ЗЛАТО ЗА БАМБИ СОКО У ПРИБОЈУ

Фудбалери „Бамби-Сокола“, годиште 2008/09, у Прибоју су освојили прво мјесто на 2. Меморијалном турниру „Саша и Нено“.

Екипа коју предводи тренер Данило Јасика је у финалном мечу савладала „Вранић“ из Ариља, резултатом 1:0. Једини погодак је постигао Урош Видаковић, коме су организатори на церемонији затварања, уручили награду за најбољег играча турнира.

На овом турниру селекција Бамби-Сокола 2008/09 није примила ни један гол, а један од најзаслужнијих је био голман Никола Виларет, који је проглашен за најбољег чувара мреже.

По први пут на турниру у Прибоју, учествовали су и дјечаци рођени 2010. и 2011. године, најмлађи Бамбијевци. Они нису успјели да прођу групу и да се пласирају даље у нокаут фазу, али су приказали солидну игру.

Соколова спортска секција „Бамби-Соко“

РАДИО ВИШЕГРАД-18.9.2018-НАЈАВА Соколовог турнира у Вардишту(С.Х)

 

                Српско соколско друштво „Соко“ Добрун и Црквена општина Вардишка у недељу, 23. септембра, организују традиционални меморијални турнир у малом фудбалу „Драган Грујевић – Вардиште 2018“.

                Турнир се одржава код саставака два Рзава, а најављено је учешће десетак сениорских екипа из Вишеграда, Вардишта, Бијелих Брда, Штрбаца, Прибоја и Ужица.

                Уз дипломе, најуспјешнијим екипама и појединцима организатори су припремили пригодне награде,  дар манастира Светог Николаја из Добрунске Ријеке.

                По завршетку турнира биће одржано ревијално надметање у навлачењу конопа.

                Поред овог турнира «Соко», уз подршку хуманитарца Војкана Крстића, 29. септембра у Вардишту организује и традиционалне Мале соколске игре.

МИТРОПОЛИТ ХИЗОСТРОМ ПОСЈЕТИО МАНАСТИР Г. ЛИЈЕСКА КОД ВИШЕГРАДА

                           

Један од најновијих манастира у нашој помјесној Цркви – Горња Лијеска надомак Вишеграда,
смјештен је испод познатог Сјемећа на древном путу од Вишеграда ка Борикама и Рогатици.
Посвећен је Светитељу Сави, првом архиепископу наше Српске православне Цркве и нашем
просвјетитељу.
Недавно је у ову свету обитељ стигла монахиња Доротеја Ђурић. Њеним доласком те трудом
братства манастира Добрунске Ријеке и свештенства Вишеграда овај манастир је поново
пропјевао.
12. септембра 2018. године, Митрополит дабробосански Господин Хризостом посјетио је овај
манастир и разговарао са мати Доротејом и присутним свештенством о програму уређења
манастирског конака и других темама. Била је ово друга посјета Високопреосвећеног
Митрополита овом манастиру.

Љетописац РаНиКо

Дабар инфо

 

Активности ССД „Соко“

 

МАЛЕ СОКОЛСКЕ ИГРЕ И ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ

 

На сједници Предсједништва Сокола, која је одржана у манастиру Добрунска Ријека, наглашено је да су чланови ове организације имали бројне активности и током љета, посебно спортска секција „Бамби-Соко“.

Договорено је да  „Бамби-Соко“ у недељу, 23. септембра у Вардишту, уз подршку парохије Вардишке, организује традиционални Соколов турнир у малом фудбалу, а да Драмска секција и „Бамби-Соко“ у суботу, 29. септембра код подручне школе у Добруну организују Мале соколске игре.

Истог дана, након игара, учесници ће бити гости хуманитарца Војкана Крстића у Вардишту, на простору гдје се гради спортско рекреациони центар.

Чланове Предсједништва Сокола архимандрит Јован Гардовић је информисао о току обнове и санације конака страдалог у пожару, који је већ покривен и на коме чланови Соколове Грађевинске секције и радници бројних вишеградских фирме интензивно раде.

-Изузетно смо задовољни одзивом вјерника, хуманитараца, предузећа, малих бизнисмена и институција које су већ доставиле, а многе најавиле помоћ у новцу, радној снази или материјалу, а све више нам помоћ стиже и од наших људи широм свијета, нагласио је архимандрит Гардовић.

