.

Помоћ од 20.000 КМ манастиру у Добрунској ријеци

 

Републички секретаријат за вјере одобрио је, у име Владе Републике Српске, финансијску помоћод 20.000 КМ манастиру Дражевина у Добрунској ријеци код Вишеграда, који је ових дана страдао у пожару, рекао је Срни директор Секретаријата Драган Давидовић.

Давидовић је истакао да је то један од најзначајнијих манастира када је ријеч о чувању српске традиције и издавачке дјелатности.

„У том смислу ми смо и раније финансијски помагали тај манастир, али ова несрећа нас мора потпуно солидарисати и тај манастир мора што прије поново да дође у могућност да ради на издавању својих капиталних дјела и да братство настави да ради оно што је започело“, додао је Давидовић.

Пожар у Манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци избиоје у недјељу, 19. августа, а ватра је угашена интервенцијом ватрогасаца из Вишеграда и Рудог.

Изградња Манастира започета је 2004. године, а пет година касније уселили су се монаси и Издавачка кућа „Дабар“.

Из пожара је спасена вриједна архива Издавачке куће „Дабар“ Митрополије дабробосанске, те часопис „Дабар“.

СРНА

 

.

Изгорио задњи спрат конака манастира у Добрунској Ријеци код Вишеграда

 

СТРАДАЛА МАНАСТИРСКА АРХИВА

 

Вишеград-Добрунска Ријека – У пожару, који је избио у недељу вече, 19. августа, у потпуности је изгорио трећи спрат конака манастира Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда.

По ријечима монаха и бројних вјерника пожар се појавио на дијелу кровне контрукције и убрзо проширио на цијело поткровље. Они су ватру покушали локализова, а потом су пристигле ватрогасне екипе из Вишеграда и Рудог које су ефикасном акцијом спријечиле ширење пожара на доње спратове.

Захваљујући усапјешној интервенцији ватрогасаца спашена је вриједна архива Издавачке куће “Дабар“, Митрополије дабробосанске, те часописа „Дабар“ и Соко“.

По ријечима архимандрита Јована Гардовића, игумана манастира, након пожара у недељу  вече обишао их је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, који је обећао ширу и координирану помоћ како би се интервентно санирала штета од пожара.

Гардовић је додао да је већ у понедељак пртистигла механизација и радници вишеградских фирми који су започели уклањање преостале кровне конструкције, како би се што прије организовало покривање конака.

Монах Гаврило Ђурић подсјећа да су, ипак, на трећем спрату изгорјеле вриједне књиге манастирске библиотеке. 

Након обављерног увиђаја биће познати узроци пожара и висина причињене штете, која је несумњиво велика.

Поред помоћи вишеградских фирми помоћ у санирању пожара најавили су и бројни вјерници из Вишеграда, Рудог, Прибоја, Мокре Горе и других мјеста Републике Српске и Србије.

 

Славко Хелета

 

.

„Старобродске сузе“ – четврта књига Дабра и Сокола о злочинима усташа над Србима, 1942. године у Старом Броду и Милошевићима 

МЕДИЈСКИ ДОПР ИНОС КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА

Уз благослов Митрополита дабробосанског господина Хризостома, Издавачка кућа „Дабар“ и ССД „Соко“ објавили су четврту књигу о злочинима усташа  над Србима 1942. године у Старом Броду и Милошевићима, под насловом „Старобродске сузе“, аутора Александра Савића.

Уз три књиге и више текстова у часописима „Дабар“ и „Соко“, чланови њихових редакција које својим идејама и акцијама усмјерава Александар Савић, хронолошки  су пратили и прате све активности на откривању чињеница везаних за злочине над српском нејачи почетком 1942. године у Старом Броду и Милошевићима, као и бројним стратиштима на путу којим су ходили програни Срби ка овим мјестима у кањону Дрине. Пратили су и градњу садашњег Спомен комплекса у Старом Броду, који је за кратко вријеме постао мјесто ходочашћа бројних људи који се овдје поклањају сјенима Старобродских мученика.

