Интервју Сокола-Владан Милојевић тренер ФК Црвена Звезда Београд

 

„УСПЕХ УЗ ПРЕДАН РАД И ВЕРУ У СЕБЕ“

 

Захваљујући одличним резултатима са препорођеном Црвеном звездом Владан Милојевић се сврстао међу одличне фудбалске тренере који по знању и квалитету далеко надмашује тренерски просјек у Србији и шире у региону. Љубазно се одазвао Редакцији Сокола за овај интервју кога смо обавили 15. септембра 2018. године, уочи Звездиног старта у Лиги шампиона Европе, а објавили у Соколовом двоброју 31-32, с краја децембра 2018. године.

 

Соко: Гдје сте провели своје дјетињство и дали је било уско везано за спорти фудбал?

ВМ: Потичем из једне спортске породице, у којој је поред мене фудбал играо и мој старији брат Горан. Ја сам рођени Аранђеловчанин, моји први дани, од како знам за себе, поред оног пикања испред зграде и играња у ФК „Шумадија“,су први фудбалски кораци до неких 16 година.Дакле,фудбал сам почео да тренирам врло рано. И после преласка у Београд следила је професионална фудбалска каријера.

Соко:Прве фудбалске кораке начинили сте у „Црвеној звезди“. Како је дошло до сусрета са Звездином школом фудбала?

ВМ: Преко мог брата, Горана Милојевића, који је са 16 година прешао из „Шумадије“ у „Црвену звезду“,играјући у генерацији са Пиксијем Стојковићем, Мркелом, Диком Стојановићем, Маровићем. Било је то 1981. године, тако да су ме касније запамтили као његовог шест година млађег брата, јер сам и ја прве кораке са 16 годинана правио у кадетском погону Звезде.

Соко: Као фудбалер прошли сте многе клубове широм Србије и Грчке. Каква је разлика између српског и грчког фудбала?

ВМ: Па нема велике разлике. Ја сам у Грчку отишао почетком 1993. године, то је почетак тешког периода за Србију као земљу, да се не враћамо на то. Имао сам прилику да одем у грчки фудбал и на моју срећу остао сам доле и развио се као фудбалер. Ја сам отишао са 23 године и завршио сам каријеру са 34 године. Значи то је било проведених 11 година у Грчкој.

„Панатинаикос“ за незаборав

 Соко: Гдје сте оставили највећи траг као играч и која вам је утакмица остала у посебном сјећању?

ВМ:Ја сам играо у доста клубова у Грчкој, од „Јањине“, „Каламате“, атинског „Аполона“. Сигурно највећи печат у мојој каријери су три године проведене у „Панатинаикосу“, у периоду од 1997. до 2000. године.  Могу да кажем да је то био мој зенит, јер сам имао 27 година. Оно што је било посебно је играње Лиге шампиона са „Панатинаикосом“ и пуни стадиони. То је велики клуб, историјски огроман, као што је и „Црвена звезда“. Поред дербија са „Олимпијакосом“, са друге стране у групној фазиЛиге шампиона, „Лансом“ француским, „Динамом“ из Кијева и лондонским „Арсеналом“. То ми је био први пут да сам се сусрео са господином Арсеном Венгером као тренером. Ја сам тада био играч, а прошле  године имао сам прилику да будем са њим на двије различите клупе и то ми је највећи утисак моје каријере.

Соко: Како су изгледали ваши тренерски почеци?

ВМ: Имао сам грчко држављанство, тако да сам се определио да тренерску школу ту и завршавам,а потом и профи-лиценцу, при Грчкој фудбалској федерацији. Али ја сам прве тренерске кораке начинио у Србији, где сам се 2006. године вратио за стално да живим у Београду и моји први кораци су били у ФК „Чукарички“. Ту сам радио са млађим категоријама. Послије тога сам дошао у омладински погон „Црвене звезде“, где сам провео три лепе године од млађих кадета, кадета и омладинаца. После тога сам се определио за сениорску конкуренцију, која ме вукла од ивањичког „Јавора“, „Чукаричког“ где сам провео три и по године са малим изласком у иностранство, затим у Кипар и Грчку и ево повратак поново у „Црвену звезду“.