Одлучено ја да из гранта свих секција СОКО на име санације конака у манастиру Добрунска Ријека уплати износ од 600 КМ.

Информативна секција ССД СОКО

Вишеград/Добрунска Ријека, 3. септембар-Одмах након изванредно организоване добротворне вечери у хотелу „Вишеград“, у недељу, 2. септембра 2018. године, јутрос је, Војкан Крстић, познати хуманиста и бизнисмен из Београда, у манастиру Добрунска Ријека уручио је архимандриту Јовану Гардовићу прикупљена средства за санацију штета од пожара на манастирском конаку. 

На овој вечери 64 добротвора из Вишеграда и других градова Републике Српске и Србије даривала су 17.590 КМ и 3.260 Евра, тако да је уз лични прилог Крстића у износу од 1.000 Евра укупан износ донације премашио 25.000 КМ. 

-Имао сам иузетну част да будем домаћин ове добротворне вечери и да, пре свега, на једном месту окупимо људе који су показали велику хуманост, рекао је Крстић.

На овом дару захвалио се архимандрит Јован Гардовић, игуман манастира Светог Оца Николаја у Добрунској ијеци, истичући велики допринос Војкана Крстића који је овим чином још једном доказао да је истински хуманиста .   

-Поред Војкана Крстића, који је организовао ово вече захвални смо свим појединцима и организацијама који су му помогли да то буде на високом нивоу, те бројним другим фирмама, организацијама и појединцима на личним прилозима у новци или услугама, нагласио је архимандрит Гардовић.  

У знак захвалности архимандрит Гардовић је Крстићу даривао најновије капитално издање Издавачке куће „Дабар“, књигу „ЖИТИЈЕ СВЕТИХ СРБА“. 

Овом приликом Војкан Крстић је обећао помоћ у организацији Малих соколских игара и традиционалног Соколовог турнира у малом фудбалу у Вардишту.         

                                               

Славко Хелета

 

ПОЗИВАМО ВАС

ДА МЕДИЈСКИ ПРОПРАТИТЕ

ДОБРОТВОРНО ВЕЧЕ   

ЗА САНАЦИЈУ ШТЕТА ОД ПОЖАРА У

МАНАСТИРУ ДОБРУНСКА РИЈЕКА,

(Хотел Вишеград, недеља, 2. септембар 2018-20,00 часова)

ОРГАНИЗАТОР И ДОМАЋИН ДОБРОТВОРНЕ ВЕЧЕРИ ЈЕ

ВОЈКАН КРСТИЋ,

ПОЗНАТИ ХУМАНИТАРАЦ И ГРАЂЕВИНАР ИЗ БЕОГРАДА,

ПРЕДСЈЕДНИК СРПСКОГ СПАСИЛАЧКОГ ЦЕНТРА,

УЗ БЛАГОСЛОВ АРХИМАНДРИТА ЈОВАНА ГАРДОВИЋА,

ИГУМАНА  МАНАСТИРА ДОБРУНСКА РИЈЕКА

 

С ПОШТОВАЊЕМ,

СЛАВКО ХЕЛЕТА

ПРЕДСЈЕДНИК ССД „СОКО“

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА ДОБРУНСКА РИЈЕКА ВИДЕО

ЗЛАТО ЗА „БАМБИУ СОКО“

Соколова Школа фудбала „Бамби Соко“ из Вишеграда освојила је прво мјесто у категорији 2005. годиште на „Бамби купу 2018“, који је окупио око 350 ђеце из Републике Српске, Федерације БиХ и Србије.

Друго мјесто припало је екипи „Чајетине“ из Чајетине, а треће мјесто екипи „Црвена звезда“ из Ужица.

За најбољег фудбалера проглашен је Никола Батинић из Вишеграда, најбољи стријелац је Саво Јеремић из Чајетине, док је за најбољег голмана проглашен Вељко Анђушић из Ужица.

Фудбалски клуб „Арес“ из Чачка освојио је прво мјесто у категорији 2007. годиште, друго мјесто припало је екипи „Олимп“ са Пала, а треће мјесто екипи „Црвене звезде“ из Ужица.

За најбољег фудбалера у категорији 2007. годиште проглашен је Лазар Бајић из Чачка, најбољи стријелац је Борис Делипара из Пала, а најбољи голман је Павле Бекоња из Прибоја.

