прогона српске нејачи Сарајевско-романијске регије и Подриња, поставља се питање ћутања послијератне историографије о злочинима неслућених размјера које су починиле усташе“, рекао је Остојић.

Он каже да је продор већих партизанских група на ове просторе и сукоб са националним снагама ослабио до тада јединствен фронт одбране слободне српске територије.

„То је омогућило синовима припадника аустроугарских пукова, Брозових ратних другова, да почине злочин на обали Дрине. Злочине у којима су оба пута жртве били Срби“, рекао је Остојић.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Током ове офанзиве, усташе су мучки убиле 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а највећи и најмасовнији покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце – 22. марта 1942. године.

Историја Срба је вјечита историја страдања и то је историјска судбина српског народа, рекао је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого у Старом Броду, гдје је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије.

„Ми смо овдје да би се сјећали, јер човјек умире два пута. Једном када оде пред лице Божије, а други пут уколико га људи забораве. Пред лицем Божијим сваки човјек живи вјечно, али пред лицем свог рода оци су они који одређују ко смо ми“, истакао је Ђого.

Он је додао да су Срби људи који памте, али који не злопамте. „Ми Срби не бацамо кости својих уморених предака, да тим костима на политичкој сцени тргујемо, гађамо и погађамо. Ми смо људи који имају обећање и одлучност да се Стари Брод више никада не понови“, истакао је Ђого.

Свештеник Драган Вукотић рекао је да је обиљежавање годишњице страдања Срба протекло на начин како то доликује српском народу и његовим обичајима.

Он је додао да је са начелницима сусједних општина и предсједником Републике Српске Милорадом Додиком договрено да обиљежавање страдања у Старом Броду у наредним годинама буде још репрезентативније како би се указало и подсјећало на велики злочин који се догодио 1942. године.

Предсједник Борачке организације Републике Српmilomir savcicске Миломир Савчић рекао је да је акција у Старом Броду у својој основној замисли била злочиначка.

„Главне снаге непријатеља ишле су на недужно српско становништво, а задатак је био побити све. Сагледавајући размјере злочина у оба свјетска рата, поносан сам што припадам генерацији Срба која је успјела да у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату спријечи овакве покоље, да сачува територију и свој народ“, нагласио је Савчић.

Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић рекао је да су услови за долазак у Стари Брод створени, било да се долази низ Дрину или путем из рогатичког краја преко Борика.

„На то нас обавезују душе великог броја страдалих у овом селу и мали број оних који још бораве“, додао је Јагодић.

Он је истакао да се у Стари Брод враћају не само бивши становници, њихови потомци, него и други који нису ни знали за Стари Брод.

IMG_7908

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да су Срби, бјежећи пред усташама, сатјерани на Дрину гдје су страдали прије него што су успјели да пређу на другу обалу ријеке.

„О овом злочину дуго се ћутало, а сада, сваке године окупљамо се у све већем броју не заборављајући српске невине жртве и преносећи на млађе генерације историју коју не смијемо заборавити“, истакао је Ђуревић.

Књижевник Момир Крсмановић рекао је да је ово велики догађај, који мора да се обиљежава и да се подсјећа на страдања Срба у Старом Броду.

„Од лица који су преживели покоље, све сам аутентично снимио на касетофон и пренео у моје књиге, а и сам сам прошао кроз то јер су ми убијени мајка и брат“, истакао је Крсмановић.

Он је додао да има 22 књиге, које су угледале свјетло дана у вријеме када се о томе није смјело писати и говорити.

Сликар Хаџи Бранко Никитовић рекао је да се дуго година ћутало, а да ће бити потребно много година да се говори о овом догађају.

„Заједно са сарадницима направио сам изложбу фотографија на 16 паноа. То ће бити нуклеус, језгро будућих изложби, а сигурно и дио поставке у музеју који ће, надам се, бити у Старом Броду“, додао је Никитовић.

Цвијеће на спомен обиљежје у Старом Броду положили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, представници Борачке организације Републике Српске, начелници општина Вишеград и Рогатица, те представници општинских борачких организација.

Обиљежавању 75 година од страдања Срба у Старом Броду присуствовали су и шеф Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић, помоћник и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и генерал Милан Торбица, представници бројних општинских борачких организација, те велики број грађана.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Током ове офанзиве, усташе су мучки убиле 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а највећи и најмасовнији покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце – 22. марта 1942. године.

Спомен-капела у Старом Броду, посвећена српским жртвама страдалим у прољеће 1942. године, изграђена је уз благослов блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја.

У Стари Брод, који административно припада општини Рогатица, може се стићи чамцима из Вишеграда, и путем који је прије неколико година изградило Шумарство из Рогатице.

Јована Боровчанин