 

Уз њих, оживљавању културе сјећања на ратно страдање Старобродских мученика значајно су допринијели аутори више документарних филмова, а истина о стравичним усташким злочинима за кратко вријеме је медијски афирмисана. Поред три  књиге, томе су највише допринијели и бројни аутори још бројнијих новинских текстова – извјештаја, осврта и репортажа о овом злочину кога су смишљено, организовано и циљано починиле усташе Францетићеве Црне легије, у којој су били најбројнији муслимани.

Деценијама након Другог свјетског рата о овом ужасном злочину преживјеле жртве су морале  да ћуте. Свако ко је јавно говорио и тражио да се познати крвници казне је хапшен и прогањан од стране УДБЕ.

-Полазећи од ових чињеница, Александар Савић,  аутор овог зборника само дијела, од мноштва, новинских текстова приредио је још једну књигу за читање, препричавање и чување за нова поколења. Јер, како он каже, „доста смо шапатом једни другима преносили детаље истине о овим злочинима“. Он сматра да су интернет и документарни филмови  значајни, али да су новински текстови, а књиге поготово, трајни биљег за наше садашње и будуће генерације, расуте посљедњих година диљем свијета, истиче уредник овог издања, Славко Хелета.

Вођени том идејом чланови редакција „Дабра“ и „Сокола“ у сарадњи са надлежним свештеником Протојерејом ставрофором Драганом Вукотићем и уз свесрдну подршку архимандрита Јована Гардовића, уредника Издавачке куће „Дабар“ и духовника „Сокола“, читаоцима се нуди још једна књига о овим монструозним злочинима, за које никад и нико није одговарао.

-Истине смо се бојали због мира и спокоја преосталих сродника и њихових потомака. А и они стекоше потомке. Онда потече прича на славама, даћама, свадбама о Старом Броду и Милошевићима. И старобродске шуме и ливаде су причале. И тако наста до тад не испричана поема Стари Брод и Милошевићи. Наста и више неће нестати, већ ће се вјечно причати и казивати. На обали ријеке утка се крст и богомоља, дар сужњима и паћеницима. Крсташ-биљег ће вјечно причати и говорити умјесто потомака и потомака потомака, истиче Александар Савић у уводнику ове књиге и додаје „ето Божијег благослова за све оне у Дрини из 1942. године и оне поред Дрине са десне и лијеве стране. Дрино, гробницо наша заустави се у Старом Броду, бар на тренутак баци бјеличасти талас на бијелу крстачу и спери наш дугогодишњи заборав за све страдалнике и паћенике. А генерацији која расте дај снаге да опрости, а не заборави“.

Издавачи ове књиге поручују да истраживања о овим злочинима желе усмјерити и на улогу Милана Недића, генерала бивше југославенске војске, а тада премијера окупиране Србије, за многе контроверзне личности, јер је управо он затражио од Нијемаца да зауставе тај монструозни покољ српске нејачи у кањону Дрине,што су они и учинили.

Бројни Срби који су имали срећу да у том ратном вртлогу прећу Дрину прије и након ових злочина, у крајњој биједи и неимаштини,давали су своју дјецу Комесаријату за избјеглице у Србији, који су их спроводили у сабирни центар у Матарушку Бању.Тако је на стотине српских сирочића спашено од глади и болести, а након Другог свјетског рата су ту дјецу упућивали у хранитељске породице, највише по Војводини, гдје су се школовали и осамостаљивали за живот.

Овакве књиге се читају, посуђују и чувају за будућа поколења – да знају кроз шта су њихови предци прошли током Другог свјетског рата, али и свих досадашњих ратова наметнутих од разних туђина.

