Првонаграђена кратка прича на конкурсу часописа „Соко“ Добрун-Вишеград, на тему „Косово и Метохија су наше духовне колијевке“

Прича је пристигла под шифром „83“.

Л У Ч А

Што се пут више кратио и ближио Серу, коњи су све спорије ишли као да су осећали неспокој и забринутост јахача, као и да су сами одлагали тренутак у коме ће ући у турску коњушницу. Иако су јахале напоредо добар део пута Милица и Јефимија нису ни реч прозбориле. Свака се носила и ишла за својим мислима. По поласку из Крушевца Милица је веровала да ће се путем, по ко зна који пут, преслишавати како да одговори на непријатна питања које ће јој Бајазит свакако поставити, али су јој се мисли мрсиле као пређа неумитној ткаљи… Биће како ће бити, промрси тихо, слеже раменима, опусти узду коњу, ободе га петама. Коњ пође касом.

Колико ли напора и снаге има у Јелени, кад може, као убога монахиња да уђе у град и дворе у којима је не тако давно с Угљешом столовала и господарица била, питала се Милица и с осећањем кривице опет затеже узде коњу, сачека да се коњи поравнају, руком дотаче Јефимијину и без речи продужише путем. За њима зачелници су о нечем живо расправљали, Стефан је с копљаницима грабио напријед.

*

Стоје у холу. Евнух им даје знак да чекају, отвара врата дворане. Глас му сметен; ни мушки, ни дечји – недозрео: – Пресветли Господару, госпође из Србије моле да их примите.

У грудима јој бубња, чини јој се да Јефимија и Стефан чују како јој срце дунбара. Чека да чује, да по гласу позна како ће их Бајазит примити…

-Нека уђу!

Евнух се враћа, широм отвара врата.

-Част и задовољство је да српске кнегиње и деспота Стефана у овом дому дочекамо и угостимо – Бајазит им се лако поклони и широким покретом руку показа на диване.

-Као што је у нашој Светој књизи записано да је Мојсије узео обућу пришавши грму купине која гораше огњеним пламеном а не сагореваше, тако и ми поданици Ваше Висости, изусмо страхове своје ступивши на свето тле Пресветлог и Премудрог Господара – Милица узврати наклоном.

Бајазит махну руком, заустави је; -Немојте тако званично, кнегињо. Чему стрепња кад у госте свом зету долазите. Могу да разумем осећања поштоване деспотице Јелене…

-Јефимије, Христове монахиње Јефимије, Светлости… –Јефимија се лако поклони.

-Ја, ја… биће сад… Иако у теби и даље видим ону госпођу која је у ове дворе с деспотом Урошем… –не доврши, као да се покајао што је на то подсећа. –Биће да је Алах то тако удесио. –додаде као да се правда.

-Бог даје и узима-прошапућа она крстећи се.

-Ама, биће да је Алах моћнији од Христа-Бајазит се грлено, искрено насмеја.

Милица сачека да смири смех:

-А ми, Ваша Светлости, управо, у Христово име дођосмо да молимо да нам Ваша Светлост дозволи да тело Лазарево из цркве Светог Вазнесења с Бранковићевог Косова пренесемо у наш манастир Раваницу – поглед с Бајазитовог лица упре у саг.

Бајазит се зачуђено трже, упре леђима у наслон, сачека неколико тренутака у нади да ће им се погледи опет срести. Руке јој положене у крило мирне, а поглед не подиже.

-А што би сте га селили..? Зар није боље да остане тамо одакле му је душа у Џенет, у царство небеско, отишла ?

-Нека ми опрости Мудри и Светли Господар, као што је Ваша Светлост тело оца свога, почившег Силног Мурата у Барсу, с Косова у земљу своју пренео – она подиже главу, упере поглед у њега, прекрсти се, па настави; -Бог Силноме грехе опростио и у Рај га вечни примио, тако бисмо и ми да пренесемо тело Господара мога у његов вечни дом кога је још за живота себи за упокој саградио…

Бајазит је склопљених капака неколико тренутака ћутао, размишљао, вагао и процењивао тежину њене молбе; -Ја, ја.. да, да, пренео сам… Пренео сам тело, али Муратов дроб и срце његово на Косово оставих. Оставите и ви Лазарево да на век они судбину деле. Можда ће се у Џенету или Џехенему и измирити… У сваком случају њихова срца ће као тај грм, као залог, вековима и вама и нама да светли… Ако тако не урадите, бојим се, поштована Кнегињо, да ће многи ваши за Лазаром с Косова кренути.

-Нека Ваша Висост опрости мени неразумној; ако сам Вас добро разумела, Ви мислите да ће ваши заувек у Србији…

-Дрво пружа хлад и ономе ко под њим седи, али и ономе ко је дошао да га посече…

-Зар Светли Господар није обећао да неће своје поданике у наше крајеве више доводити ?

-Ја ћу их сапирати док… а после мене, е, то само Алах зна… –слеже он раменима. –У сваком случају, твоја жеља, поштована Кнегињо биће испуњена – благо наклони главу ка Милици.

-Имам још једну молбу Цветли Царе… –устане, наклнонивши се, обрати му се тихо Јефимија;

-Слушам!..