Соко: Највећии нтернационални успјех тада постижете у грчком „Панионису“?

ВМ:Морам да признам да смо те године направили јако добар посао. Не само ја, него и стручни штаб Влада Јанковић и Дарко Тешовић. Направили смо један добар резултат из разлога јер смо увели „Панионис“ у квалификације Лиге Европе што је велики успех, јер тамо једноставно имате четири неприкосновена клуба и тражи се тај пети клуб. Оно што је импозантно, било је да смо буквално водили клуб са минималним буџетом и једно 50 одсто утакмица првенства смо се налазили на деоби другог места, што значи да је јако тешко да будете један клуб који ће уопште да уђе међу великане као што су „ПАОК“, „Олимпијакос“, „АЕК“, „Панатинаикос“.Али ми смо успели да их раздвојимо. Имали смо фантастичну сезону, обарали смо рекорде по броју освојених бодова, победама на страни и примљеним и датим головима и уписали смо се у златне странице историје „Паниониса“ који је најстарији грчки клуб из Смирна, локал патриотски клуб, са великом традицијом и историјом.Драго нам је што смо то успели да направимо.

Драго ми је да је народ срећан са Звездом

Соко: Од 5. јуна 2017. године преузимате „Црвену звезду“ и ове године након 26 година уводите је у групну фазу Лиге шампиона. Како је било радити у клубу у који многи долазе и одлазе и како сте успели да све то уклопите и синхронизујете?

ВМ: Не може се са ове тачке гледишта рећи како смо ми то успели. Уложили смо доста енергије, воље, рада, жеље и ја и мој стручни штаб који је био уз мене. Ми смо, да кажем, можда преамбициозни у неким стварима, али једино што можемо да радимо је да дамо све од себе и сви смо предани свом послу и радимо на најбољи могући начин, оно што можемо да радимо. У сваком случају и уз Божију вољу, ја сам човјек који мисли да можете да постигнете све у животу, једино ако верујете у то што радите и дајете све од себе.На крају крајева ако се ништа не деси немате за чим да жалите, једноставно то тако треба да прихватите. Мислим да су се добре ствари десиле и посебно ми је драго због навијача и народа, не само у Србији, него и на Космету, региону, у  Босни, Хрватској, целој дијаспори и мислим да је Звезда један велики клуб, једна велика ствар за српски народ. Драго ми је да видим када је народ срећан са нама.

 Супруга је стуб моје породице

 Соко: Како успјевате ускладити живот у оквиру породице и уз велике спортске обавезе.

ВМ: Моја супруга је стуб породице и онаје стварно води. Дуго година смо заједно, ја сам је упознао када сам имао 19, она 17 година и буквално је прошла целу моју каријеру и свесна је свега тога. Ми и неразмишљамо на такав начин, посао из искује велике обавезе, али сигурно са друге стране супруга је та која је стуб породице, тако да ја имам фокус на то што радим. Немамо пуно приватног живота за породицу, али шта да радите, такав нам је живот, таква нам је професија, за то смо се определили, тако да ми то гледамо на мало другачији начин. Као што монаси гледају на сасвим другачији начин живот, тако и ми гледамо као и сви остали људи који раде са тим послом, тако да је то нама нешто уобичајено.

Соко:Колике су могућности „Црвене звезде“ у групној фази Лиге шампиона?

ВМ:Ако сам претходно рекао да смо амбициозни, тако ћу вам и рећи да увек разлике постоје и могућности су велике. Увек су код човека могућности велике, сада је само питање колико ћете ви то да остварите. Ми верујемо у ово што радимо, тако да ћемо дати све од себе, као што и можемо да дамо, а ово остало шта год да буде, нека буде, ја кажем увек и уз Божију вољу и помоћи прихвати ћемо такво како јест. На нама је да будемо вредни, да радимо и да се боримо и да верујемо, а ово остало оставићемо да видимо како буде, тако ћемо и прихватити.

