Признање за младог пјесника Ђорђа Вујанића
Ђорђе Вујанић, дванаестогодишњи основац из Срезојеваца подно Сувобора у Србији, добитник је првенаграде на конкурсу Књижевног друштва ‘Запис’ са пјесмом ‘Завичај’.
На овом анонимном конкурсу су учествовали ђаци свих основних школа са територије општине Горњи Милановац.
Жири је био једногласан, а присутни пјесници на проглашењу најбољих прокоментарисали су да је овом пјесмом Ђорђе увелико надишао много старије генерације и одскочио у свет великих пјесничких талената.
Академски сликар Илија Драшкић Луњевацје,под утиском ове пјесме обећаоЂорђу Вујанићу, у знак признања за оригиналне стихове „ове велике пјесме“,насликати дио сувоборског завичаја.
Ђорђе Вујанић се, након што су му ИК „Дабар“ и ССД „Соко“ почетком 2017. године издали прву збирку пјесама „На раменима предака“, за кратко вријеме код читалачке публике, колега пјесника, али и књижевне критике, афирмисао као оригинални пјесник који својим римама (али и цртежима-илустрацијама) описује бивши и садашњи завичај, традицију, људе и њихове обичаје.
Ова награда за пјесму „Завичај“ додатна је потврда високог квалитета његових стихова.
Славко Хелета
Завичај
Иза потамнелих црепова
Сунце помаља своје зраке,
И плете златне ограде.
Окрутни jутарњи ветар
Расипа полен са цвећа,
док се птице песмом сладе.
Пробудила се природа
И завичај је протрљао
као очи Чемерницу и Дичину.
Цветови се поново рађају,
А сунце је одавно показало своју висину.
Високе јеле парају небо,
Из којег се излива стопљено сунце
И пролива на Вис, где расте бор.
Сутон пискавим гласом ступа на небо
Као разливено мастило из пера.
Позива месец и звезде на збор.
Галич и Царевићи шапућу тајне
Док Ширковци ћуте ко заливени,
А Васкова Главица дубоко хрче.
Сан се свакоме увлачи у ноздрве,
Тако да последње заспе
Високе гранате смрче.
У јутро Коштуниће умива Чемерница,
Док их Брезна по страни гледа,
А Крст се издиго високо горе.
Сува пећина је зинула
И на Сувобору посматра
Расутих села море.
Мој завичај је место лепоте.
У њему су дивне вечери,
А још дивнија и краснија зора.
У срцу је све најлепше,
А мој завичај је
срце Сувобора.
(Ђорђе Вујанић)