-Да Ваша Светлост допусти да из Видина пренесемо мошти наше светице Свете Петке у Крушевац.

-Па ви бисте, Алаха ми, да све мртве саберете!.. –опет се грлено насмеја. Кад примири смех, озбиљно, као да неком свом казује; -Мој вам је савет; каква су настала времена, боље је и корисније да живе Србе окупите. Живи вам више требају, Само вам живи могу бити од користи, госпе моје…

-Вера и наши свеци су од веће помоћи од заповести мојих и речи мојих. Наш народ, Господару, верује да је Света Петка заштитница земље, свих земаљских усева и плодова. Окупиће нам народ, зауставити бежанију, усталиће се, укоренити и земаљских ће се послова људи прихватити. –уплашена да ће им обе молбе одбити, Милица потеже и најачи разлог; -Лакше ћемо своје обавезе и дуг Пресветлом прибрати и намирити…

Бајазит се загонетно осмехну; „И рече Господ, добро видех невољу народа својега у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову“… Можете и ту Светицу вашу у Крушевац да пренесете..

Оне га погледаше запањено.

Видевши их изненађене, Бајазит прсну у необуздани смех. Кад га примири и даље осмехнут рече; -Ја, ја… Да, да… Проучио мудрости, али и заблуде, противника својих… Ја, ја… А на коју оно страну теку Лаб и Ситница – изненада обрати се Стефану који је седео на дивану.

Иако је знао да ће морати са се правда, Стефан није очекивао да ће му Бајазит на околишан начин ставити до знања да за њега нема тајни;

-Лаб, Ситница, Ибар и обе Мораве… све ка северу и Угарској теку..

-Ја, ја… тако сам и чуо –осмехну се меко а поглед му лисичији.

-Светли Царе, све се мања у веће увиру и с Дунавом , срећом, ка истоку скрећу, и у твоје море се уливају, па ето дођох да…

-Ама се неке и у Јадранско – латинско море уливају –опет се иронично осмехну.

-Има, има неколико, али су мале, по њима се не може бродити…

-Ја, ја… не може… али може у њих човек да се удави… ко не зна добро да плива… –Бајазит полусклопљених капака клима главом као да то самом себи казује.

Милица и Јефимија уплашено укрстише погледе.

Бајазит је ћутао неко време, заваљен, час једва приметно климао, час одмахивао главом као да с неким у себи немуште разговоре води;

-На твом стегу и на грбу је двоглави орао ? –једним оком зачкиљи ка Стефану.

-Двоглави.

-Главе су им.. –опет склопи капке као да ће их испод њих јасније видети – чини ми се, на супротне стране окренуте ?

-Не чини вам се Светлости.

-Једна гледа ка истоку, друга ка западу ?

-Могло би и тако да се толкује… –сложи се Стефан.

-А, то није добро! Није. Ако је орао и морао бити двоглави , бар да се те главе у очи гледају. Да зна лева глава шта десна мисли…

-Ваљда, и с које вам пријатељи долазе ?

-Добронамерник је добродошао ма са које он стизао…

-Ја, ја… –сложи се тренутно Бајазит па настави – врати се знамењима; -А имаше ли на стегу и четири коњских потковица, или ми се то само чини.. ?

-Нека ми не замери Светли Господар, нису потковице него оцила којима се о кремен камен креше. Колико видим Светли Цар је наше заставе на Косову добро упамтио…

-Аферим!.. Аферим, шуро!… –грленим смехом Бајазит испуни дворану.

Стефан се с поштовањем наклони.

-Крушка под крушку… Ја, ја… Упамтио сам, вала. Добро запамтио… И?.. И та кресива су једно другом леђима окренута..

-Такве су нам симболе претци у наследство оставили.

-Е, мој сине, зато сте и несложни. Да је било једне главе са четверо ока, Алаха ми, не би било ни Марице, а ни крвавог Косова, нити би ти сад моје скуте љубио…

-Да Лазара нису најближи издали, сигурно и не бих…

Колико је Милицу задивила Стефанова храброст толико се побоја да се Бајазит не наљути. Но он је мирно ишао за својим наумом.

-Рекох; да су вам сва кресива истовремено само по једним пламеном Косово осветлила не бисмо ми ни долазили… Но, елем, пустимо сад то… било, па… Него; у Крушевцу су сад два орла, два тела и две главе…

-Вук и ја…

-Ако немаш крвника – мајка ти га је родила.

-Можда је код вас Турака тако. У мом народу и у мојој вери се каже; брат брата не храни, али тешко оном ко га нема.

Милица виде како се чело Бајазитово на трен наоблачи, заусти да нешто каже, да ублажи Стефанове речи, али се Бајазит само осмехну, разиђоше се облаци;

-Храбар си кад смеш тако, мени, мени да… Хм… Ја, ја… Мани вере, момче; вере варају! Гледај природу, учи од ње… Јачи орлић на време слабијег из гнезда избаци. Лав лавића зубима растргне…

-Ја мним да су људи изнад, да су словесни…

-Мислиш? Животиње, драги мој шуро, убијају из нужде – колико да се прехране. А „словесни“ без мере, због власти. Власт и моћ су ти, осетио си, као морска вода; што је више пијеш – жеднији си. И упамти, онај до тебе, онај Други, увек сања да буде испред… Први да је. Зато сам ја… на време… А и теби то саветујем. Кад ојача, орлић кога ниси на времењ из гнезда… –зањиха главом – имаћеш проблема, веруј ми.