Соко:Како доживљавате вјеру у Бога и колико вам она помаже у животу?

ВМ:Да будем искрен много ми је помогла и помаже. Први сусрет са тим је, Богу хвала, одлазак у Грчку и упознавање православне вере на неки другачији начин. Јако сам срећан због тога и много ми помаже. Прво мене као особу чини бољом и моју породицу, и ја то покушавам да пребацим на моје сараднике и играче.Ја ко ми је драго због тога.

Соко: Ваш син Немања је кренуо вашим стопама.

ВМ:Немања је ове године прешао у „Војводину“, одрастао је у „Чукаричком“, тренирао и сада је отишао у „Војводину“. Па добро, оно што је битно воли фудбал и што је најбитније,добро је дете. То је нека професија коју је он одабрао, јесте тешка, али много је воли и уз предан рад жели да оствари своје снове. Сигурноје то јако тежак посао као што су и сви послови тешки. Тражи много одрицања, поготову пошто је млад, то што многих ствари у његовим годинама мора да се одриче, али то је цена неког послакогјеонодабрао, такодасенебојимзаНемању и мислимдаћеиматијакодобрукаријеру.

У фудбалу треба уживати

 Соко: Српско соколско друштво „Соко“ има велики број секција, а међу њима је најбројнија секција дјечије школе фудбала „Бамби Соко“. Шта им поручујете као бивши фудбалер и сада врстан тренер?

ВМ: Оно што могу да им поручим је да превасходно воле то што раде, ако су се определили, треба да уживају у фудбалу у сваком свом тренутку.Фудбал је једноставно једна играи нетреба је гледати са аспеката других ствари, као што се нажалост гледа. Треба да се друже, фудбал је колективни спорт, да упознају своје другаре, имају разумевања, поштовања, а превасходно да имају поштовања према тренерима и људима који воде бригу о њима и са друге стране да верују у себе и да буду вредни. Најбитније је да буду добри људи, а да би били добри људи морају да имају образовање, а да би имали образовање треба да буду добри ђаци. Оно што ја увек кажем – фудбал је, колико год напредује, игра за интелигентне, запаметне. Фудбалере бије глас да су онакви или овакви, али они морају да улажу у своје образовање, у сваком случају да им буде фудбал ствар забаве, да га воле и да га тако прихватају, а не да размишљају на неки другачији начин који фудбал доноси, да су здрави, превасходно да уживају.Желимим све најбоље.

Соко: Каква јемогућност за гостовање једног комбинованог тима „Црвене звезде“ у Вишеграду, гдје имате велики број навијача?

ВМ:Због нашег згуснутог распореда, ако нам се буде указала прилика,врло радо ћемо доћи.

Соко: И на крају кратка порука читаоцима часописа „Соко“, међу којима су најбројнији млади људи?

ВМ:Ја увек кажем што би поручиои себи и свим људима добре воље. Превасходно је здравље најбитније, да уживају у животу, да верују у своје снове, да никад не одустају. У животу, ја бих рекао,једноставно и мате фазу када вам не иду ствари онако како треба и то тако треба прихватити. Никад не треба одустајати и само треба слушати и одабрати пут.Велики мудраци су рекли да треба да одабереш најбоље и  сваки човек има свој избор, треба одабрати и слушати срце и ићи тим путем.

Славко ХЕЛЕТА

 

 

 

 Нови двоброј СОКОЛА, часописа за духовну и културну просвјету

 

ДУХОВНИ И КУЛТУРНИ ГОДИШЊАК

 

Пред читаоцима је нови двоброј (31-32) СОКОЛА, часописа за духовну и културну просвјету истоименог соколског друштва из Добруна код Вишеграда. Што због техничких разлога, а потом и због пожара у конаку манастира у Добрунској Ријеци  гдје је, уз ДАБРОВУ, смјештена и редакција СОКОЛА, часопис оправдано касни, али су текстови у њему актуелни и непролазни.

