БАМБИЈЕВИ ФУДБАЛЕРИ ЗАПАЖЕНИ НА ЗЛАТИБОРСКОМ ТУРНИРУ

           У организацији  ФК Црвена Звезда на Златибору је 3. маја завршен четверодневни турнир који је окупио више од 2000 фудбалера  из цијелог региона. Фудбалери су се надметали у седам старосних категорија и то 2004-2005-2006-2007-2008-2009-2010 годиште. 50 фудбалера Бамби-Сокола јa је узело учешће на тако великом турниру захваљујући Златку Зеби, који никада не заборавља наше дјечаке и увијек покушава да нам помогне што се наших циљева тиче. Ми смо играли у зри старосне категорије  2005-2007-2010 годиште и постигли више него запажене резултате

2005                   2007 2010                                                                                                                                                                                  

-2010 годиште -5 мјесто и медаљу за  Fer Play. Ово је уједно и прво велико такмичење за ову генерацију

-2007 годиште -7 мјесто  (са једним поразом од екипе код које се касније испоставило да су играли са старијим играчима и дисквалификовани са даљег такмичења). Остаје жал што нам је касно јављено па наши играчи нису могли доћи на завршницу на којој би сигурно остварили добар резултат. У овом годишту су било 32 екипе

-2005 годичте – 4 мјесто ( четири побједе  до полуфиналне утакмице, гдје смо се састали са екипом  Црвене Звезде и изгубили са резултатом  1 : 0 и утакмицом за треће мјесто против екипе из  Чачка и изгубили такође са 1:0). У овом годишту је било 29 екипа.

Све наше екипе су показале заиста лијеп фудбал што су потврдили многи тренери, а и аплаузи многобројне публике. Поред  многих градова Србије добили смо позиве из Загреба и Пљеваља да ускоро узмемо учешће и на њиховим турнирима.

Поред фудбала и лијепих утакмица могли смо да уживамо у прелијепом  дружењу и лијепом Златиборском сунцу.

Овом приликом се захваљујемо родитељима који су превезли наше фудбалере и цијело вријеме бодрили наше екипе.

УПРАВА БАМБИ-СОКОЛА

 

nagradjeni ucesnici i sokolasice

УДOБРУНСКОЈ РИЈЕЦИ ОДРЖАНА 11. ВАСКРШЊА ТУЦИЈАДА

 ПРВЕ НАГРАДЕ ВАЊИ КОКОШАР И МАРТИНИ САМАРЏИЋ

Побједник 11. Васкршње туцијаде у Добрунској Ријеци, коју традиционално организују Српско соколско друштво „Соко“ и Манастир „Светог Николаја“, је Вања Кокошар из Вишеграда. У конкуренцији 40 учесника друго мјесто освојио је Слађан Симић.

Прву награду за најљепше ручно шарано Васкршње јаје освојила је Мартина Самарџић, друга је била Сања Кокошар, а трећи Петар Анџић.

Најуспјешнијим такмичарима организатори су уручили дипломе, скромне новчане награде и пригодне поклоне.

Због расквашеног терена није одржано такмичење младих фудбалера на мале голове.

Васкршњој туцијади, која је одржана другог дана Васкрса, предхопдила је света литургија којој је у манастирској цркви у Добрунској Ријец присуствовао велики број православних вјерника са подручја Вишеграда и Рудог.

                Славко Хелета

djordje vujanic

ПРВА НАГРАДА ЗА ПЈЕСМУ „ЗАВИЧАЈ“

Признање за младог пјесника Ђорђа Вујанића

Ђорђе Вујанић, дванаестогодишњи основац из Срезојеваца подно Сувобора у Србији, добитник је првенаграде на конкурсу Књижевног друштва ‘Запис’ са пјесмом ‘Завичај’.

На овом анонимном конкурсу су учествовали ђаци свих основних школа са територије општине Горњи Милановац.

Жири је био једногласан, а присутни пјесници на  проглашењу најбољих прокоментарисали су да је овом пјесмом Ђорђе  увелико надишао много старије генерације и одскочио у свет  великих пјесничких талената.

Академски сликар  Илија Драшкић Луњевацје,под утиском ове пјесме обећаоЂорђу Вујанићу, у знак признања за оригиналне стихове „ове велике пјесме“,насликати дио сувоборског завичаја.

Ђорђе Вујанић се, након што су му ИК „Дабар“ и ССД „Соко“ почетком 2017. године издали прву збирку пјесама „На раменима предака“, за кратко вријеме код читалачке публике, колега пјесника, али и књижевне критике, афирмисао као оригинални пјесник који својим римама (али и цртежима-илустрацијама) описује бивши и садашњи завичај, традицију, људе и  њихове обичаје.

Ова награда за пјесму „Завичај“ додатна је потврда високог квалитета његових стихова.

Славко Хелета

Завичај

 

Иза потамнелих црепова

Сунце помаља своје зраке,

И плете златне ограде.

Окрутни  jутарњи ветар

Расипа полен са цвећа,

док се птице песмом сладе.

 

Пробудила се природа

И завичај је протрљао

као очи Чемерницу и Дичину.