Милица је све време, од кад је Стефан преузео обавезе, тај и такав страх покушавала да потисне, али је искуство и Бајазитове речи као маљ у теме ударише. Колена јој клецнуше, заљуља јој се дворана, да није седела, пала би.

-Вук и ја се слажемо.

-Слагаћете се док сте под мојим турбаном… Свака сила за време бива, па и моја ће… Мој шураче, и ја сам само човек, смртник, као и сви…

-Молим се Богу и желим дуг живот пресветлом…

-Верујем ти. Ама, молим се и ја Алаху, али… А шта ће бити после? Кад синови млоји Сулејман и Муса почну око властги да се бију… Мој ти је братски и родитељски савет: Устукни стару, а створи нову властелу која ће ти бити захвална и оданија од старе Лазареве. Ојачај своју војску и власт и ако можеш сапри и Вука. Иако је и мени од помоћи, Вук је курјак у твоме тору…

-Захвалан сам Пресветли на саветима и бризи Његовој… Биће онако је Бог мој одлучио да буде…

Ја рекох, што рекох, па сад… Твоја глава а и калпак је твој… Бајазит устаде с дивана: -Господо драга. Жао ми је, чекају ме силне обавезе. Желим вам миран и срећан пут… – с десном руком на срцу дубоко им се поклони.

*

Враћали су се у Србију. Чинило им се да је пут краћи него кад су Бајазиту долазили. Како су залазили у кањон лака измаглица постајала је све гушћа иако је сунце било добрано одскочило. Стефан и предходници зауздаше коње, сачекују да им се Јефимија и Милица примакну, пожурују оне на зачељу. Стреличари, за сваки случај, извадише стреле из торбица. Са свих страна све брже збирала се и око њих свијала све тмастија повесма, претварајући дан у црну и оглувелу ноћ. Прст пред оком се није могао видети. Магла се, чини им се, могла рукама разгртати и сабљама сећи. Коњи су рзали, пропињали се, вртели се у круг и сударали. Иако су се дозивали, гласови су им се за усне лепили. Бакље су се гасиле пре него што су лучоноше успевали да их распале. Смиривали су коње у страху да се у речни амбис не сурвају. Не видећи се у тмуши, Милица и Јефимија су се крстиле, Бога и све свеце усрдно молиле да сву чељад од пропасти сачувају и на пут оправе. Магла је све више притискала и као ноћна мора гушила их. Чинило им се да се никада неће разићи, да ће заувек кроз њу лутати.

Изненада пред њима сукну пламена бакља и машући крену напред. За њом кренуше коњаници. Иако су ишли каменитим путем није се чуо топот, нису варнице из камена под потковицама коњским врцале, као да су коњи по вуни газили. Нико се није сећао колико дуго су за том светлошћу ишли, као да су све време спавали. Освестили су се тек кад су из маглушине, као пробуђени, на сунцем обаснај пут изашли. Ко им је био водич, ко их је на пут из маглушине извео нико није видео, ни знао.

Аутор приче:СТАМЕН МИЛОВАНОВИЋ

Ниш-Србија (+381 18 4224891)

СРПСКО СОКОЛСКО ДРУШТВО

С О К О“

ДОБРУН-ВИШЕГРАД

Издавачка секција-Часопис «СОКО»

Резултати Конкурса за кратку причу часописа «Соко» за 2023. годину, на тему

КОСОВО И МЕТОХИЈА СУ НАША ДУХОВНА КОЛИЈЕВКА

Редакција часописа за духовну и културну просвјету «СОКО», Српског соколског друштва «Соко» из Добруна код Вишеграда, уз подршку Издавачке куће „Дабар“ Митрополије дабробосанске, расписала је у марту 2020. године КОНКУРС За кратку причу на тему:«КОСОВО И МЕТОХИЈА СУ НАША ДУХОВНА КОЛИЈЕВКА».

На Конкурс је, под шифром, приспјело 29 радова– ОД КОЈИХ ЈЕ ВЕЋИ БРОЈ КВАЛИТЕТНИХ.

Жири Редакције „Сокола“, у саставу: Славко Хелета, предсједник и чланови Александар Савић и Милица Кусмук, прегледали су и оцјенили приспјеле радове и утврдили редослијед.

Након отварања коверата са шифрама Редакција је утврдила ауторе приспјелих прича:

Награђене приче:

Прва награда – Шифра „83“ прича „Луча“, Стамен Миловановић, Ниш, тел. 381 18 4224 891

Друга награда – Шифра „Правсолавље“, прича „Три божура“, Терентић Љиљана, Смедерево, тел. 381 64 20 81 408, terenticljiljana@gmail.com

Трећа награда – Шифра „Рудник 1914“, прича „Космет“, Ненад Карић, Лазаревац, тел. 381 64 9071 760, nenadkaric0@gmail.com

Слиједе приче:

4. Шифра „Стефан“ прича „Манастире о небо свезали (бројаница од сјећања)“, Никица Банић, Инђија

5. Шифра „Трошење јаве“, приче „Луча тамних дана“ и „јутро пуно росе и суза“, Душан Мијајловић, Ниш