            -И на крају драги моји, шта ми хоћемо на Дрини и на Старом Броду као синониму нашег страдања ? Па овај народ хоће да постоји,побогу људи. По своме и на своме да постоји, поручује Александар Савић, аутор ове књиге.

Издавачка секција ССД“Соко“

 

 

.

Активности Соколових ткаља

ПРЕДСТАВЉAЊЕ У МИЛЕШЕВИ

Чланице Соколове секције Кућне радиности (Свјетлана Шимшић, Вера Огњеновић, Госпава Милутиновић и Драгана Лучић) у недељу, 8. јула, представиле су своје ручне радове у оквиру популарне емисије „Шареница“ коју је РТС два дана емитовао из порте манастира Милешева код Пријепоља.

Представљање радова резултат је сарадње туристичких организација Вишеграда и Пријепоља. Била је ово прилика да се бројним посјетиоцима и гледаоцима представе оригинални ручно рађени предмети ткањем, плетењем и везењем са традиционалним мустрама вишеградског и романијског краја.

Милешева, смјештена у долини Лима код Пријепоља у Србији, један је од најпознатијих српских манастира, кога је подигао краљ Стефан Владислав у првој половини 13. Вијека као своју задужбину. У припрати манастира Милешева биле су положене мошти Светог Саве које су Турци у 16. Вијеку спалили на Врачару. Сачувана је лијева рука светитеља која се овдје чува у олтаруи на поклоњење износи вјерницима.

У манастирује и дио оригиналног саркофага у коме је почивало тијело светитеља које је у Милешеву пренешено 1236. године из бугарског града Трнове.

Ту се налази и штап Светог Саве, који му је у Никеји 1219. Године даровао Васељенски патријарх Манојло, као знак самосталности Српске православне цркве.

Манастир Милешеву, рађен у рашком стилу, чини препознатљивим и фреска Белог Анђела која поред фреске Богородице из Благовести представља највеће домете у сликарству средњовековне Европе.

Информативна секција Сокола

 

.

ПРОГРАМ 41.„ВИШЕГРАДСКЕ СТАЗЕ“, 26. У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,

КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ПОСВЕЋЕНЕ

НОБЕЛОВЦУ И КЊИЖЕВНИКУ

ИВУ АНДРИЋУ

 27.ЈУН

10:00

Трг палих бораца Вишеград- “Вишеградски мост као човјеков сан о љепоти”наступ ученика СШЦ “Иво Андрић” Вишеград 

Полагање цвијећа:

– Андрићев споменик код ћуприје

– Споменик палим борцима

– Споменик Андрићу у Андрићграду 

13:30 Хол Дома културе, Изложба “ЧудесниАндрић” Народне библиотеке Ужице 

14:00Сусрети библиотекара Републике Српске 

19:00Свечана академија–велика сала Дома културе 

29.ЈУН 

11:00 Дом културе, Промоција: Мирко Демић, “Путописи Станислав Краков” добитник Андрићеве награде

 19,00 Пјесничко вече – на ћуприји, наступиће: Зоран Костић, Благоје Баковић, Боро Капетановић, Милица Лилић, Миленко Јевђевић, Мирко Вуковић, Дара Радојевић, Славко Хелета и Данијела Жужа

20:30 Концерт духовне музике– хор Катера – Трг Петра Петровића Његоша, Андрићград

 30.ЈУН

 11,00 Дом културе, Промоција: Српско просвјетно и културно друштво  “Просвјета“

18,30 Књижевно вече Друштва „Мост“-Вишеград код Хладњака на Бикавцу

01.ЈУЛ

19,00 Изложба слика – Градска галерија Вишеград 

21,00 Концертгрупе“Легенде“

 

МОСТ БРАТСКЕ ЉУБАВИ

Вајар Кузмановић о споменику браћи Мехмед-паши

ипатријарху Макарију Соколовићу

СПОМЕНИК браћи Соколовић – Мехмед-паши и Светом Макарију, броји последње сате у простору где је током две године настајао, радионици вајара Зорана Кузмановића у Смедереву. Браћа Соколовић су на путу за Вишеград, где ће на свечаној церемонији, на Видовдан, споменик бити откривен, и први пут показан јавности.

