ПОГЛЕДИ И МИШЉЕЊА О АНДРИЋУ И ЊЕГОВОМ ДЈЕЛУ
Вишеград – Из штампе је изашла књига „Андрић поред нас“, аутора Александра Савића из Вишеграда, која је резултат заједничког пројекта Издавачке куће „Дабар“ Митрополије дабробосанске, са сједиштем у Добрунској Ријеци и Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна.
Савић је, као један од истрајнијих вишеградских хроничара, годинама ишчитавао све написано о Иви Андрићу, сакупљао, упоређивао, сударао и из тог мноштва у ову књигу укоричио оно најзанимљивије.
Познато је да су се бројни критичари и историчари бавили и баве Андрићевим дјетињством, школовањем, дипломатијом, масонством, односом према женама, бригом о родном граду Травнику и граду дјетињства, Вишеграду. Има ту похвала, али и критика, често неодмјерених и контроверзних.
Александар Савић се у овој књизи не опредјељује. Он нам једноставно преноси разноврсна, често супротстављена, мишљења и ставове. Пажљивом и објективном читаоцу књига ће, засигурно, омогућити да уђе у суштину Андрићевог живота и његовог непролазног дјела, јер и његови најљући противници и критизери полазе од непобитне чињенице да „имају посла“ са великим књижевником и човјеком овјенчаним нобеловом наградом за књижевност.
Овај све истакнутији вишеградски књижевни стваралац нам на крају књиге нуди и вриједан додатак: Копије сачуваних текстова о великом писцу и културној манифестацији „Вишеградаска стаза“, која се годинама организује у граду На Дрини ћуприје.
Тако је оживио свједочанства о Андрићевој присутности у граду његове младости, из којих је очигледно да је оно прије последњег рата било знатно шире, организованије и на већем културном нивоу.
Књига је штампана у „Графичару“ из Ужица, а како је кајављено, читалачкој публици прво ће бити промовисана у Вишеграду, па затим у сусједним градовима. У „Дабру“ и „Соколу“ очекују да ће ова књига бити представљена и на овогодишњој „Вишеградској стази“.
Александар Савић је, у издању „Дабра“ и Сокола“, до сада објавио и књиге: „Биљешке и запажања“, „Вишеград од давнина до 1918. године“ и два издања књиге „Стари Брод – заборављени злочин“.
Славко Хелета