Гост часописа „Соко“ – Војкан Крстић, познати грађевинар и још познатији хуманиста

БУДИМО СВИ ХУМАНИ


Војкан Крстић је млад и успјешан бизнисмен из Србије, власник је београдске грађевинске фирме „Елита градња“. Ипак, по хуманости и помоћи људима, али и животињама,  широм Србије и Републике Српске је јединствен  и недостижан.

Овај вриједни хуманиста и грађевинар је гост двоброја 31-32, часописа “Соко”. Његов примјер, без сумње, подстиче бројне младе људе да га слиједе.

Соко-Када сте почели да се, поред бизниса, бавите и хуманим радом?

ВК-Почео сам да се бавим хуманитарним радом пре пет година. Прва моја акција је била да изградим терен за децу у моме комшилику. Тада су ми се придружили пријатељи и како сам ја радио још хуманитарних дела тако се још људи придруживало. Почеле су акције и да се шире и још људи придружује. Тако сам и дошао у Републику Српску јер сам све достигао у Србији. Народ из Републике Српске гледа Србију као мајку,сам сам се у то лично уверио. Ја само желим да се људи не свађају и да будем пример младима како треба да размишљају  и да свако види како помажемо људима, да би и тај неко пронашао себе и исто урадио.

Соко-Кажу да сте веома побожни и да Вам је Српска православна Црква у срцу.

ВК-Јако сам побожан и захвалан нашој Цркви што нас окупља и скупља и само желим један део себе да дам и колико толико јој вратим . Црква је једина која може да нас окупи као некада како смо се окупљали.

Соко-Бавити се бизнисом и то у грађевинарству, захтјева знање, вријеме и енергију. Како уз све то стижете на разне стране, помажући угроженима?

ВК-Ја сам на челу своје фирме, али мој највећи успех је тај што идем испред људи и они ме прате. Виде у мени вођу јер сам увек ту када затреба.  Посао не водим из канцеларије већ на терену и знам све да објасним телефоном јер сам предходни дан био на градилишту.

Соко-Истакли сте се и дошли у жижу јавности са обадвије стране Дрине реализујући на стотине хуманитарних акција, у којима сте уз људе помагали и угрожене животиње, посебно за вријеме поплава у Обреновцу 2014. године.

ВК-Мој пут је био тежак,али сам све радио из срца и оно ме је водило. Највећа акција ми је била у поплавама 2014. године у Обреновцу где сам једини био на једној страни града и са својим људима превезао преко 250 људи у једном дану и ко зна колико животиња. У Републици Српској најлепша акција је била када смо носили Божићне прехрамбене пакете људима слабијег имовног стања.

Соко– Живите здрав живот, без порока, уз бављење екстремним спортовима. Начелник сте Спасилачког центра Србије.

ВК-Ја сам човек који никада није пио, пушио и све друго што није здраво. Био сам професионални спортиста и остао сам такав за цео живот.Екстремни спортови ми одржавају адреналин који ми треба у моме послу, па сам баш због тог адреналина и великог срца начелник Спасилачког Центра Србије који има 124 момка.

Соко-Породично сте везани са Вардиштем, пограничним мјестом код Вишеграда.

ВК-Вардиште волим јер ми је ту мајчин завичај и имам једну пословицу да је боље бити први у селу него други у граду. Ипак мислим да је међу народом најлепше и ја се тако осећам јер сам приземан човек.

Соко-Јели то разлог што сте у Вардишту покренули изградњу купалишта и малог рекреационог центра уз Рзав, те споменика генералу Масалу?

ВК– Највећи разлог што сам направио спортске терене у Вардишту је моја мајка. Моја породица је увек била уз мене и ја желим на овај начин да покажем поштовање. А Споменик Генерала Масала смо направили на средини центра, као знак поштовања према храбром човеку и ми млађи морамо да поштујемо јунаке да би неко сутра поштовао и нас.

Соко-Недавно сте, након пожара у конаку Манастира у Добрунској Ријеци, изузетно успјешно организовали добротворно вече на коме је прикупљено преко 25.000 КМ.

ВК– Добротворно вече је јако добро успело и ја сам задовољан. Био сам само једна мала карика у свему томе,а народ је тај који је скупио сав новац, Ја само био један мали покретач. Црква нас окупља, а ми јој само враћамо.

Соко-Импонује ваша ведрина, комуникативност и једноставност у послу којим се бавите, али још више у хуманом раду. Како то успјевате?

ВК– Најбитније је да поштујете људе око себе и они ће да кроз осмех решавају све тешке ствари и биће лакше свима. Осмех је једна крива линија на моме лицу, али зна да усрећи много људи.

Соко-Свједоци смо велике кризе за сталне послове, али и чињенице да многи млади људи сањају велике паре, а да нису спремни на одрицања. Који је Ваш савјет младима, јер сте прошли трновит пут до великог бизниса?

ВК– Људи који имају не могу да схвате да није живот да једете из три тањира, три куће да имате и у три кревета да спавате. Живот је једноставан и треба га тако доживети да не летите високо јер што више летите то се удаљавете у очима људи који вас гледају. Ако већ идете степеницама ка врху ја поздрављам људе поред којих пролазим, јер знам да ће проћи и моје време када се морам спустити, али када се спустим наћи ће се неко ко има да ме задржи.

Соко– Ваша порука читаоцима часописа „Соко“.

ВК– За крај интервјуа желим да пренесем младима једну поруку – желим да се сви волите без обзира и ако се свађате, само да волите једни друге. Без обзира какве невоље имамо бићемо срећни све док постоји љубав. Шта ако људи изгледају другачије од вас? Да ли би сте их требали волети? Да,требали би сте, јер је свако драг на посебан начин. Само је битно како приђеш човеку.Нема никакве везе били они црни или бели- мали или велики – болесни или здрави – овакви или онакви, сви смо ми различити и сви смо ми људи који радимо најбоље што можемо. Ако видишнеког ко је болестан или необичан и не прихваћен од друштва схватићеш да је то само особа као и сви остали. Можда можеш махнути и осмехнути се и рећи здраво!  Никада не знате можда баш та особа сутра буде Ваш најбољи пријатељ.Зато будите хумани када год можете, јер тада позајмљујете од Бога да би дали неком коме је то потребно.

Славко Хелета