Недељу дана пре него што ће се наћи на ушћу Рзава у Дрину, у Андрићграду, “Новости” су имале ексклузивно право да завире у уметничку радионицу Кузмановића, и прве упознају читаоце са делом које ће красити вишеградску културно-историјску целину.

Вајар Кузмановић на овом пројекту ради већ две године, и не крије усхићеност што је посао при крају.

– Када ми је професор Емир Кустурица представио своју идеју за подизање споменика браћи Соколовић, било ми је јасно да се ради о несвакидашњем пројекту од великог значаја – каже, за “Новости”, вајар Кузмановић.

Историјски контекст и значај Соколовића били су велики изазов за уметника.

– Припремајући се за тај задатак, да бих му што боље одговорио, на неки начин сам се преселио у драму шеснаестог века. На основу доступне историјске грађе покушао сам да сагледам различитост погледа на свет које су браћа имала, и трудио сам се да добро сагледам контекст тог времена – објашњава уметник.

Мехмед-паша Соколовић као Бајо из Соколовића, припадник српског племства, са 18 година из Милешеве одведен је у јаничаре, примио је ислам и постао велики везир. За патријарха је поставио брата од стрица Макарија Соколовића. Захваљујући моћи братства Соколовића, султановим бератом из 1557. oбновљена је Пећка патријаршија, што је, по многима, обезбедило опстанак Срба у потоњим вековима. Вајар каже да је основна идеја споменика била да се представи сусрет браће:

– Акценат је стављен на наратив, док стоје на сцени историје. Браћа се један другоме у добром расположењу обраћају, а кроз постављену композицију, покретом и говором тела, свако на свој начин говори о своме положају, својим тежњама и међусобним односима . Руке Соколовића у братском загрљају које, оком уметника, заправо чине мост, можда су и најбитнија симболика овог дела.

– По моме мишљењу, скулптура браће Соколовића има улогу да на очигледан, директан и поетски начин покаже да братска љубав може да победи непобедиво и помири непомирљиво, исто онако као што може да се истинском снагом уздигне изнад саме религије и државе – закључује Кузмановић.

 

У ПРИРОДНОЈ ВЕЛИЧИНИ

 

Остало је да се заврши патинирање споменика, каже вајар, и наводи да је транспорт заказан за 25. јун. Споменик је висок два метра и двадесет и петсанти метара са постаментом. Скулптуре су приказане у природној величини.

БЕЋКОВИЋ: ДУША СРПСКОГ НАРОДА

Од 28. Јуна Мехмед-паша и Свети Макарије стајаће на улазу у Андрићград. Споменик ће открити председник Републике Српске Милорад Додик, а на Видивданској свечаности беседиће академик Матија Бећковић.

– Речено је да је обнова Пећке патријаршије заслугом паше Мехмеда Соколовића и његовог брата Макарија, патријарха српске цркве, “највећи и најзначајнији догађај за српски народ у време турске владавине”. Тако се чини да је подизање споменика браћи Соколовић у Андрићграду неупоредиви подвиг српске културе. Другим речима, подизање споменика браћи Соколовић после готово петстотина година је уједно и споменик души српског народа. Остало ћу рећи на Видовдан, на правом месту и направи дан – каже, за “Новости”, Бећковић.

Јуни 24, 2018

ИЗВОР: novosti.rs

41.“ВИШЕГРАДСКА СТАЗА“

 

ОД 27. ЈУНА ДО 1. ЈУЛА

ВИШЕГРАД, 22. ЈУНА /СРНА/ – Традиционална културна манифестација „Вишеградска стаза“ посвећена нобеловцу Иви Андрићу ове године биће одржана од 27. јунадо 1. јула у Вишеграду, најављено је из Организационог одбора ове манифестације.