Цветови се поново рађају,

А сунце је одавно показало своју висину.

 

Високе јеле парају небо,

Из којег се излива стопљено сунце

И пролива на Вис, где расте бор.

Сутон пискавим гласом ступа на небо

Као разливено мастило из пера.

Позива месец и звезде на збор.

 

Галич и Царевићи шапућу тајне

Док Ширковци ћуте ко заливени,

А Васкова Главица дубоко хрче.

Сан се свакоме увлачи у ноздрве,

Тако да последње  заспе

Високе гранате смрче.

 

У јутро Коштуниће умива Чемерница,

Док их Брезна по страни гледа,

А  Крст се издиго високо горе.

Сува пећина је зинула

И на Сувобору посматра

Расутих  села    море.

 

Мој  завичај је место лепоте.

У њему су дивне вечери,

А још дивнија и краснија зора.

У срцу је све најлепше,

А мој завичај је

срце Сувобора.

 

(Ђорђе Вујанић)

 

bambi-soko 2008

ЈОШ ЈЕДНО СРЕБРО ЗА ПОЛЕТАРЦЕ БАМБИ-СОКОЛА

У Фочи су 9. априла, освајањем сребрне медаље, млади фудбалери Бамби-Сокола, генерација 2008-2009. године, окончали шестомјесечно надметање са својим вршњацима из општина Горњег подриња.

Током цијелог такмичења малишани Бамбија су били лидери на табели. У полуфиналној утакмици били су бољи од ФК “Горажде 2”, док су малишани ФК “Горажде 1” били бољи од ФК “Сутјеске” из Фоче. У утакмици за треће мјесто играли су ФК “Горажде 2” и ФК “Сутјеска”. Малишани из Фоче су били бољи и тако освојили бронзану медаљу.У Финалу су се састали ФК “Горажде 1” и  Бамби-Соко. Резултат је на крају утакмице био 2:1 за екипу из Горажда. Тако су млади фудбалери из Вишеграда  заузели друго мјесто и освојили још једну сребрну медаљу.

Најбољи стријелац  лиге је фудбалер Бамби-ја Урош Видаковић.

Лига „ФУДБАЛ СПАЈА ЉУДЕ” трајала је нешто више од шест мјесеци, у којој се такмичило 20 екипа из  Горњег подриња, подијељени у три старосне категорије – дјеца рођена 2004/05, 2006/07 и 2008/09. године. Подсјећамо, фудбалери Бамби-Сокола су у категорији 2004-2005 годиште већ освојили сребрну медаљу, а њихов голман Филип Цуца био је најбољи у овој конкуренцији.

Фудбалери Бамби-ја су са овим резултатима успјешно завршили зимску такмичарску сезону, наступајући паралелно у лигама Горњег подриња, у Ужицу и на Палама.

У Бамби-Соколу истичу да се њихових 80 фудбалера по лошим временским условима успјешно такмичило са својим вршњацима. У Палама се такмичило 80 екипа и више од 800 фудбалера од 2001. до 2007. годишта у организацији Школе фудбала „Олимп“ Пале, а у Ужицу 90 екипа са више од 1000 фудбалера  од 2004-2010 годишта, у организацији ФК “Црвена Звезда” Ужице. Бамбијевци су и овај пут у најљепшем свјетлу престављали свој град.

Управа Бамби-Сокола

 

15036599_1227673083972917_8321774270773705779_n

СРЕБРЕНА МЕДАЉА ЗА БАМБИ-СОКО

У Фочи завршена лига „Фудбал спаја људе“

У Фоци  су 26, марта, освајањем сребрне медаље фудбалери Бамби-Сокола, генерација 2004-2005, окончали шестомјесечну ”борбу” са својим вршњацима са Горњедринског подручја..

Током цијелог такмичења малишани Бамбија су били лидери на табели, изузев предзадњег кола, кад их је на кратко помјерила екипа ФК Сутјеске из Фоче са којима су и играли финалну утакмицу у завршници лиге. У борби за треће мјесто играли су ФК Горажде и ФК „Колина“ из Устиколине. У том мечу су фудбалери Горазда, бољим извођењем пенала, освојили бронзану медаљу. 

Најбољи голман турнира је био Филип  Цуца из Бамби-Сокола, најбољи стријелац Зоран Обреновић, док је најбољи играч лиге био Алекса Гаговић, обојица из “ФК Сутјеска” Фоча

Лига „ФУДБАЛ СПАЈА ЉУДЕ” трајала је нешто више од шест мјесеци, а у њој је играло 20 екипа из Горњедринских општина, подијељених у три старосне категорије. Дјеца рођена 2004/04, 2006/07. и 2008/09. године.

Малишани Бамби-Сокола из Вишеграда 2008/2009. годишзе, за 15 дана боре за једну од медаља. Ова генерација је током цијелог такмичења на првом мјесту на табели.