6. Шифра „Аврам“, прича „Косово и Метохија су наша духовна колијевка“, Александра Драгичевић, Вишеград

7. Шифра „Т.Данковна“ , прича „Бичанске стопе које су носиле косовску земљу“, Татјана Стефановић, Параћин

8. Шифра „Устани Лазаре“, прича „Манифест или Слово невиђено које памти душа“, Дајана Петровић, Ваљево

9. Шифра „Косовски божури“, прича „Српски Јерусалим“, Бисерка Томић, Лучани

10. Шифра „Чувар наше историје“, прича „Од историјског до светог“, Милка Васић Глушац, Београд

11. Шифра „Васкрс 2023“ прича „Косово и Метохија су наша духовна колијевка“, Милица Протић, Александровац

12. Шифра „Космет 23“ прича „Играју се скупа на Косову“, Драган Митић, Ниш

13.Шифра „Соколица“ прича „Нанизане перле (прича једне уметнице)“, Јелена Бадњевац Ристић, Панчево

14. Шифра „Дедина унука“, прича „Косово и Метохија су наша духовна колевка“, Београд

15. Шифра „Бгд 73“, прича „Косовски сан“, Жељка Башановић Марковић, Београд

16. Шифра „Праскозорје“, прича „Небеска браћа“, Весна Андрејевић, Београд

17. Шифра „Благословена земља наша“, прича „Космет колевка живота и православља“, Славица Д. Дамњановић Саша, Бачка Топола

18. Шифра „Укор кажипрста“, прича „Косово и Метохија у колијевци Бачке“, Драган Видић, Врбас

19. Шифра „Проклетије“ , прича „Патике“, Бранимир Перић, Брзеће

20. Шифра „Акан Твердожилов“, прича „Косово и Метохија су наше духовне колијевке“, Слободан Чуровић, Подгорица

21. Шифра „Космет 23“ , прича „Говорио је ћирилицом са Космета“, Драган Митић, Ниш

22. Шифра „Месечина“, прича „Дуга изнад Косова“, Даница Димитријевић Петровић, Крушевац

23. Шифра „У траљама стварности“, прича „Чупају срце Србији“, Љиљана Марић, Смедерево

24. Шифра „Бгд 73“, прича „Поогглед на Шар планину“, Жељка Башановић Марковић, Београд

25. Шифра „Праскозорје“, прича „Небеска браћа“, Весна Андрејевић, Београд

26. Шифра „ССС“ , прича „Вјечита тема“, Чедомир Врљеш, Нови Сад

27. Шифра „Благословена земља наша“, прича „Хроника“ , Славица Д.Дамњановић Саша, Бачка Топола

Према расписаном Конкурсу Редакција часописа „СОКО“ и Манастир Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда најуспјешније ауторе награђују са увећаним новчаним износом:

За прво мјесто 300 КМ, за друго мјесто 200 КМ и за треће мјесто 100 КМ.

Уз новчане износе награђени аутори ће добити и повеље.

По одлуци Предсједништва Српског соколског друштва «СОКО» награде за ауторе најбоље приче уручене су 12. Маја 2023. године, на крсној слави Сокола, Свети Василије Острошки, у Народном дому манастира Светог Николаја у Добрунској Ријеци.

У Добрунској Ријеци-Вишеград, 12. мај 2023. године

РЕДАКЦИЈА ЧАСОПИСА „СОКО“

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ КРСНА СЛАВА ССД „СОКО“ ДОБРУН

Српско соколско друштво „Соко“ Добрун прославило је данас крсну славу Светог Василија Острошког, а у оквиру славских свечаности додијељене су и награде ауторима најбољих кратких прича на тему „Косово и Метохија су наше духовне колијевке“ које су пристигле на конкурс часописа „Соко“.

Чин ломљења славског колача обавио је свештеник Александар Топаловић уз саслужење монаштва манастира Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци. Присутнима се затим обратио игуман манастира, архимандрит Јован Гардовић који је свим соколарима честитао крсну славу и позвао све вјернике да се држе Христовог пута и пута Светог Василија.

Председник Српског соколског друштва „Соко“ Мирослав Вуковић рекао је да се ове године друштво „Соко“ полако враћа својим редовним активностима након бројних ограничења током пандемије вируса корона. „Тренутно радимо на омасовљавању чланста у нашим секцијама, посебно у кућној радиности и хуманитарној секцији. Циљ нам је да наше соколско друштво дигнемо на један виши ниво како би у пуном капацитету могли да наставимо са нашим редовним активностима“ рекао је Вуковић.

Он је на слави прогласио и побједнике Соколовог конкурса за кратку причу. „Прво мјесто освојила је прича „Луча“ аутора Сретена Миловановића из Ниша, друга је прича „Три божура“ ауторке Љиљане Терентић из Смедерева, док је треће мјесто припало Ненаду Карићу из Лазаревца за причу „Космет“ додао је Вуковић.

Председник жирија за избор најбоље кратке приче Славко Хелета каже да је на конкурс пријављено 29 прича. „Веома смо поносни на то што су нам се на конкурс одазвали истакнути књижевни ствараоци из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Ове године највише радова је стигло из Србије што нам говори да су тамошњи књижевници доста ажурнији и организованији, па самим тим на нама је да анимирамо књижевне ствараоце из Републике Српске, а посебно млађе генерације да пишу и одазивају се на сличне конкурсе као што је наш“ рекао је Хелета.