Предсједник Организационог одбора Младен Ђуревић рекао је на конференцији за новинаре да је припремљен веома богат културно-умјетнички програм и да се нада да ће манифестација бити веома посјећена.

Он је навео да ће манифестација почети у сриједу, 27. јуна, полагањем цвијећа на спомен-обиљежје Андрићу крај ћуприје на Дрини, а истог дана у 19.00 часова у Дому културе биће одржана свечана академија.

Члан Организационог одбора Дивна Васић рекла је да манифестација традиционално почиње умјетничким рециталом ученика Средње школе „Иво Андрић“, поред споменика Иви Андрићу.

„Централни догађај тог дана је свечана академија, када се и званично отвара манифестација, која и ове године има значајне госте. У програму ће наступити глумац Народног позоришта из Београда Небојша Кундачина, који ће говорити мисли из Андрићевих дјела, а наступи ће и Камерни хор Музичке академије из Источног Сарајева“, навела је Васићева.

Она је истакла да ће пригодну бесједу одржати академик Миро Вуксановић из Београда.
Члан Организационог одбора Дијана Инђић Милошевић навела је да ће у оквиру манифестације бити одржано пјесничко вече на вишеградској ћуприји 29. јунаод 19.00 часова.
„Учесници су из Републике Српске и Србије, а ове године своје стихове говориће и вишеградски пјесници“, додала је Милошевић.

Члан Организационог одбора Стојка Мијатовић рекла је да су програмом предвиђени и 21. Сусрети библиотекара Републике Српске.

Она је додала да ће 27. јуна у 13.30 часова бити  отворена изложба фотографија под називом „Чудесни Андрић“.Овогодишња „Вишеградска стаза“ биће завршена 1. Јула концертом групе „Легенде“.

 

ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ

 

МУСТРЕ И ШЕМЕ НАШЕГ КРАЈА

Соколице на 7. манифестацији „Златне руке подриња“ у Вишеграду

Чланице Соколове секције Кућне радиности учестовале су на 7. регионалној туристичкој манифестацији „Златне руке подриња“, коју је на ћуприји на Дрини у Вишеграду, поред Туристичке организације Вишеград и општине Вишеград, подржала  стална радна група за регионални рурални развој (SWG) у Југоисточној Европи.

Соколове ткаље, везиље и плетиље на свом штанду изложиле су ручне радове рађене по старим и заборављеним, мустрама и шемама.

Штанд Соколове Кућне радиности обишао је и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, похваливши њихове напоре да својим оригиналним радовима дочарају традицију овог краја, модернизујући их у прикладне туристичке сувенире.

Са представницима SWG-а договорено је њихово учешће током године на сличним манифестацијама у Републици Српској, Федерацији БиХ, Црној Гори и Србији.

Славко Хелета

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ,,СРПСКОГ СОКОЛСКОГ ДРУШТВА“

Прошлог викенда 25-26 и 27. маја  чланови Српског Соколског Друшта спортске секције „Бамби-Соко“ по благослову Митрополита Хризостома организовали су екскурзију по светињама Фрушке Горе, као и низ спортских активности.
Кренувши у раним јутарњим часовима прва дестинација био је манастир у ДобрунскојРијеци, гдеје архимандрит Јован Гардовић учинио молебан за почетак путовања.
У манастиру Рача код Бајне Баште  присуствоали смо Архијерејској литургији и учињена је краћа пауза. Следеће одредиште био јеШабац, гдје су биле уговорене утакмице са фудбалским клубом „Феникс“, чијије власник бивши репрезантивац и голман Србије Бојан Јоргачевић.


Након утакмица упутилисмо се у манастир Јазак, где нас је срдачно дочекала игуманија Параскева. Након упознавања кратког историјата манастира поклонили смо се моштимаСв. цараУроша, чије су мошти донесене приликом Прве Сеобе срба. По обиласку манастира завршене су планиране активности.