Гост Сокола је велики хуманитарац из Србије, Војкан Крстић, који је успјешно организовао хуманитарну акцију прикупљања средстава за санацију манастирских конака, у којима је смјештена и Издавачка кућа ДАБАР, Митрополије дабробосанске.

У двоброју су и мудре поруке Митрополита дабробосанског Хризостома, а поднасловом „Велике су грешке чињене због слоге и јединства“ СОКО нуди занимљив разговор са Василијем Крестићем, у коме овај академик објашњава поруке свог капиталног дјела „Знаменити Срби о Хрватима“.

Издвајамо и текст о дуго скриваној истини о трагичном страдању Драгића Јоксимовића, адвоката Драже Михајловића, те записе о Дражи Михаиловићу и ДеГолу у којима се објашњава зашто је замјериоТиту што није уважио његову молбу да помилује Дражу.

Двоброј СОКОЛА најављује скору изградњу маузолеја Старобродским мученицима и наставља са објављивањем свједочења преживјелих из ратног Старобродског пакла с прољећа 1942. године. Ту су и и бесједе на овогодишњем помену у Старом Броду, које су казивали Митрополит Хризостом и Академик Матија Бећковић.

Поред осталог СОКО објављује и интервју са једним од најистакнутијих фудбалских стратега, актуелним тренером ФК Црвена звезда из Београда, Владаном Милојевићем.

Издвајамо и бројне текстове којима се овјековјечују значајне културне манифестације и догађаји по којима је препознатљив Вишеград и сусједни градови.

Поред историјата о Соколском покрету у Палама, у посебној рубрици су разноврсни текстови посвећени Соколовим активнлостима у разним областима.

У СОКОЛУ су и првонаграђене кратке приче које су током 2017. и 2018. године приспјеле на Соколов конкурс, на тему „Крсна слава у мом завичају“.

Часопис „Соко“ посљедњих година прераста у годишњак у коме су сабрани и објављени занимљиви текстови који по својој документарности описују вријеме, људе и догађаје око нас.

 

Славко Хелета

 

У Манастиру Добрунска Ријека

СОКОЛОВЕ ТКАЉЕ ОБИЉЕЖИЛЕ КРСНУ 

 

Добрунска Ријека, 25. децембар 2018 – У Манастиру Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци чланице Соколове секције Кућне радиности обиљежиле су своју славу, Преподобног Спиридона Чудотворца.

Чин ломљења славског колача обавио је архимандрит Јован Гардовић, духовник Српског соколског друштва „Соко“.Он је подсјетио да вриједне руке Соколових ткаља успјевају да отргну од заборава старе, заборављене мустре и разне употребне предмете.Присутним чланицама и гостима захвалила се предсједница секције Бранка Чарапић, подсјетивши да су њихове излођбе постале препознатљиве по иригиналности.

Кућна радиност је једна од седам Соколових секција која већ 16 година окупљају чланице које израђују традицоналне  предмете, ткањем, плетењем, везењем и хеклањем.

Славко Хелета

     У Манастиру Добрунска Ријека обиљежена крсна слава Издавачке куће „Дабар“

 

                                    НОВИ НАСЛОВИ ИЗ ОБНОВЉЕНЕ РЕДАКЦИЈЕ

 

Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“ данас (29. новембра) је обиљежила крсну славу  успења светогапостола и јеванђелистеМатеја.Након свете литургије у манатиру светог оца Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда, обред резања славског колача обавио је протојереј- ставрофорМомирВасиљевић,уз саслужење свештенства и монаштва митрополије дабробосанске.

У краткој бесједи, прота Васиљевић је подсјетио на живот, подвиге и страдања апостола Матеја, а у наставку на изузетне резултате манастирског братства из Добрунске Ријеке и њихових бројних сарадника на пољу издаваштва.

-Часопис „Дабар“ је један од најпризнатијих духовних часописа Српске православне Цркве па би било добро да чешће икзлази, јер га са нестрпљењем ишчекују православни вјерници и његови читаоци, нагласио је прота Васиљевић и додао да је Издавачка кућа „Дабар“ до сада објавила бројне духовне и родољубивед књиге, од којих знатан број капиталних.