Управа Бамби Сокола

IMG_7906

ПОМЕН НА УСТАШКЕ ЗЛОЧИНЕ ОД ПРИЈЕ 75 ГОДИНА

Стари Брод, 22. март 2017. године

У Старом Броду код Вишеграда, на Младенце, 22. Марта, је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Тим поводом изасланик владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија,  архимандрит Лазар служио је парастос испред Спомен-обиљежја, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске.IMG_7895(1)

Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба, предсједник Републике Српске Милорад Додик, шеф Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић, предсједник Борачке организације Српске Миломир Савчић, помоћник и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и генерал Милан Торбица, начелници општина Рогатица и Вишеград, те представници бројних општинских борачких организација, те велики број грађана.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је у Старом Броду, гдје је 22. марта обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ, да је важно обилазити оваквdodik u starom brodu(1)а мјеста како би истина о томе допрла и до младих генерација.

Додик је рекао да то подразумијева савремене методе комуницирања са млађом генерацијом која мора да схвати и разумије обим страдања у Старом Броду.

Он је изјавио новинарима да га је било срамота што раније није знао за ово мјесто, иако се сматра упућеним у историју српског народа у БиХ и уопште.

„На ову причу о Броду нисам наишао ни у једној књизи, ни причи. Тек сам сазнао кад сам био овдје први пут и договарао да нешто урадимо како бисмо обиљежили ово мјесто. Схватио сам да је ту било огромно страдање и да је систематски учињено да то све буде заборављено“, рекао је Додик.

Он је оцијенио да је Србима деценијама уназад понуђено да не говоре истину о злочинима над својим народом да не би, наводно, повриједили друге, иако су их ти други овдје побили.

„Како ми њих можемо да вријеђамо? Они су нас побили, а ми не треба да кажемо да су овдје муслимани из Сарајева у `Ханџар дивизији` и усташе из `Црне легије` побиле овај народ. Побили сте нас и то је оно што свакоме мора да буде јасно“, поручио је Додик.

Он је навео да је друга страна у БиХ управо у прошлости извршила оно што је Србима хтјела да припише, а то је етничко чишћење овог простора.

„Срби су се вратили након Другог свјетског рата наивно вјерујући да овдје могу да осигурају своје животе. А онда су дошле године распада бивше Југославије и видјели смо готово идентичну ситуацију. Само, тада су свијест и организовање српског народа, уз помоћ свих који поштују Србе, омогућили да се одбранимо и сачувамо ове просторе“, рекао је Додик.

Присутнима се пригодном бесједом обратио историчар Предраг Остојић, који је рекао да је тешко ријечима и сликом дочарати плач дјеце, јауке мајки, бол дјевојачки, понос и пркос људски пред ужасом смрти.predrag ostojic

„Због тога су нам потребна опијела на мјестима злочина да се помену страдали, а опомену живи и да се злочин не заборави. У случају Старог Брода, у случају прогона српске нејачи Сарајевско-романијске регије и Подриња, поставља се питање ћутања послијератне историографије о злочинима неслућених размјера које су починиле усташе“, рекао је Остојић.

Он каже да је продор већих партизанских група на ове просторе и сукоб са националним снагама ослабио до тада јединствен фронт одбране слободне српске територије.

„То је омогућило синовима припадника аустроугарских пукова, Брозових ратних другова, да почине злочин на обали Дрине. Злочине у којима су оба пута жртве били Срби“, рекао је Остојић.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Током ове офанзиве, усташе су мучки убиле 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а највећи и најмасовнији покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце – 22. марта 1942. године.

Историја Срба је вјечита историја страдања и то је историјска судбина српског народа, рекао је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого у Старом Броду, гдје је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије.

„Ми смо овдје да би се сјећали, јер човјек умире два пута. Једном када оде пред лице Божије, а други пут уколико га људи забораве. Пред лицем Божијим сваки човјек живи вјечно, али пред лицем свог рода оци су они који одређују ко смо ми“, истакао је Ђого.

Он је додао да су Срби људи који памте, али који не злопамте. „Ми Срби не бацамо кости својих уморених предака, да тим костима на политичкој сцени тргујемо, гађамо и погађамо. Ми смо људи који имају обећање и одлучност да се Стари Брод више никада не понови“, истакао је Ђого.

Свештеник Драган Вукотић рекао је да је обиљежавање годишњице страдања Срба протекло на начин како то доликује српском народу и његовим обичајима.

Он је додао да је са начелницима сусједних општина и предсједником Републике Српске Милорадом Додиком договрено да обиљежавање страдања у Старом Броду у наредним годинама буде још репрезентативније како би се указало и подсјећало на велики злочин који се догодио 1942. године.

Предсједник Борачке организације Републике Српmilomir savcicске Миломир Савчић рекао је да је акција у Старом Броду у својој основној замисли била злочиначка.

„Главне снаге непријатеља ишле су на недужно српско становништво, а задатак је био побити све. Сагледавајући размјере злочина у оба свјетска рата, поносан сам што припадам генерацији Срба која је успјела да у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату спријечи овакве покоље, да сачува територију и свој народ“, нагласио је Савчић.

Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић рекао је да су услови за долазак у Стари Брод створени, било да се долази низ Дрину или путем из рогатичког краја преко Борика.

„На то нас обавезују душе великог броја страдалих у овом селу и мали број оних који још бораве“, додао је Јагодић.