Предсједник Школе фудбала „Бамби Соко“ Александар Говедарица рекао је да је ово осми куп који се одржава у Вишеграду, са циљем да окупи младе фудбалере и промовише овај спорт и град.

„На купу је било 14 клубова са 24 екипе из различитих градова. Учесници су задовољни утакмицама које су одигране, а тренери су изразили задовољство организацијом купа“, додао је Говедарица.

Он је захвалио општини Вишеград и свим спонзорима који су се укључили и помогли организацију овог купа.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић уручио је пехаре најбољим учесницима купа и истакао да ће општина наставити да подржава ове догађаје, који афирмишу младост.

Овогодишњи „Бамби куп“ одржан је 26. августа на Градском стадиону у Вишеграду.

(СРНА)

.

Помоћ од 20.000 КМ манастиру у Добрунској ријеци

 

Републички секретаријат за вјере одобрио је, у име Владе Републике Српске, финансијску помоћод 20.000 КМ манастиру Дражевина у Добрунској ријеци код Вишеграда, који је ових дана страдао у пожару, рекао је Срни директор Секретаријата Драган Давидовић.

Давидовић је истакао да је то један од најзначајнијих манастира када је ријеч о чувању српске традиције и издавачке дјелатности.

„У том смислу ми смо и раније финансијски помагали тај манастир, али ова несрећа нас мора потпуно солидарисати и тај манастир мора што прије поново да дође у могућност да ради на издавању својих капиталних дјела и да братство настави да ради оно што је започело“, додао је Давидовић.

Пожар у Манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци избиоје у недјељу, 19. августа, а ватра је угашена интервенцијом ватрогасаца из Вишеграда и Рудог.

Изградња Манастира започета је 2004. године, а пет година касније уселили су се монаси и Издавачка кућа „Дабар“.

Из пожара је спасена вриједна архива Издавачке куће „Дабар“ Митрополије дабробосанске, те часопис „Дабар“.

СРНА

 

.

Изгорио задњи спрат конака манастира у Добрунској Ријеци код Вишеграда

 

СТРАДАЛА МАНАСТИРСКА АРХИВА

 

Вишеград-Добрунска Ријека – У пожару, који је избио у недељу вече, 19. августа, у потпуности је изгорио трећи спрат конака манастира Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда.

По ријечима монаха и бројних вјерника пожар се појавио на дијелу кровне контрукције и убрзо проширио на цијело поткровље. Они су ватру покушали локализова, а потом су пристигле ватрогасне екипе из Вишеграда и Рудог које су ефикасном акцијом спријечиле ширење пожара на доње спратове.

Захваљујући усапјешној интервенцији ватрогасаца спашена је вриједна архива Издавачке куће “Дабар“, Митрополије дабробосанске, те часописа „Дабар“ и Соко“.

По ријечима архимандрита Јована Гардовића, игумана манастира, након пожара у недељу  вече обишао их је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, који је обећао ширу и координирану помоћ како би се интервентно санирала штета од пожара.

Гардовић је додао да је већ у понедељак пртистигла механизација и радници вишеградских фирми који су започели уклањање преостале кровне конструкције, како би се што прије организовало покривање конака.

Монах Гаврило Ђурић подсјећа да су, ипак, на трећем спрату изгорјеле вриједне књиге манастирске библиотеке. 

Након обављерног увиђаја биће познати узроци пожара и висина причињене штете, која је несумњиво велика.

Поред помоћи вишеградских фирми помоћ у санирању пожара најавили су и бројни вјерници из Вишеграда, Рудог, Прибоја, Мокре Горе и других мјеста Републике Српске и Србије.

 

Славко Хелета

 

.

„Старобродске сузе“ – четврта књига Дабра и Сокола о злочинима усташа над Србима, 1942. године у Старом Броду и Милошевићима 

МЕДИЈСКИ ДОПР ИНОС КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА

Уз благослов Митрополита дабробосанског господина Хризостома, Издавачка кућа „Дабар“ и ССД „Соко“ објавили су четврту књигу о злочинима усташа  над Србима 1942. године у Старом Броду и Милошевићима, под насловом „Старобродске сузе“, аутора Александра Савића.

