Monthly Archives: June 2017

Млади фудбалери „Бамби-Сокола“ спријечени да посјете вршњаке у Косовској Митровици

Приштина забранила делегацији Вишеграда улазак на Космет

Делегацији општине Вишеград власти самопроглашеног Косова у Приштини забраниле су улазак у јужну српску покрајину због, образложили су, „процедуре у вези са визама“.

Делегација, коју чине начелник општине Младен Ђуревић са сарадницима и млади фудбалери Спортске секције „БамбиСоко“, требало је 18. Јуна даотпутују у Косовску Митровицу ради потписивања повеље о братимљењу и узвратне посјете фудбалском клубу „Трепча“.

Ђуревић је рекао Срни да му је веома жао због отказане посјете Косовској Митровици.

„Планирано је братимљење општина Вишеград и Косовска Митровица, што је дугогодишња жеља становника нашеопштине. Осим тога, планирали смо и успостављање сарадње на различитим нивоима“, додао је он.

Ђуревић је истакао да је ово још један показатељ тешког живота људи и да привремене институције на Косову оваквим потезима учвршћују јединство Србаса Космета и Републике Српске.

Предсједник Спортске секције „БамбиСоко“ Александар Говедарица рекао је да једва десетак младих фудбалера планирало одлазак у Косовску Митровицу на узвратну братску посјету фудбалском клубу „Трепча“.

„Наши фудбалери су били спремни за полазак, али смо добили информацију да власти са Косова недозвољавају улазак на њихов простор и то без образложења“, додао је Говедарица.

Он је истакао да су на вријеме сви били упознати о доласку, те да се очекивало да неће бити проблема да млади спортисти и управа клуба буду гости у КосовскојМитровици.

„Жао ми је што нисмо имали прилику да узвратимо договорено посјету, највише због наших фудбалера који су то жељно ишчекивали“, додао је Говедарица.

Портпарол општине Косовска Митровица Сергеј Запорожац рекао је Срни у телефонској изјави да се, с обзиром да БиХ није признала Косово, узима систем реципроцитета када је ријеч о кретању грађана БиХ, односно Републике Српске, на простор Косова и Метохије /КИМ/.

„Надлежни из канцеларије за Косово и Метохију, односно официр за везу прослиједио је сва документа потребна за улазак делегације из Вишеграда на подручје Космета. Надлежни из Приштине су захтијевали да се процедура испоштује и да се делегација усмјери на Хрватску, како би на тај начин путем конкурисања за визе, ушла на ово подручје“, појаснио је Запорожац.

Он је додао да је оваква процедура лоша и да политика нетреба да се мијеша у спорт и у међусобну сарадњу српских градова, јер је на основу Резолуције 1244 УН, КИМ саставни дио Србије.

СРНА/Јована Боровчанин

СРБИЈА ОБНАВЉА СПОМЕНИК СРПСКИМ ЈУНАЦИМА

Завршни радови на обнови и ревитализацији спомен капеле у Вардишту

СРБИЈА ОБНАВЉА СПОМЕНИК СРПСКИМ ЈУНАЦИМА

Грађевинско предузеће „Петковић“ Ново Горажде приводи крају обимне радове на обнови и ревитализацији капеле српским ратницима у Вардишту код Вишег рада. Комплетне радове, чија прва фаза је почела средином 2016. године, у износу од 90.000 евра финансира Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања владе Србије, а предходиле су им добровољне акције Грађевинске секције Српског соколског друштва „Соко“ Добрун-Вишеград током 2015. године.

Градилиште око капеле посјетила је делегација „Сокола“, коју су предводили архимандрит Јован Гардовић, духовник овог друштва и предсједник одбора за обнову овог здања, Славко Хелета, предсједник „Сокола“ и Александар Савић, уредник у Соколовој издавачкој секцији. Они су се увјерили да се радови изводе изузетно квалитетно, под стручним надзором Мирјане Славковић, археолога из Завода за заштиту споменика културе из Краљева.