Ненад Карић из Лазаревца (који је једини од награђени присуствовао додјели), чија је прича „Космет“ добила трећу награду захвалио се организаторима истичући да су Косово и Метохија за њега увјек инспирација јер је то неодвојиви дио српског бића. „Сматрао сам и да ми је била дужност да из свог угла кажем нешто на ову тему. Моја прича садржи и двије пјесме јер ја више пишем поезију“ додао је Карић.

Српско соколско друштво „Соко“ тренутно броји преко 200 чланова распоређених у седам секција.

Милица Кусмук

Расписан традиционални конкурс за кратку причу часописа «Соко» на тему 

Косово и Метохија су наше духовне колијевке

Редакција часописа за духовну и културну просвјету«СОКО», Српског соколског друштва «Соко» из Добруна код Вишеграда, уз подршку Издавачке куће „Дабар“ Митрополије дабробосанске, расписује КОНКУРС за кратку причу на тему «Косово и Метохија су наше духовне колијевке».

На конкурс се примају необјављене кратке приче, чији су  аутори из свих српских крајева.

Кратке приче се достављају у три примјерка потписана шифром, с тим да  посебна коверта садржи рјешење шифре и податке о аутору.

Један аутор може послати највише ДВИЈЕ кратке приче на задату тему, максималне дужине до 150 редова.

Приспјеле кратке приче се не враћају, а нјбоље ће одабрати жири Редакције «Сокола».

Радови се шаљу поштом на адресу Српско соколско друштво «СОКО», са назнаком за конкурс за кратку причу часописа «Соко», 73247 Добрунска Ријека-манастир „Светог Николаја“, а крајњи рок за достављање радова је 20. април 2023. године.

Редакција „Дабра“ и «Сокола» најуспјешније ауторе наградиће: за прво мјесто 200 марака, за друго мјесто 100 марака и за треће мјесто 50 марака.

Уз три награђене Редакција «Сокола» ће одабрати одређени број прича које ће бити објављене на страницама часописа.

На конкурсу не могу учествовати чланови Редакције часописа «Соко», а све информације у вези са овим конкурсом могу се добити на телефоне: број 058 612-112, 065 431-505 и 065 536-386.

Славко Хелета

СЛАВА СРПСКОГ СОКОЛСКОГ ДРУШТВА „СОКО“ ДОБРУН, СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ

 

У манастиру Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци обиљежена је крсна слава ССД “Соко“, свети Василије Острошки. У присуству гостију чин лољења славског колача обавили су свештеник Александар Топаловић и игуман манастира, отац Јован Гардовић.

Тим поводом уручене су награде учесницима на конкурсу за кратку васкршњу причу на тему “Црква у мом селу” коју је организовала Издавчка секција соколског друштва.

На конкурас за кратку васкршњу причу који 16. годину за редом расписује ССД „Соко“ пријавио се 21 учесник из РС И Србије. Прво мјесто освојила је Николета Петровић и Бијљине, друго Стамен Миловановић из Ниша, а треће Лазар Вучићевић из Обреновца.

Награде побједницима је уручио председник Сокола Мирослав Вуковић који је том приликом честитао славу свим члановима друштва и истакао да је Соко данас најмасовније друштво у Вишеграду које окупља младе људе и има свој план активности.

Николета Петровић побједник конкурса из Бијељине рекла је да се и ако новинар по први пут окушала у књижевном стваралаштву.

„Покушала сам да направим паралелу некад и сад када је моје село на Озрену у питању. Некад је било доста домаћинстава, дјеце, младих људи. Прво расијање је кренуло осамдесетих година, а потом за вријеме рата расијани су сви по цијелом свијету. То је у ствари прича свих људи који живе на овом простору и једино што можемо да сачувамо је сјећање на кућни праг и огњиште, јер када то немамо не можемо да имамо калем, да генерације које тек стасавају иду корацима својих предака“, рекла је Петровићева.

Лазар Вучићевић из Обреновца каже да му није први пут да учествује на овом конкурсу, већ је побиједио прије осам година а своју љубав према писањеу пренио је и на сина који је ове године освојио седмо мјесто на овом конкурсу.

Српско соколско друштво „Соко“ данас дјелује кроз седам секција и броји око 200 чланова.

Милица Кусмук

З А П И С Н И К

Дана 7. маја 2022. године одржан је састанак жирија за избор најбоље кратке приче која је пријављена на наградни конкурс Српског соколског друштва „Соко“ Добрун на тему „Црква у мом селу“.

На конкурс је пријављена 21 прича од којих је свака задовољила услове конкуса, а од којих је жири у саставу: предсједник Славко Хелета, новинар, подпредсједник Милица Кусмук, новинар и чланови Маријана Симанић новинар и Бојан Николић професор српског језика и књижевности, изабрао три најбоље.

Према оцијени жирија:

  1. мјесто прича под шифром „Јежава“ , 26 поена
  2. мјесто, прича по шифром „Дубовац“, 27 поена
  3. мјесто, прича под шифром „Ђурђа и Јаков“ , 28 поена.