Захваљујући се присутним свештеницима и монасима, бројним сарадницима и гостима, који су својим присуством увеличали крсну славу, архимандрит Јован Гардовић, директор и главни и одговорни уредник у Издавачкој кући „Дабар“, најавио је нове наслове књига и часописа који се припремају у обновљеним просторијама Редакције, након недавног пожара у манастирском конаку. 

У склопу Издавачке куће „Дабар“ успјешно дјелује и издавачка секција Српског слоколсаког друштва „Соко“, чији нови двоброј часошписа за духовну и културну просвједту „Соко“ ускоро излази из штампе.

Славко Хелета

 

 

У Вардишту одржане Шесте Мале витешке соколске игре 

ВЈЕШТИНЕ МЛАДИХ И СТАРИХ СОКОЛАША  

У организацији Српског соколског друштва „Соко“ и манастира Добрунска Ријека, на спортским теренима Спасилачког центра Србије у Вардишту, одржане су шесте по реду Мале витешке соколске игре, чији је  домаћин био Војкан Крстић, познати хуманитарац из Београда.

Најмлађи соколаши, чланови соколове секције „Бамби-Соко“ из Вишеграда и Драмске секције из Добруна, надметали су се у седам дисциплина, а старији соколаши  у згибовима,

Поздрављајући учерснике, а било их је 63, Славко Хелета, предсједник Сокола је захвалио Војкану Крстићу на домаћинству овогодишњих игара, подсјећајући да је Крстић прије мјесец дана у Вишеграду успјешно организовао хуманитарну акцију на којој је за санацију конака манастира Добрунска Ријека, страдалих у пожару, прикупљено око 26.000 марака.

Учеснике је поздравио и духовник Сокола, архимандрит Јован Гардовић, наглашавајући да су ово праве манифестације које окупљају нашу младост и афирмишу овакве терене, а начелник  општине Вишеград Младен Ђуревић је рекао да ће општина и у будуће подржавати Соколове секције и овакве манифестације најмлађих.

Отварајући овогодишње игре Војкан Крстић је озваничио почетак рада спортсаких терена уз Спасилачки центар Србије у Вардишту, најављујући додатне садржаје и њихово уређење.

 

Пласман по дисциплинама

Такмичари су били подијељени по водовима, са именима славних Срба, а медаље најуспјешнијима уручили су Војкан Крстић, Славко Хелета и Мирјана Александровић.

У штафети златну медаљу су освојили Никола Стојановић, Никола Топић, Лука Ђурђевић и Коста Берјан, сребрне Милош Батинић, Никола Андрић, Сергеј Вуковић и Алекса Шушњар, а бронзане Димитрије Грујић, Миљан Ставњак, Страхиња Батинић и Маша Ставњак.

У дисциплини бацање кугле побједио је Лука Грачанин, други је био Никола Мандић, а трећи Милош Танасковић.                                                                               

Прво мјесто у скоку у даљ освојио је Димитрије Грујић, друго Марко Мићевић, а треће Немања Топић.

У дисциплини трчање у врећама златне медаље су освојили Дуња Грачанин и Давор Јовановић, сребрне Анђела Бован и Лука Пантовић, а бронзане Никола Топић и Никола Виларет.

У борби на брвну побједник је био Иван Благовчанин, друго мјесто је освојио Вук Радојевић, а треће Сергеј Вуковић.

У потезању конопа најуспјешнија је била екипа вода Никола Тесла, испред водова Новак Ђоковић и Алекса Шантић.

Одржано је ревијално надметање најмлађих парова у ношењу лопте, а међу старијим соколашима побједник у дисциплини згибови био је Александар Спасојевић из Рудог, коме је припала награда од 100 Евра.