Уз три књиге и више текстова у часописима „Дабар“ и „Соко“, чланови њихових редакција које својим идејама и акцијама усмјерава Александар Савић, хронолошки  су пратили и прате све активности на откривању чињеница везаних за злочине над српском нејачи почетком 1942. године у Старом Броду и Милошевићима, као и бројним стратиштима на путу којим су ходили програни Срби ка овим мјестима у кањону Дрине. Пратили су и градњу садашњег Спомен комплекса у Старом Броду, који је за кратко вријеме постао мјесто ходочашћа бројних људи који се овдје поклањају сјенима Старобродских мученика.

 

Уз њих, оживљавању културе сјећања на ратно страдање Старобродских мученика значајно су допринијели аутори више документарних филмова, а истина о стравичним усташким злочинима за кратко вријеме је медијски афирмисана. Поред три  књиге, томе су највише допринијели и бројни аутори још бројнијих новинских текстова – извјештаја, осврта и репортажа о овом злочину кога су смишљено, организовано и циљано починиле усташе Францетићеве Црне легије, у којој су били најбројнији муслимани.

Деценијама након Другог свјетског рата о овом ужасном злочину преживјеле жртве су морале  да ћуте. Свако ко је јавно говорио и тражио да се познати крвници казне је хапшен и прогањан од стране УДБЕ.

-Полазећи од ових чињеница, Александар Савић,  аутор овог зборника само дијела, од мноштва, новинских текстова приредио је још једну књигу за читање, препричавање и чување за нова поколења. Јер, како он каже, „доста смо шапатом једни другима преносили детаље истине о овим злочинима“. Он сматра да су интернет и документарни филмови  значајни, али да су новински текстови, а књиге поготово, трајни биљег за наше садашње и будуће генерације, расуте посљедњих година диљем свијета, истиче уредник овог издања, Славко Хелета.

Вођени том идејом чланови редакција „Дабра“ и „Сокола“ у сарадњи са надлежним свештеником Протојерејом ставрофором Драганом Вукотићем и уз свесрдну подршку архимандрита Јована Гардовића, уредника Издавачке куће „Дабар“ и духовника „Сокола“, читаоцима се нуди још једна књига о овим монструозним злочинима, за које никад и нико није одговарао.

-Истине смо се бојали због мира и спокоја преосталих сродника и њихових потомака. А и они стекоше потомке. Онда потече прича на славама, даћама, свадбама о Старом Броду и Милошевићима. И старобродске шуме и ливаде су причале. И тако наста до тад не испричана поема Стари Брод и Милошевићи. Наста и више неће нестати, већ ће се вјечно причати и казивати. На обали ријеке утка се крст и богомоља, дар сужњима и паћеницима. Крсташ-биљег ће вјечно причати и говорити умјесто потомака и потомака потомака, истиче Александар Савић у уводнику ове књиге и додаје „ето Божијег благослова за све оне у Дрини из 1942. године и оне поред Дрине са десне и лијеве стране. Дрино, гробницо наша заустави се у Старом Броду, бар на тренутак баци бјеличасти талас на бијелу крстачу и спери наш дугогодишњи заборав за све страдалнике и паћенике. А генерацији која расте дај снаге да опрости, а не заборави“.

Издавачи ове књиге поручују да истраживања о овим злочинима желе усмјерити и на улогу Милана Недића, генерала бивше југославенске војске, а тада премијера окупиране Србије, за многе контроверзне личности, јер је управо он затражио од Нијемаца да зауставе тај монструозни покољ српске нејачи у кањону Дрине,што су они и учинили.

Бројни Срби који су имали срећу да у том ратном вртлогу прећу Дрину прије и након ових злочина, у крајњој биједи и неимаштини,давали су своју дјецу Комесаријату за избјеглице у Србији, који су их спроводили у сабирни центар у Матарушку Бању.Тако је на стотине српских сирочића спашено од глади и болести, а након Другог свјетског рата су ту дјецу упућивали у хранитељске породице, највише по Војводини, гдје су се школовали и осамостаљивали за живот.

Овакве књиге се читају, посуђују и чувају за будућа поколења – да знају кроз шта су њихови предци прошли током Другог свјетског рата, али и свих досадашњих ратова наметнутих од разних туђина.

            -И на крају драги моји, шта ми хоћемо на Дрини и на Старом Броду као синониму нашег страдања ? Па овај народ хоће да постоји,побогу људи. По своме и на своме да постоји, поручује Александар Савић, аутор ове књиге.

Издавачка секција ССД“Соко“