Он је истакао да се у Стари Брод враћају не само бивши становници, њихови потомци, него и други који нису ни знали за Стари Брод.

IMG_7908

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да су Срби, бјежећи пред усташама, сатјерани на Дрину гдје су страдали прије него што су успјели да пређу на другу обалу ријеке.

„О овом злочину дуго се ћутало, а сада, сваке године окупљамо се у све већем броју не заборављајући српске невине жртве и преносећи на млађе генерације историју коју не смијемо заборавити“, истакао је Ђуревић.

Књижевник Момир Крсмановић рекао је да је ово велики догађај, који мора да се обиљежава и да се подсјећа на страдања Срба у Старом Броду.

„Од лица који су преживели покоље, све сам аутентично снимио на касетофон и пренео у моје књиге, а и сам сам прошао кроз то јер су ми убијени мајка и брат“, истакао је Крсмановић.

Он је додао да има 22 књиге, које су угледале свјетло дана у вријеме када се о томе није смјело писати и говорити.

Сликар Хаџи Бранко Никитовић рекао је да се дуго година ћутало, а да ће бити потребно много година да се говори о овом догађају.

„Заједно са сарадницима направио сам изложбу фотографија на 16 паноа. То ће бити нуклеус, језгро будућих изложби, а сигурно и дио поставке у музеју који ће, надам се, бити у Старом Броду“, додао је Никитовић.

Цвијеће на спомен обиљежје у Старом Броду положили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, представници Борачке организације Републике Српске, начелници општина Вишеград и Рогатица, те представници општинских борачких организација.

Обиљежавању 75 година од страдања Срба у Старом Броду присуствовали су и шеф Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић, помоћник и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и генерал Милан Торбица, представници бројних општинских борачких организација, те велики број грађана.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Током ове офанзиве, усташе су мучки убиле 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а највећи и најмасовнији покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце – 22. марта 1942. године.

Спомен-капела у Старом Броду, посвећена српским жртвама страдалим у прољеће 1942. године, изграђена је уз благослов блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја.

У Стари Брод, који административно припада општини Рогатица, може се стићи чамцима из Вишеграда, и путем који је прије неколико година изградило Шумарство из Рогатице.

Јована Боровчанин

IMG_7820

ИЗЛОЖБА И НОВА КЊИГА О ЗАБОРАВЉЕНОМ ЗЛОЧИНУ

У Вишеграду обележено 75 година од усташког злочина над србима у Старом броду

ВИШЕГРАД – Навршило се 75 година од велике офанзиве усташке црне легије на Сарајевско-Романинјско подручје, под командом Јуре Францетића, са циљем да се Источна Босна очисти од српског становништва те да се на Дрини постави граница тадашње Независне државе Хрватске. Најмасовнији злочини десили су се на православни празник Младенце 1942. године у Милошевићима и Старом Броду.

Увидевши њихове намере и бежећи пред усташама, српско становништво са овог подручја кретало се према Старом Броду низводно 13 километара од Вишеграда, са намером да пређу Дрину и спас потраже у Србији.

Стравичан резултат тих злочина је преко 6000 звјерски уморених Срба. Историчари су забележили да је то био један од највећих покоља Срба у Другом светском рату.

У поводу обележавања годишњице маскра на Дрини Српска православна Црквена општина Вишеград, у сарадњи са општинама Вишеград, Рогатица и Соколац, 21. марта у Градској галерији у Вишеграду организовала је  изложбу фотографија и докумената, те  промоцију трећег допуњеног издања књиге „Стари Брод-заборављени злочин“.

„У ово треће допуњено издање уврштена су нова сведочења преживелих и додатни спискови убијених које су појединци деценијама скривали од јавности, јер се о томе није смело чак ни причати. Као посебан додатак у нову књигу смо уврстили и текстове посвећене жртвама са још два стратишта – Пребиловци и Јадовно“ рекао је Славко Хелета, уредник овог издања.

Представљајући ову нову књигу он је, у својој беседи, рекао: „Када су чланови заједничке Редакције Издавачке куће „Дабар“ из Добрунске Ријеке и  Издавачке секције Српског соколског друштва „Соко“ Добрун, уз благослов блаженопочившег Митрополита дабробосанског Николаја, средином 2008. године објавили прво издање књиге о злочинима усташа над српским цивилима у прољеће 1942. године у кањону Дрине, низводно од Вишеграда, и на путу до ове ријеке, мало је ко вјеровао да ће ови записи доживјети, сада већ треће издање.

Прва књига „Заборављени злочини-Стари Брод“ на стотињак страница овјековјечила је Зборник радова који су 2008. године представљени на научном скупу у Рогатици посвећеном геноциду над српским народом у Другом свјетском рату, са посебним освртом на подручје уз Дрину.

Упоредо са активностима на изградњи Спомен комплекса у Старом Броду 2014. године објавили смо знатно допуњено друго издање ове књиге, под насловом „СТАРИ БРОД – заборављени злочин“, која је за кратко вријеме, због додатних садржаја – свједочења преживјелих и спискова звјерски уморених 6000 Срба – постала релевантно документарно штиво за даља истраживања о овим, дуго времена скриваним злочинима.