У суботу посјетили смо спортску академију „Вујадин Бошков“, гдје смо одиграли утакмицеса Ф.К. Војвидина и наши дјечаци су били успјешнији од својих вршњака. Након утакмица обишли смо спортски комлекс који је један од најмодерних у Србији. 
После ручка и кратког предаха упутили смо се у Сремске Карловце. Након обилазка града присуствовали смо вечерњем богослужењу у саборном храму и поклонили се моштима Св. Арсенија Сремца и активости за тај дан су завршене.

У недељу посјетили смо комплекс Националног Савеза Србије у Старој Пазови. Учествовали смо на турниру у Новом Саду гдје су наши дјечаци остварили запажене резултате у веома јакој конкуренцији. Након завршених спортских активности посјетили смо манастир Крушедол и упознали се са богатим историјатом манастира.
На овом путовању учествовло је пет чланова управе, као и 36  дјечака  генерације 2005 и 2007 годиште.

протојереј-ставрофор 
ДраганВукотић

Дабар инфо

КРСНА СЛАВА ССД „СОКО“

ПРОГЛАШЕНЕ НАЈУСПЈЕШНИЈЕ КРАТКЕ ПРИЧЕ

 ВИШЕГРАД- Српско соколско друштво „Соко“ из Добруна код Вишеграда, 12. маја 2018. године прославило је своју крсну славу Светог Василија Острошког у манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци, а чин ломљења славског колача обавио је архимандрит Јован Гардовић уз саслужење монашког братства.

                     

На свечаности су проглашене најбоље кратке приче које су пристигле на трећи Соколов конкурс на тему „Крсна слава у мом завичају“.

Прво место освојио је Лазар Вучићевић из Обреновца за причу под називом „Два ножа, четири колача“. Друго место припало је Бранку Пјевићу из Источног Сарајева за причу „Блаженица“. Пјевић је 2017. године на истом конкурсу имао најбољу прфичу, а треће мјесто припало је Велибору Величковићу из Сјенице који је написао причу „Крсна слава у мом завичају“.

                           

Након што су млади чланови Соколове Драмске секције извели пригодан програм, чланице Кућне радиности армандриту Јовану Гардовићу даривале су властите рукотворине.

Председника Сокола, Славко Хелета рекао је да је слава овог друштва прилика да се сумирају резултати из предходне године те истакао значајне резултате грађевинске секције која дјелује под окриљем „Сокола“.

„Овом приликом морам да подсјетим на улогу грађевинске секције у обнови спомен капеле у Вардишту која је подигнута у знак сјећања на 440 српских војника који су погинули 1915. године у Првом светском рату на овом међуграничном простору Србије и Републике Српске. Наше друштво је 2015. године покренуло акцију на ревитализацији тада запуштене капеле, у шта су се прикључили

предузеће „Романијапутеви“, вишеграске Електродистрибуције и општина Вишеград, а онда је све послове преузела Влада Србије. Потпуно обновљена капела и простор око ње сада су добили потпуно нове садржаје“, истакао је Хелета, и додао да се очекује да ће обновљена спомен костурница бити свечано осјвештана ове године у оквиру Видовданских свечаности.

На обиљежавањеу крсне славе „Сокола“ додјељена су и признања и захванице члановима и пријатељима овог друштва као и општини Вишеград за константну финансијску подршку коју пружа вишеградским соколашима.

Соколско друштво, основано 1908. године, је између два свјетска рата било највећа и најбројнија друштвена организација у Вишеграду које је окупљало више стотина чланова.

„Соко“ данас окупља преко 200 чланова и под његовим окриљем дјелује седам секција из области спорта, културе, информисања, грађевине, Хуманости као и народне традиције и духовности. Најбројнија је спортска секција „Бамби Соко“, која окупља око 100 младих фудбалера.

Милица Кусмук