РЈЕШЕЊЕ ШИФРИ:

  1. ЂУРЂА ЈАКОВ: Николета Петровић, Бијељина
  2. ДУБОВАЦ: Стамен Миловановић, Ниш,
  3. ЈЕЖАВА: Лазар Вучићевић, Обреновац,
  4. ДРАГО – 25 ПОЕНА: Мирјана Илић Шушњар, Вишеград

   * ТАЈНЕ ЛУЧОВОГ МОСТА – 25 ПОЕНА: Живко Ђуза, Мркоњић Град,

  1. СТЕФАН – 22 ПОЕНА: Никица Банић, Инђија,

   * ЖИВА ВОДА ПРАВОСЛАВЉА – 22 ПОЕНА: Јован Н. Бундало, Београд,

  1. ТОПЛИЧАНКА – 21 ПОЕН: Милијана Сета, Ниш,

   * БОЖЈА БЛАГОДАТ – 21 ПОЕН: Терентић Љиљана, Смедерево,

  1. ЖИЦАР – 20 ПОЕНА: Ненад Вучићевић, Обреновац,
  2. ДОЊА КОЛОНИЈА – 19 ПОЕНА: Љубинка Буба Вранић, Ниш,
  3. СРНА ИЗ МАНАСТИРСКЕ ШУМЕ – 18 ПОЕНА: Миланка Бурић, Бијељина,

   * ПРАВОСЛАВЉЕ – 18 ПОЕНА: Драгољуб Бојновић, Београд,

  1. АРМАГЕДОН – 16 ПОЕНА: Тамара Васиљевић, Источно Сарајево,
  2. ТЕШКА ВРЕМЕНА – 12 ПОЕНА: Рада Пауновић, Чачак,

   * ИСТИНА – 12 ПОЕНА: Олица Милутиновић, Чачак

  1. 19+8 – 11 ПОЕНА: Душан Мијајловић, Ниш
  2. РАЗБОЛЕ СЕ ЛИСИЦА СУШИ СЕ КО ГРАНА ДОБИЛА КОРОНУ ОД НЕКОГ ЈАРАНА – 8 ПОЕНА: Живота Ђурић, Београд,

   * КОСОВКА ДЈЕВОЈКА – 8 ПОЕНА: Маријана Вукотић, Соколац,

   * ЖИВОНОСНИ ИСТОЧНИК – 8 ПОЕНА: Бисерка Томић, Лучани,

  1. Г. П. -7 ПОЕНА: Горица Поповић, Крагујевац,

 

У Манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци прослављена је храмовна слава

СУСРЕТ КУМОВА И ПРИЈАТЕЉА

Рана јутарња звона са манастирског звоника у Добрунској Ријеци најавила су велики догађај – храмовну славу и сабор пријатеља и кумова… Сам жубор двије ријеке, Будимлије и Ундруље, уљепшавао је молитвени амбијент који је био пропраћен пјесмом птица и великим бројем вјерника који су се слијевали у манастирску порту.

Светом Литургијом дат је смисао овом празнику, а началствовао је архимандрит Јован (Гардовић) уз саслужења протојереја-ставрофора Сава Брадоњића и Богдана Станишића, јеромонаха Серафима (Глигића) и ђакона Василија Пајевића.

У својој бесједи отац Серафим подсјетио је све присутне на дивно житије Светог Николаја који је напустио своју вољену самоћу и богомислије ради служења Богу и ближњима. Заједница и љубав је подстављена пред све нас као императив који треба достићи и зато је потребно заборављати себе и своје себичне жеље и интересе и служити другима. Честитајући домаћину и свима окупљенима славу отац Серафим их је све позвао да наставе да се усавршавају у дјелима љубави.

Након лицитације барјака и литије око храма, славски обред обавио је протојереј-ставрофор Богдан Станишић, пожеливши братству манастира и вјерном народу овог краја да и даље буду у заједници која на овај празник показује љубав и слогу.

Домаћини или кумови славе били су Жељко и Весна Милановић из Добрунске Ријеке чији дом је читаво вријеме, од почетка градње овога комплекса, учествовао у стварању како цркве, тако и манастира.

Исти домаћини са својим сродницима уприличили су трпезу љубави за преко 400 вјерника.

За идућу годину четвртину колача, како је обичај у овом крају, примили су Недељко и Драгана Перишић из Вишеграда.

Благодарећи Богу и молитвама светог оца Николаја, послије свих дешавања, епидемије и забрана, народ овог краја осјетио је слободу да се може састати са својим кумовима, пријатељима и родбином.

Вишеград

7.мај 2022. године

ЗАПИСНИК

 

Дана 7. маја 2022. године одржан је састанак жирија за избор најбоље кратке приче  која је пријављена на наградни конкурс Српског соколског друштва „Соко“ Добрун на тему „Црква у мом селу“.

На конкурс је пријављена 21 прича од којих је свака задовољила услове конкуса, а од којих је жири у саставу: председник Славко Хелета-новинар, подпредседник  Милица Кусмук-новинар и чланови  Маријана Симанић новинар и Бојан Николић професор српског језика и књижевности, изабрао три најбоље.

Према оцијени жирија:

       1.мјесто, прича под шифром „Ђурђа и Јаков“ , 28 поена.