У ово треће допуњено издање уврштена су нова свједочења преживјелих и додатни спискови убијених које су појединци деценијама скривали од јавности, јер се о томе „није смјело чак ни причати“! Као посебан додатак у нову књигу смо уврстили и текстове посвећене жртвама са још два стратишта – Пребиловци и Јадовно.

Као резултат сталних истраживања, али и помоћи људи на терену (прије свега у Соколцу, Хан Пијеску, Палама и Рогатици) у ово треће издање уврштена су и стратишта уморених српских цивила који нису успјели ни доћи до кањона Дрине. Тако је по први пут у овој књизи јавности доступан и податак да је уз 300 српских цивила код Хан Пијеска звјерски уморено и педесетак јевреја, које су ту усташе довезле из Власенице, што на ова звјерства (од стране усташа у чијим јединицама су били најбројнији  муслимани)  баца ново свјетло које треба даље истраживати. 

Поштовани пријатељи, пред вама је нова књига. допуњена са 90 страница, која додатно учвршћује њену документарност и трајност, како би наша поколења имала истински запис о незапамћеним  злочинима фашистичког режима такозване Независне државе Хрватске, над немоћним људима, чија је једина кривица била што су Срби и што су им  сметали да остваре свој сан-границу на Дрини.

Поред Александра Савића, приређивача књиге и јереја Драгана Вукотића, који је био организатор овог капиталног издавачког пројекта, мене као уредника и архимандрита Јована Гардовића-техничког уредника, желио бих истаћи и остале који су својим доброчинством даривали своје знање, вријеме, фотографије и текстове који су као трајни документ укоричени у ову књигу. Сарадници су били: Сретен Митровић, Радоје Тасић, Милица Кусмук, Велимир Елез и Добрила Абазовић, аутор фотографија Хаџи Бранко Никитовић, а рачунарску припрему обавио је Мирослав Радуловић. Издавачи књиге, коју је штампао „Графичар“ из Ужица, су Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“ из Добрунске Ријеке и „Соколова“ Издавачка секција из Добруна код Вишеграда. 

И ова трећа по реду књига не склапа своје странице, јер и даље очекујемо додатну документацију и свједочења која ће још више допринијети разоткривању истине о овим стравичним злочинима, коју никако не смијемо заборавити.

Приређивач књиге „Стари Брод-заборављени злочин“ Александар Савић рекао је да су се у Другом светском рату десили страшни злочини за које се сматрало да су обелодањени и истражени. Међутим, било је злочина који су зарад братства и јединста минимизирани и скривани од јавности.

„Драстичан пример „заборава“ су злочини почињени у Старом Броду и Милошевићима. Толико мржње је исказано према српском народу од стране другог народа да то поједини психолози граниче са лудилом“ рекао је Савић и додао да ће ова књига наставити да буде допуњавана све док буде живих сведока овог злочина.

Он је на промоцији о овом капиталном издању „Дабра“ и „Сокола“ рекао: „ЕВО ПО ТРЕЋИ ПУТ ВАМ СЕ ОБРАЋАМО  У  ПОВОДУ ТРЕЋЕГ ДОПУЊЕНОГ ИЗДАЊА КЊИГЕ “СТАРИ БРОД – ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН“.  ДРУГИ ПУТ У ВИШЕГРАДУ,  ЈЕР ЈЕ ПРВА ПРОМОЦИЈА БИЛА У АГЕНЦИЈИ „ТАНЈУГ“  У БЕОГРАДУ.  ЗА ТРИ ИЗДАЊА БИЛО ЈЕ ПУНО РАЗЛОГА,  А НАЈВАЖНИЈИ ЈЕ ДА СЕ ОТРГНЕ ОД ЗАБОРАВА ЈЕДАН ОД НАЈСТРАШНИЈИХ ЗЛОЧИНА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ О КОМЕ СЕ СКОРО НИШТА ДЕЦЕНИЈАМА НИЈЕ  ПИСАЛО.

 ИНАЧЕ,  ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ  ОБИЉЕЖИЛИ СУ СТРАВИЧНИ ЗЛОЧИНИ,  ЗА КОЈЕ СЕ СМАТРАЛО ДА СУ УГЛАВОМ ОБЈЕЛОДАЊЕНИ И ИСТРАЖЕНИ. НО ИПАК,  БИЛО ЈЕ ЗЛОЧИНА,  КОЈИ СУ ЗАРАД БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА МИНИМИЗИРАНИ И НАПРОСТО СКРИВАНИ ОД ЈАВНОСТИ. 

ДРАСТИЧАН ПРИМЈЕР „ЗАБОРАВА“  СУ ЗЛОЧИНИ У СТАРОМ БРОДУ  И МИЛОШЕВИЋИМА.

ТОЛИКО МРЖЊЕ ЈЕ ИСКАЗАНО, НА ТИМ  МЈЕСТИМА,  ПРЕМА СРПСКОМ НАРОДУ ОД СТРАНЕ ДРУГОГ НАРОДА,  ДА ТО ПОЈЕДИНИ ПСИХОЛОЗИ ПОРЕДЕ СА ЛУДИЛОМ. 

