ВИШЕГРАД – У манаструСветогНиколе у Добрунској Ријеци  ломљењем славског колача и пригодним програмом 12. маја је прослављена крснаслава Српског соколског друштва „Соко“из Добруна код Вишеграда,Свети Василије Острошки.

Славски колач ломилису свештеник Богдан Станишић и предсједник „Сокола“ Славко Хелета.Духовник „Сокола“ архимандрит и игуман манастира у Добрунској Ријеци Јован Гардовић је рекао да је на крсној слави принесен дар Светом Василију Острошкому виду колача и жита јер светац  благосиља рад чланова друштва и помаже им да остваре своје циљеве.

  „ Рад у соколском друштву је на добровољној бази и све се ради из љубави према Богу и људима„ ,додао је Гардовић.

            У току свечаности објављено је да је прву награду за кратку васкршњу причу „Сокола“ ове године добио новинар СРНЕ Миро Пејић из Сребренице, друга није додјељена, а трећа јеприпала Тањи Милутиновић из Београда.

            „Дуго година сам у новинарству, највише волим да пишем репортаже и ова награда је потврда мог дугогодишњег стваралашког напора„ , рекао је Пејић  и додао да се у причи говори о његовом родном селу на Нишићкој висоравни и у рату спаљеној, па обновљено јцркви Светих апостола           Петра и Павла.

            Предсједник Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна Славко Хелета је истакао да се конкурс за кратку причу „Сокола” организује већ десет година.„ До краја  године издавачкасекција „Сокола“ ће штампат изборник свих награђених прича на досадшњим васкршњим конкурсима. Планирамо да промјенимо и тему наградне приче и да се конкурс организује у неком другом термину, рекао је Хелета.

  Он је додао да је овогодишњи побједник Миро Пејићдобитник и двије треће награде на конкурсима „Сокола“ 2014. И 2015. године.

            У програму славе учествовалиси у чланови Драмскесекције Српског соколског  друштва „Соко“, иначе ученици подручног одјељења из Добруна, при Основној школи „ВукКараџић“ из Вишеграда, који су извели комад Зелембаћ, по истоименој причи јеромонаха Серафима Глигића.

            Аплаузе присутних побрала је осмогодишња Сара Милутиновић из Вишеграда, која је свирајући на гуслама, уз пратњу четири године млађег брата Душана, отпјевала стару народну пјесму.          

Р. ТАСИЋ

ВИШЕГРАД – У Средњој школи „Иво Андрић“ у Вишеграду 9. маја је одржана промоција књиге „Андрић поред нас-погледи и мишљења“, чији је аутор Александар Савић.

Уредник књиге Славко Хелета рекао је Срни да аутор у овој књизи преноси разноврсна, често супротстављена мишљења и ставове.

„Пажљивом читаоцу књига ће омогућити да уђе у суштину Андрићевог живота и његовог непролазног дјела, јер и његови најљући противници и критичари полазе од непобитне чињенице да имају посла са великим књижевником и човјеком овјенчаним Нобеловом наградом за књижевност“, истакао је Хелета.

Он је напоменуо да је Савић оживио свједочанства о Андрићевој присутности у граду његове младости, текстовима из предратних „Вишеградских новина“, из којих је очигледно да је оно прије посљедњег рата било знатно шире, организованије и на већем културном нивоу.

Професор српског језика и књижевности Дивна Васић каже да је аутор годинама ишчитавао и истраживао занимљиве текстове, који одсликавају живот и рад Андрића, а прије свега пишчеву везаност за Босну као књижевни завичај, и Вишеград као мјесто његовог дјетињства.

„Ово је тематски зборник радова познатих стваралаца, умјетника и научника који су свако на свој начин видјели и доживјели дјело нашег јединог нобеловца Иве Андрића“, истакла је Васићева.

Она је напоменула да су сви значајни историчари књижевности писали о Андрићу, као и многи значајни писци и умјетници.

„Корисно је када Вишеграђани проучавају и пишу о Андрићу и то је добар знак да сазријевају генерације оних који су свијесни величине писца и дјела, као и чињенице да је Андрићева животна филозофија дубоко везана за овај простор, да је он одавде створио слику о љепоти свијета, да је научио поштовати велике и умне људе и њихове задужбине јер они остају иза нас за вјечност“, нагласила је Васићева.

Аутор књиге Александар Савић рекао је да је кроз ову књигу желио да подстакне млађе генерације да пишу о Андрићу.

„Када би сваке године неко писао о Андрићу, направили бисмо збирку која би одсликавала све по чему смо ми препознатљиви, јер је Вишеград препознатљив по мосту, а ми често заборављамо да морамо бити препознатљиви и по Андрићу“, истакао је Савић.

Он је додао да је било још интригантних текстова, али да није изоставио текстове који понекад нису афирмативни о Андрићу.

Књига „Андрић поред нас-погледи и мишљења“ је заједнички пројекат Издавачке куће „Дабар“ Митрополије дабробосанске са сједиштем у Добрунској Ријеци и Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна.

Јована Боровчанин/СРНА

Вишеград – Настављајући традицију вишегодишњег међусобног дружења спортска секција „Бамби Соко“ Српског соколског друштва „Соко“ од 13. до 16. маја биће домаћин младих фудбалера и руководства Фудбалског клуба „Трепча“ из Косовске Митровице.

Млади фудбалери из Трепче биће гости у домовима својих вишеградских вршњака, а поред манастира Добрун, Добртунска Ријека и вишеградских цркава посјетиће ћуприју на Дрини, Андрићград, Вишеградску бању, Стари Брод, Спомен собу Борачке организације, Градску галерију и Спомен учионицу Ива Андрића.

Након међусобног сусрета у Градској дворани у суботу поподне домаћине из „Бамби Сокола“ и госте из „Трепче“ примиће начелник општине Вишеград Славиша Мишковић.

Славко Хелета

ВИШЕГРАД-  У манастиру Светог оца Николаја, у Добрунској Ријеци код Вишеграда, одржана је десета по реду Васкршња туцијада и избор за најљепше украшено васкршње јаје.

У категорији за најтврђе јаје прво мјесто припало је Вуку Радојевићу, а друго Петру Анџићу.

 Титулу за најљепше јаје освојила је Ана Анџић, а друго мјесто припало је Сањи Кокошар.

 Архимандрит Јован Гардовић, игуман манастира из Добрунске ријеке и духовник „Сокола“, рекао је да је ово традиционална туцијада која је окупила младе и оне мало старије који су се сјединили са дјецом и дошли да заједно кроз молитву обиљеже велики празник Васкрс.

“Ово је вид дружења и зближавања”. Одавде смо послали слику радости дјеце која су имала прилику да се упознају са својим вршњацима“, нагласио је Гардовић.

 Он је додао да је ова туцијада показала да су дјеца дошла са радошћу, иако је вријеме било лоше, а самим тим што су дошла у пратњи родитеља говори нам да је ово и радост породице.

„Данашњи амбијент је личио на једну велику породицу, а наша Црква се и труди да све људе пригрли и да сви буду под њеним окриљем, да би били срећни и да би у животу успјели“, истакао је Гардовић.

Гардовић је рекао да су у организацији, осим манастира Светог оца Николаја и Српског Соколског Друштва „Соко“ из Добруна учествовали и представници Равногорског покрета Вишеград.

Јована Боровчанин /СРНА/