       2.мјесто, прича по шифром „Дубовац“, 27 поена

       3.мјесто прича под шифром „Јежава“ , 26 поена

РЈЕШЕЊЕ ШИФРИ:

     1.ЂУРЂА ЈАКОВ: Николета Петровић, Јерменска улица 59/2а, Бијељина, телефон 065 772 853, i-mail nikoleta.petrovic1@gmail.com

     2.ДУБОВАЦ:  Стамен Миловановић, адреса Војводе Мишића 54/1-7, Ниш, телефон 018 42-24-891, i-mail stamenmilovanovic@yahoo.com

     3.ЈЕЖАВА-Лазар Вучићевић, адреса: Вука Караџића 99, 11500 Обреновац, телефон 064-21-80-977, i-mail laza.vucicevic@gmail.com

Додјела награда биће обављена на свечаној академији која ће бити одржана у четвртак 12. маја када се обиљежава и слава Српског соколског друштва „Соко“, Свети Василије Острошки, у манастиру Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци (Дражевина) са почетком у 13 часова.

РЕДОСЛИЈЕД ПРИЧА ОД 4. МЈЕСТА

     4.ДРАГО- 25 ПОЕНА, Мирјана Илић Шушњар,Цара Лазара 5а, 73240 Вишеград, телефон: 066 866-931, i-mail mirjanai87@gmail.com

    *ТАЈНЕ ЛУЧОВОГ МОСТА-25 ПОЕНА– Живко Ђуза, Подрашница бб, 70260 Мркоњић Град, телефон: 065/ 454-131, i/mail zivkodjuya@yahoo.com

     5.СТЕФАН-22 ПОЕНА-Никица банић, Бошка Бухе 41, 22320 Инђија,i-mail nbanic@bxy.rs

     *ЖИВА ВОДА ПРАВОСЛАВЉА 22 ПОЕНА– Јован Н.Бундало, Димитрија Аврамовића 38/9, 11000 Београд, 064-433-66-77, i mail japra.danica@gmail.com

     6.ТОПЛИЧАНКА 21 ПОЕН– Милијана Сета, Јеремије Живановића 23, 18000 Ниш, 064 16-21-580

    *БОЖЈА БЛАГОДАТ-21 ПОЕН– Терентић Љиљана, Масарикова 2/9, Смедерево, 064-20-81-408. i mail terenticljiljana@gmail.com

     7.ЖИЦАР-20 ПОЕНА– Ненад Вучићевић-Вука Краџића 99, 11500 Обреновац, 066 466-973, i-mail vucicevic.nenad@gmail.com

     8.ДОЊА КОЛОНИЈА-19 ПОЕНА-Лјубинка Буба Вранић-Кусрка 19, Ниш, 069-420-02-68, i mail bubavg@gmail.com

     9.СРНА ИЗ МАНАСТИРСКЕ ШУМЕ-18 ПОЕНА– Миланка Бурић, Лазе Лазаревића 31/37,  76 300 Бијељина, 066/ 225-924, i mail milanka.a.buric@gmail.com

     *ПРАВОСЛАВЉЕ-18 ПОЕНА-Драгољуб Бојновић, Мира Попаре 54, 1130 Београд, 069-12-11-44

    10.АРМАГЕДОН-16 ПОЕНА-Тамара Васиљевић, Српских ратника 47, 71123 Источно Сарајево, 065/307-934

    11.ТЕШКА ВРЕМЕНА-12 ПОЕНА– Рада пауновић, Ђакона Авакума 85, 32000 Чачак, 066/635-01-43

    *ИСТИНА-12 ПОЕНА-Олица Милутиновић, Чачак

     12.19+8, 11 ПОЕНА– Душан Мијајловић, Трг Краља Александра, 18000 Ниш, 018/ 241-229, 064/ 66-54-601 I mail mijajlovicdusan@mts.rs

     13.РАЗБОЛЕ СЕ ЛИСИЦА СУШИ СЕ КО ГРАНА ДОБИЛА КОРОНУ ОД НЕКОГ ЈАРАНА 8 ПОЕНА– Живота Ђурић, Лозничка 4/1,Врачар, 11000 Београд, 060/444-57-20, i mail zile.djuric@yahoo.com

     *КОСОВКА ДЈЕВОСЈКА-8 ПОЕНА– Маријана Вукотић, Друге Романијске бригаде 61,71350  Соколац

     *ЖИВОНОСНИ ИСТОЧНИК- 8 ПОЕНА-Бисерка Томић, село Крстац, 32240 Лучани, 032-581-80-35, 063-76-77-191

     14.Г.П.-7 ПОЕНА-Горица Поповић, Ђурисело бб, Крагујевац, 064-94-75-014

 

У Андрићграду одржана пројекција филма “Соко међу нама”

ЗЛАТНИ ОРДЕН МИТРОПОЛИТУ ДАБРО-БОСАНСКОМ ГОСПОДИНУ ХРИЗОСТОМУ

У Андрићграду у Вишеграду одржана је премијерна пројекција филма о раду Српског соколског друштва СОКО – “Соко међу нама”  аутора Драгана Радовића, уредника странице „Заборављени коријени“. Пројекција је одржана у великој сали биоскопа „Доли Бел“ .