-Ово ће, без сумње, ускоро бити истинско сабиралиште бројних људи који поштују жртвовање српских младића током Првог свјетског рата на овом подручју. Уосталом, и у фази обнове имали смо бројне делегације које су жељеле да се поклоне сјенима наших јунака, нагласио је Гардовић,

Он каже да ће након реконструкције овај објекат коначно добити важност која му припада.

„Обновљени и уређени комплекс ће бити отворен за све оне који желе да се помоле за покој душа погинулих српских бораца као и за бројне туристе“, истакао је архимандрит Гардовић, додавши да се у прву недељу послије Видовдана у капели планира помен Парастос, а свечано отварање обновљеног комплекса на јесен.

Археолог Мирјана Славковић каже да су у завршној фази вањска уређења. Она очекују да се ријеши и прикључак воде и подсјећа да ће бити потребно урадити окретиште и мањи паркинг за возила.

Славко Хелета је подсјетио да су се у ову акцију, поред немјерљиве донације Владе Србије, укључиле и бројне домаће фирме, прије свих вишеградске радне јединице „Романијапутеви“ и „Електродистриббуције“, асфалтирањем приступног пута и прикључењем електричне енергије, те општина Вишеград.

По ријечима Александра Савића биће ово још једно значајно мјесто на подручју Вишеграда које ће окупљати људе, посебно најмлађе.

-Остаје да се уз гранични прелаз у Вардишту уреди паркинг за аутобусе и возила, те нови пружни прелаз са стране Републике Српске, истиче Савић.

Наредних дана овдје стижу и представници Конзулата Србије из Бања Луке, као и Драган Поповић, Државни секретар у Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Владе Србије, чији је допринос обнови капеле немјерљив.

Спомен капелу у Вардишту подигли су 1931. године брачни пар Јосип и Стана Матковић из Београда, а у њој су са другим српским борцима сахрањени и њихови синови Богољуб и Велизар.

У Првом светском рату, између 1914. и 1915. године на подручју Вишеграда и околних села, па даље у Србији до Кремана погинуо је велики број српских војника чије су кости и лешеви били разасути по обалама ријеке Дрине, на планини Панос, по селима око Вардишта, Добруна, Велетова, Мокре Горе…

Преживјели српски јунаци, у знак захвалности својим саборцима за њихову пожртвованост, испунили су своју војничку, али прије свега хуману дужност и кости својих 440 другова сакупили и сахранили у спомен костурници у Вардишту.

На споменику се налази и плоча са само 78 имена војника чији су остаци идентификовани.

Издавачка секција ССД „Соко“

Његово Високопреосвештенство новоизабрани Митрополит Дабробосански Хризостом после четири године архипастирског рада у епархији зворничко- тузланској, Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ дана 24. маја 2017. године, изабран је за Миторполита дабробосанског.