            ЈОШ УВИЈЕК ПОНЕКИ ЖИВИ СВЈЕДОК ТИХ ДОГАЂАЈА,  А НАЈВИШЕ ЗБОГ ЊИХ И ЊИХОВИХ ИСКАЗА МИ И ПРАВИМО ДОПУЊЕНА ИЗДАЊА ОВЕ КЊИГЕ, НЕМАЈУ ПРАВЕ РИЈЕЧИ ДА ОПИШУ ЗЛОЧИНЕ И ЗЛОЧИНЦЕ  И НАЧИН СВИРЕПОСТИ ПРЕМА НЕВИНИМ ЖРТВАМА.

ВЛАДАН ДЕСНИЦА,  СРПСКИ И ХРВАТСКИ ПИСАЦ,  ИНАЧЕ,  РОЂЕН У ХРВАТКСОЈ, УПРАВО ГОВОРИ У СВОЈИМ КЊИГАМА О МРЖЊИ, ПА КАЖЕ:  „ТРЕБА МРЗИТИ СМРТ, ТРЕБА ПОБИЈАТИ СМРТ БЕЗ ПРЕДАХА, СВИМ СРЕДСТВИМА НА СВАКОМ КОРАКУ.  ТРАБА МОБИЛИЗОВАТИ СВЕ ЉУДСКЕ СНАГЕ НА ТУ МРЖЊУ ПРЕМА СМРТИ.  ЈЕР У ЖИВОТУ КАО И ДА СЕ НЕ РАДИ ДРУГО НЕГО САМО УМИРЕ. ЖИВОТ КАО ДА НЕ ЗНАЧИ ДРУГО  НЕГО НАНИЗАТИ ВЕЛИКИ, ГРДАН БРОЈ УМИРАЊА СВОЈИХ РОЂЕНИХ  И ТУЂИХ – ПА НАЈЗАД УМРИЈЕТИ, САСВИМ УМРИЈЕТИ. ПРЕСТАТИ ДОЖИВЉАВАТИ  ЧАК И УМИРАЊЕ“. 

Е, ТА МРЖЊА, КАО И СВЕ МРЖЊЕ ДОВЕЛА ЈЕ ДО ЗЛОЧИНА НА ДРИНИ 1942. ГОДИНЕ.  ЗЛОЧИНА КОГА СУ ИЗВРШИЛЕ  УСТАШЕ. 

А ГЛЕ ЧУДА, СКОРО НЕГДЈЕ ПРОЧИТАХ ДА ОВА, ЗА НАС СТРАШНА РИЈЕЧ „УСТАШЕ“, ПОТИЧЕ,  ИЛИ ЊЕН КОРИЈЕН ВОДИ,  ОД РИЈЕЧИ УСТАНИК, УПОТРИЈЕБЉЕН У ВРИЈЕМЕ ХЕРЦЕГОВАЧКИХ РАТОВА 1875-1877 ГОДИНЕ.  РИЈЕЧ  „УСТАШЕ“ ЈЕ ВРЛО ЧЕСТО УПОТРЕБЉАВАНА КОД ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА, А И НАЗИВ ЈЕДНЕ КЊИГЕ ПЕТРА I KАРАЂОРЂЕВИЋА ЈЕ „ДНЕВНИ ЗАПИС ЈЕДНОГ УСТАШЕ“.

И ШТА РЕЋИ НА СВЕ ОВО, НЕГО ДА СУ МРЖЊА, ИЛИ СТРАХ БОЛЕСНО СТАЊЕ УМА, КОЈЕ СУ ОБИЉЕЖИЛЕ И НАШЕ ВРИЈЕМЕ. ЈЕДАН НАШ КЊИЖЕВНИК ЈЕ ЗАБИЉЕЖИО ЈЕДНУ ДИВНУ РЕЧЕНИЦУ О МРЖЊИ „УСАМЉЕН МЕЂУ ГРОБОВИМА ЗАБОРАВИО САМ НА МРЖЊУ, ВРАТИЛА МИ СЕ КАД САМ ПРИШАО ЉУДИМА“.

ДРАГИ МОЈИ,  ПОУЧЕНИ ХРИШЋАНСКИМ ВРИЈЕДНОСТИМА ПОКУШАЈМО НЕ МРЗИТИ,  АЛИ НЕ ЗАБОРАВИМО ДА СЕ СЈЕТИМО НА ОВЕ И СВЕ НЕВИНЕ СРПСКЕ СТРАДАЛНИКЕ,  ЈЕР ИХ ЈЕ И ПРЕВИШЕ.            

И КАКО РЕЧЕ ЈЕДАН ПРЕЖИВЈЕЛИ ИЗ ОВОГ РАТНОГ ПАКЛА, СЛИКОВИТО: „НИЈЕ МОГЛА НАБУЈАЛА ДРИНА СВЕ ДА ИХ ПРИМИ У СВОЈЕ КОРИТО“!