Поново смо имали прилику да се сусретнемо са старим соколарима вишеградског краја, као и омладином и дјецом која чине Соколско друштво. Што су започели дједови, продужили су синови, а наставили унуци.

Било је емоција јер су се многи соколари послије пар година расути по свијету поново сусрели.

У склопу представљања филма Радовић је рекао да је рад на овом филму о Соколском друштву затјевао велики труд и доста времена, истакавши: “Част ми је што сам радио овај документарни филм, јер сам радећи доживљавао велико надахнуће и мотивацију да повежем све активности Соколског друштва у једну причу. Мало људи зна да су некада постојала соколска друштва и колики је био њихов значај. Из тог разлога сам се одлучио да снимим овај филм. Најтеже током снимања било је спојити дијаметрално различите приче, у једном моменту причамо о страдању нашег народа у Старом Броду а у другом причамо о раду соколових секција“ истакао је Радовић.

Председник  ССД „Соко“ Мирослав Вуковић у уводном обраћању захвалио се Митрополиту Хризостому и службеницима Митрополије који подржавају рад нашег друштва, као и свештенству и монаштву вишеградског краја на њиховом активном учествовању у раду Сокола.

Након пројекције филма, пригодну бесједу одржао је професор доктор Владислав Топаловић, декан Богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи који је рекао да је суштина соколских друштава била идеја о пандану пангерманизму који се у исто вријеме појавио. „Историјски гледано то је био културни покрет за еманципацију Словена у Аустро-угарској. Временом је тај покрет добио једну нову димензију и прерастао у својеврстан облик заједништва односно окупљања омладине“, рекао је Топаловић.

На академији  су уручени ордени за несебичан рад и подршку раду соколског друштва. Златни орден Соколског друштва додијељен Митрополиту Дабробосанском Хризостому, а у његово име примио га је архијерејски намјесник, протојереј-ставрофор Александар Топаловић који се у име Митрополита захвалио на овом одликовању и пренио благослов и поздраве Његовог високопреосвештенства Митрополита Хризостома, истакавши да господин Митрополит прати рад свих удружења при нашој митрополији, подржава све активности млађе популације која је уједно наша будућност. Такође, сребрни орден уручен је режисеру филма Драгану Радовићу који се захвалио и рекао да му је велико задовољство радити на пројектима оваквог профила који чувају од заборава све оно што ентузијасти стварају.  

Српско Соколско друштво Соко основано је 1908. године а свој рад је обновило 2004. под благословом блаженопочившег Митрополита Дабробосанског Николаја. Друштво данас броји преко 200 чланова распоређених у седам секција.

Милица Кусмук

 

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ВИШЕГРАД КРОЗ ВИЈЕКОВЕ“ АЛЕКСАНДРА САВИЋА

„Вишеград кроз вијекове“ , нова је осма по реду књига Александра Савића која на енциклопедијски начин прати историју и развој града на Дрини и Рзаву од средине 15-ог до средине 20-ог вијека.

Промоција ове књиге одржана је синоћ у амфитетару факултета у Андрићграду у организацији ССД „Соко“ и Издавачке куће „Дабар“ из Добруна.

Присутнима се на почетку промоције обрати архимандрит, игуман манастриа Светог оца Николаја, отац Јован Гардовић који је дао свој благослов и истакао значај једног оваковог дјела за Вишеград и његове грађане.

Представљајући публици књигу уредник овог издања, новинар Славко Хелета рекао је да је велика храборст усудити се истраживати историју Вишеграда поред свега онога што је урадио нобеловац Иво Андрић.

„Савићу је пишући ову књигу  пошло за руком нешто што није ни самом Андрићу, а то је да је имао проступ приватним архивама и архивама институтција. Доста докумената на које је наишао нису потписнаи, немају познатог аутора али то никако не умањује њихову вриједност“ рекао је Хелета.

Рецензет књиге „Вишеград кроз вијекове“ професор Дивна Васић у свом предавању упознала је присутне са занимљивим чињеницама вишеградске историје који су наведени у овом дјелу.

„Ово историјско дјело плод је дугогодишњег истраживања и сакупљања података и фотографија Александра Савића. Жеља и намјера аутора била је да обједини и објави све податке до којих је дошао, а уједно и да искаже значај културно-историјског наслијеђа, природних љепота и богатсва овог краја.једноставно речено ова књига је прича о Вишеграду између прошлости и садашњости“ навела је Васићева.

Аутор ове књиге Александар Савић истакао је да је ово дјело својеврсна историјска читанка у коју је како каже  унио податке које је пронашао а који су њему били важни па тако сматра и да су нашим суграђанима.

„ У књизи „Вишеград кроз вијекове“ међу бројним подацима налази се и факсимил продаје куће у којој је дјетињство провео Иво Андрић. Такође пронашао сам и факсимил доајена вишеградског новинарства Љубомира Мутапчића са одржавања прве сједнице организационог одбора манифестације „Вишеградска стаза“  додао је Савић.

Књига „Вишеград кроз вијекове“ обилује историјским подацима од турског освајања Вишеграда, преко окупације од стране Аустро-угарске. Обрађује период Првог свјетског рата и Краљевине Југославије, као и период Другог свјетског рата и година које су услиједиле након њега.

Милица Кусмук