26.05.2017

ЖИВОТОПИС ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА НОВОИЗАБРАНОГ МИТРОПОЛИТА ДАБРОБОСАНСКОГ ХРИЗОСТОМА

Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, новоизабрани Митрополит дабробосански рођен је 4. марта 1952. године у Вођеници код Босанског Петровца од родитеља Николе и мајке Росе, рођ. Радошевић.
Основну школу са одличним успјехом и примјерним владањем завршио је шк.1966/67.године.
Још као ученик основне школе јавно је исказао за оно вријеме ”непримјерену” намјеру да ”учи за попа”. На питање: зашто је то изговорио пред наставником и ученицима, који су због тога прасли у смјех, врло често каже ” ни сам нисам знао зашто сам то рекао. Вјероватно је то била воља божија и призив божији”. Али, његова одлука да ”учи за попа” наишла је на противљење у његовој породици, а што је резултирало једногодишњим паузирање у његовом редовном школовању.
Шк. 1968/69. године уписао се у петоразредну богословију у манастиру Крки, коју је са одличним успјехом окончао шк. 1973. године. Као ученик богословије био је активан у хорском пјевању и фолклорној секцији и другим манифестацијама које су тада биле актуелне у крчкој богословији. У петом разреду богословије испомагао је протојереју Марку Андровићу у вођењу хора богословије. Још као ученик 4. разреда богословије примио је монашки постриг. Замонашио га је блажене успомене владика Стефан Боца, далматински, а потом жички, на бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице (Мале госпојине), 20. септембра 1971. године давши му на монашењу име Хризостом. У чин ђакона (јерођакона) рукоположен је на Крстовдан, 27. септембра 1971. године, а у чин презвитера (јеромонаха) у манастиру Крки, 10. јуна 1973. године. Рукоположио га је епископ далматински Стефан Боца.
Године 1973/74. године служио је војни рок у Краљеву у касарни на Јарчујаку из које је како сам каже ”врло често ‘шмугнуо’ у манастир Жичу”. И поред свих проблема које је као свештеник имао у ЈНА са великим задовољством се сјећа проведених тренутака у манастиру Жичи са блажене успомене владиком жичким Василијем који му је био и остао узор у сваком погледу, затим сусрета у манастиру Жичи са светим авом Јустином (Поповићем), проведеним сатима са жичким старцима данас већ покојним Доситејем и Герасимом, који су му били велика подршка у тим тешким војничким мјесецима.
1974. године након отслужења војног рока постављен је за секретара Црквеног суда у Епархији далматиснкој у Шибенику. Благословом владике Стефана уписао је ванредне студије теологије у Београду на Богословском факултету, али је због обавезе у епархији далматинској и парохији скрадинској коју је по показаној потреби опслуживао прекинуо ванредно студирање на Богословском факултету у Београду. Већ 1975. године Свети арх.синод га је на препоруку владике Стефана упутио на редовне студије теологије у Букурешт( Румунија), али тамо због политичких разлога (инфорбировска афера Дапчевић) никада није отишао. Благодарећи тој ”афери” крајем јануару 1976. године владика Стефан га шаље у Солун, Грчку, ради учења грчког језика и припрема за успис на редовне студије теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну. На теолошком богословском факултету у Солуну студира од 1976-1980.године. Дипломирао је са одличним успјехом Новембра мјесеца 1980.године. Године 1978. и 1979. у два наврата пратио је курсеве француског језика у Паризу, Француска.
За сво вријеме студирања у Солуну редовно је одлазио на Свету гору Атонску и боравио на њој, прије свега у манастиру Хилендару и другим светогорским манастирма. Посебно је био духовно везан за старца Никанора (Савића), тадашњег првог епитропа Хилендарског и старца. Од њега је много научио а молитва старца Никанора била је да послије завршених студија остане у Хилендару. Његову молбу и жељу тада млади јеромонах Хризостом је осјетио и прихватиои одмах по положеној заклетви на крају студија отишао је у Хилендар. Одлуком стараца манастира Хиленарада уписан је у монахологиј намастира Хиленрада и примио послушања ефимериоса (служашчег јероманаха) и секретара манастира за грчки језик. Међутим, због инсистирања тадашњег владике далматинског Николаја (блаженопочившег митропoлита дабробосанског) да се врати у манастир Крку и да буде наставник у тамошњој богословији почетком 1981.године јеромонах Хризостом се вратио у свој постриг манастир Крку у којој је од септембра 1981. до септембра 1991. године био наставник, васпитач, главни васпитач, манастирски економ, гостопримник, кустос новоотворене ризнице манастира Крупе (1987/88), администратор парохија: ђеврсачке, скрадиснке и брибирске и др.
23. маја 1991. године Свети архијерејски сабор изабаро га је за првог Епископа новокреиране (1990) епархије бихаћко-петровачке, а устоличен је одлуком Светог арх.синода 4. августа 1991. године у храму св. Саве у Дрвару из разлога што катедрални храм у Бос.Петровцу био у фази реконструкције. Административно епархију бихаћко-петровачку примио је 22. августа 1991.године од дотадашњег администратора епископа далматинског г.Николаја Мрђе.
Дошао је на епархију буквално без игдје ичега и народским језиком речено ”голу ледину”. То га није обесхрабрило. Имао је вјеру у Бога и повјерење у своје епархиоте. На епархији бихаћко-петровачкој остао је пуне 22. године (1991- 2013). Оставља се историји и историчарима да изучавају и пишу шта се све дешавало у овом периоду његова живота, као и то шта је све преосвећени владика Хризостом учинио у овој епархији и под каквим условима и околностима.