ВЕЛИКУ ЗАХВАЛНОСТ ИЗРАЖАВАМ СВИМ САРАДНИЦИМА, КОЈИ СУ РАДИЛИ НА ОВОМ ТРЕЋЕМ, ДОПУЊЕНОМ ИЗДАЊУ КЊИГЕ “ СТАРИ БРОД – ЗАБОРВЉЕНИ ЗЛОЧИН“, А ПОСЕБНО ИЗДАВАЧКОЈ КУЋИ „ДАБАР“ МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ ИЗ ДОБРУНСКЕ РИЈЕКЕ И ИЗДАВАЧКОЈ СЕКЦИЈИ „СОКОЛА“ ИЗ ДОБРУНА“.

На паноима и фотографијама, чији је аутор вишеградски сликар Хаџи Бранко Никитовић, које су изложене у Градској галерији, а наредног дана и у Старом Броду, приказан је велики број документације која је скупљена последњих неколико година, а која сведочи о овом страшном усташком масакру над недужним српским цивилима као и сведочења преживелих.

Свештеник Драган Вукотић, један од иницијатора да се у Старом Броду подигне Спомен комплекс те овај злочин отргне од заборава, рекао је да су на фотографијама између осталог приказана  подигнута спомен обележја на местима где се зна да је страдало по неколико стотина Срба, али и она места која до сада нису обележена, а зна се да ту постоје масовне гробнице.

„Преживели сведоци водили су нас на места у Хан Пијеску, на Борикама, Мокром, Соколцу, у Рогатици и другим селима где постоје масовне гробнице Срба. које су усташе стизале у збеговима и убијале на језив начин. Само код Рогатице у селу Лањско у четири куће усташе су живе спалили преко 300 Срба, у Црквинама су стигли збег од 156 људи од којих је 44 било из породице Пушоња. Сви су побијени осим брата и сестре Анђелке и Мијата Пушоња“, рекао је свештеник Вукотић, додавши да је оваквих места много на овом подручју.

Акцију чишћења Источне Босне од свега што је српско покренуо је с пролећа 1942. године Јуре Францетић са својих десет пуковнија, односно десет хиљада усташа, крећући се од Сарајева преко читаве сарајевско-романијске регије, остављајући само пустош иза себе.

Они који су преживели овај масакр, деценијама касније су причали како су гледали жене са децом у наручју како скачу у хладну Дрину само да би избегли усташки нож.

Преко 600 српских девојака  је спас потражило у Дрини, само да се усташе не би иживљавале над њима.

Покољ су у Старом броду прекинули Немци на захтев Милана Недића, јер како су хроничари забележили, ни они више нису могли да гледају како се усташе иживљавају над децом, женама и старцима.

У комплексу Стари Брод данас стоји обележје у виду крста као знак сећања на све српске мученике који су ту страдали, а подигнута је и Спомен капела.

На споменику су уклесане речи: „ Опростите нам ви који сте овде страдали, а 66 година смо ћутали о вама. Ипак вас нисмо заборавили јер овакве ране на срцу никад не зарастају. Злочинцима смо опростили, нек им је лице црно пред Божјом светлошћу. Радујте се, јер сте у Царству небеском и молите се за грехе наше“.

За овај злочин никада и нико после Другог светског рата није одговарао, чак шта више о њему се ћутало, није поменут ни у једном историјском уџбенику, а преживели „ради браства и јединства“ нису о томе ни смели причати.

Милица Кусмук

Plakat_75 godina od zlocina u starom brodu

75 ГОДИНА ОД УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА НАД 6000 СРБА

У ВИШЕГРАДУ И СТАРОМ  БРОДУ УЗ 75 ГОДИНА ОД УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА НАД 6000 СРБА – Изложба и треће допуњено издање књиге „Стари Брод-заборављени злочин“

Српска православна црквена општи Вишеград, уз подршку општина Рогатица, Соколац и Вишеград, 21. и 22. марта организују пригодан молитвени и културно-историјски  програм обиљежавања 75. година од незапамћених усташких злочина, када је у кањону Дрине и  на путу до Милошевића и Старог Брода звјерски уморено око 6000 Срба са Сарајевско-Романијског подручја.

У Градској галерији у Вишеграду, у уторак, 21, марта, са почетком у 19,00 часова биће отворена изложба под називом „Страдање српског народа од Сарајева до СтSTARI BROD 3арог Брода“. Изложбу ће отворити јереј Драган Вукотић, а о њеном значају бесједиће др Душан Басташић, предсједник удружења „Јадовно 1941“.

У наставку ће бити промовисанотреће, допуњено издање књиге „СТАРИ БРОД-заборављени злочин“, која је резултат заједничког пројекта Издавачке куће „Дабар“, Митрополије дабробосанске са сједиштем у Добрунској Ријеци и Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна код Вишеграда.

О књизи, која је допуњена са 90 страница нових свједочења о усташким злочинима на овом подручју, бесједиће уредник Славко Хелета и приређивач Александар Савић.

По ријечима надлежног свештеника, јереја Драгана Вукотића, на младенце, 22. марта у Спомен капели у Старом  Броду у 9,00 часова је Света литургија, а у 12,00 часова Парастос свим пострадалим српским мученицима.