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, дана 1. јуна 2013. године, на упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи епископ бихаћко-петровачки Хризостом. Дана 13. јула 2013. године, Митрополит Хризостом устоличен је у Саборном храму Рођења пресвете Богородице у Бијељини. Чин устоличења обавио је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј. Устоличењу Митрополита Хризостома присуствовале су многе личности из јавног живота Републике Српске, епископи и свештенство многобројних епархија Српске православне цркве, као и представници других вјерских заједница.

На трону Митрополита дабробосанских, новоизабрани Митрополит Хризостом наслиједио је блаженопочившег Митрополита Николаја.

Његово Високопреосвештенство Митрополит Хризостом је 61. по реду Архијереј на трону дабробосанких митрополита од оснивања Митрополије 1220. године од стране Св. Саве.

Благодарни Господу за достојног насљедника блаженопочившег митрополита Николаја, свештенство и народ Дабробосанске митрополије од срца и са синовском оданошћу честитамо.

ДОЛГОДЕНСТВУЈ, ВИСОКОПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКО НА МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА !

ПРЕНЕСЕНО СА ПОРТАЛА ДРУШТВА СРПСКИХ ДОМАЋИНА

СВЕЧАНА ДСД ОО Горњи Милановац на слави Соколског друштва СОКО Добрун- Вишеград

На позив Српског соколског друштва СОКО Добрун – Вишеград, Друштво српских домаћина Општински одбор Горњи Милановац посетио је Манастир Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда, где је узео учешће у прослави Светог Василија Острошког Чудотворца, иначе славе ССД СОКО Добрун – Вишеград.

Деветочлану делегацију Друштва српских домаћина из Горњег Милановца чинили су председница Љиљана Браловић, потпредседник Драган Васић и секретарМирослав Вујанић, затимпесник и члан ДСД Радош Марковић, ДраганаСтолица, као и подмладак удружења на челу са најмлађим домаћином Ђорђем Вујанићем.

Разлога за одлазак у ДобрунскуРијеку и Манастир Светог Николаја било је више. Наиме,у овом манстиру је седиште Издавач кекуће ДАБАР Митрополије дабробосанске, која је, заједно са ССД СОКО, издавач прве збирке песама Ђорђа Вујанића „На раменима предака“. Овом приликом Ђорђу Вујанићу је уручено посебно признање Српског соколског друштва за оригиналну прву збирку песама у издању ССД СОКО и ИК ДАБАР. Поред Ђорђа, све присутне је поздравила и својим стиховима о радостила председница ДСД Општинског одбора Горњи Милановац Љиљана Браловић.

Након свечаног дела, делагација Друштва српских домаћина је остала у срдачном разговору са архимандритом Јованом (Гардовићем), игуманом ове свете обитељи и духовником Соколскогдруштва и СлавкомХелетом, председником ССД СОКО Добрун – Вишеград. Представници нашег удружења су укратко у познали домаћине са главним циљевима нашег друштва,као што су старање о породици, очување традиције и подршка развоју села, али и са одређеним активностима које Друштво српских домаћина подузима с циљем како би подстакли опстанак, обнову и развојсела.Како цео крај и села у широј околини манастирског комплекса проживљавају исту драму као и сеоска подручја у Србији, ово је иницирало потребу за зближавањем и сарадњом по овим питањима.

Поред овога,иницирана је идеја о заједничкој сарадњи у ширем смислу, а пре свега у раду са децом и омладином, све са циљем зближавања и саборног деловања нашег народа са обе стране Дрине.

На крај уједо говорено да се у зврати посета нашем друштву од стране Соколског друштва, као и да се покрене инцијатива за потписивањем еморандума о сарадњи два удружења. Све општи је закључак да посете и свечане сусрете поводом прослављања одређених празника треба искористити и радно како би се разменила искуства и мишљења, те тако добила јаснијаслика о заједничким интересима и саборним начинима деловања на добро роду нашем.