-Након Парастоса бесједиће архимандрит Јован Гардовић, игуман манастира Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда, а потом начелник општине Рогатица Милорад Јагодић, предсједник Борачке организације Републике Српске, генерал Миломир Савчић, те историчар Предраг Остојић, најавио је јереј Вукотић.

Општина Рогатица тог дана организује и поклонички поход у Стари Брод.

Славко Хелета

млади пјесник пред публиком

БЕОГРАДСКА ПРОМОЦИЈА ПРВЕ КЊИГЕ ОСНОВЦА ЂОРЂА ВУЈАНИЋА

АПЛАУЗИ ЗА ЗБИРКУ ПЕСАМА „НА РАМЕНИМА ПРЕДАКА“

У петак 10. мартау организацији Удружења за одбрану ћирилице ‘Добрица Ерић’ у Српском културном центру у Београду одржана је промоција књиге ‘На раменима предака’ Ђорђа Вујанића,  младог песника из сувоборског села Срезојевци.

Промоцији је присуствовао велик број људи, тако да је сала Српског културног центра била премала да прими све заинтересоване. Посебно задовољство представља чињеница да су, поред старијих посетилаца, просторије Српског културног центра у Скерлићевој 12 испунила promocija u beogradu-10.3.2017деца, која су у великом броју дошла да чују и виде свог вршњака песника. Наиме, Ђорђе је ученик петог разреда ОШ ‘Иво Андрић’, Прањани (одељење Брезна) и члан је Књижевног друштва ‘Запис’ из Горњег Милановца. ‘На раменима предака’ је његова прва књига, а изашла је у издању Издавачке куће Митрополије дабробосанске ‘Дабар’ и Српског соколског друштва ‘СОКО’ из Вишеграда.

У књизи се налазе песме посвећене вери, отаџбини и завичају, али и свим оним вредностима које су красиле наше претке. У својим песмама млади песник описује српске крајеве, лепоте села и велике историјске догађаје, али пева и о српским светитељима Светом Сави, Светом владици Николају, патријарху Павлу. Као дечак, кроз своје стихове Ђорђе се дотакао дечије маште, природе, као и животињског царства.

Поред песника, у програму учешће су узели и његови гости проф. др Милијана Савић, руководилац ресора за породицу, брак и васпитање ‘Верског добротворног старатељества’ при Архиепископији Београдско-карловачкој и песникиња Љиљана Браловић, члан Књижевног друштва ‘Запис’ и Удружења књижевника Србије. Професор Милијана Савић  је истакла насушну потребу за очувањем наше вере, културе и традиције, при чему је од непроцењиве вредности очување нашег језика и ћириличног писма. Она је истакла да су породица и патријархално васпитање темељ и стуб здравог друштва, те је од изузетне важности да родитељи и просветни радници сву пажњу посвете образовању и васпитању деце и то у складу са потврђеним породичним вредностима. За бољу и сигурнију будућност свију нас, децу треба подстицати да читају књиге, посебно оне које говоре о славној, часној и светој историји српског народа и да читајући сазревају како би могла да чувају своју веру, језик, писмо и културу.

Песникиња Љиљана Браловић је говорила о озбиљности Ђорђевих песама иако је он још мали дечак. Она је казала да се својим песмама Ђорђе прикључје броју озбиљних и талентованих песника који долазе из гоњномилановачког краја.  У ово време демографске кризе, беле куге и изумирања српског села уистину је вредно пажње напоменути да већина ових младих талената и будућух песника долазе из сеоских средина. На овај начин они се подстичу на једно шире сагледавање целокупних дешавања у друштву, те се усмеравају да свој таленат и стечена знања употребе на добро не само своје већ целе друштвене заједнице.

Кад се узме у обзир овакав педагошки приступ, онда и није чудно плодно песничко и књижевно стваралаштво које долази из села горњомилановачке општине и Књижевног друштва ‘Запис’. Само да напоменемо да ову песничку лепезу предводи један од највећих српских песника икад Добрица Ерић, а за њим иду Љубинко Јелић, Љиљана Браловић, Дара Радојевић и другpjevale pjesnikove sestreи, док их  следе млади песнички таленти попут Лазара Биорца,  Ђорђа Вујанића и других.

Промоцију су још свечанијим учиниле и Ђорђеве сестре Ленка и Милица Вујанић, које су својим извођењем српских песама из Шумадије, са Косова и Метохије, Старе Србије и Книнске Крајине одушевиле све присутне.

Након песничког програма, у складу са васкршњим постом,   за све присутне је приређено пригодно послужење.  С циљем промоције Сувобора, целог рудничко-таковског краја и Општине Горњи Милановац, присутни су послужени посним домаћим пецивима, питама од сувих шљива, колачима од јабука и вишања, као и соковима из домаће радиности.

На крају све похвале и честитке Удружењу за одбрану ћирилице ‘ДОБРИЦА ЕРИЋ’, које је препознало потребу и организовало један овакав догађај како би се на овај начин промовисало очување српског писма, српске културе и традиције.

Текст и снимци

Мирослав Вујанић