  

Соколова информативна секција

У Вардишту одржан традиционални Соколов турнир у малом фудбалу

 

ПРИБОЈЧАНИ БЕЗ ПРЕМЦА

 

У недељу, 23. септембра, Српско соколско друштво „Соко“ и Црквена општина Вардишка организовали су турнир у малом фудбалу «Драган Грујевић-Вардиште 2018»

                На овом традиционалном турниру учествовало је шест екипа из Вишеграда, Вардишта, Увца, Ужица и Прибоја.

Прво мјесто освојила је екипа «Марко Пријовић» из Прибоја, друго екипа «Слобо и ми» из Вишеграда, а треће екипа «Соко» из Ужица. Најбољи голман је из побједничке екипе «Марко Пријовић», најбољи стријелац био је Ђорђе Бунчић из екипе «Соко», а за најбољег играча турнира проглашен је Марко Станковић из екипе «Марко Пријовић» из Прибоја

.                                  

Пригодне награде најуспјешнијим екипама и појединцима уручио је архимандрит Јован Гардовић, игуман манастира Светог Николаја из Добрунске Ријеке и духовник Сокола.

Техничку организацију турнира одлично су обавили чланови управе Соколове секције «Бамби-Соко» из Вишеграда.

 

Информативна секција ССД «Соко»

ЗЛАТО ЗА БАМБИ СОКО У ПРИБОЈУ

Фудбалери „Бамби-Сокола“, годиште 2008/09, у Прибоју су освојили прво мјесто на 2. Меморијалном турниру „Саша и Нено“.

Екипа коју предводи тренер Данило Јасика је у финалном мечу савладала „Вранић“ из Ариља, резултатом 1:0. Једини погодак је постигао Урош Видаковић, коме су организатори на церемонији затварања, уручили награду за најбољег играча турнира.

На овом турниру селекција Бамби-Сокола 2008/09 није примила ни један гол, а један од најзаслужнијих је био голман Никола Виларет, који је проглашен за најбољег чувара мреже.

По први пут на турниру у Прибоју, учествовали су и дјечаци рођени 2010. и 2011. године, најмлађи Бамбијевци. Они нису успјели да прођу групу и да се пласирају даље у нокаут фазу, али су приказали солидну игру.

Соколова спортска секција „Бамби-Соко“

РАДИО ВИШЕГРАД-18.9.2018-НАЈАВА Соколовог турнира у Вардишту(С.Х)

 

                Српско соколско друштво „Соко“ Добрун и Црквена општина Вардишка у недељу, 23. септембра, организују традиционални меморијални турнир у малом фудбалу „Драган Грујевић – Вардиште 2018“.

                Турнир се одржава код саставака два Рзава, а најављено је учешће десетак сениорских екипа из Вишеграда, Вардишта, Бијелих Брда, Штрбаца, Прибоја и Ужица.

                Уз дипломе, најуспјешнијим екипама и појединцима организатори су припремили пригодне награде,  дар манастира Светог Николаја из Добрунске Ријеке.

                По завршетку турнира биће одржано ревијално надметање у навлачењу конопа.

                Поред овог турнира «Соко», уз подршку хуманитарца Војкана Крстића, 29. септембра у Вардишту организује и традиционалне Мале соколске игре.

МИТРОПОЛИТ ХИЗОСТРОМ ПОСЈЕТИО МАНАСТИР Г. ЛИЈЕСКА КОД ВИШЕГРАДА

                           

Један од најновијих манастира у нашој помјесној Цркви – Горња Лијеска надомак Вишеграда,
смјештен је испод познатог Сјемећа на древном путу од Вишеграда ка Борикама и Рогатици.
Посвећен је Светитељу Сави, првом архиепископу наше Српске православне Цркве и нашем
просвјетитељу.
Недавно је у ову свету обитељ стигла монахиња Доротеја Ђурић. Њеним доласком те трудом
братства манастира Добрунске Ријеке и свештенства Вишеграда овај манастир је поново
пропјевао.
12. септембра 2018. године, Митрополит дабробосански Господин Хризостом посјетио је овај
манастир и разговарао са мати Доротејом и присутним свештенством о програму уређења
манастирског конака и других темама. Била је ово друга посјета Високопреосвећеног
Митрополита овом манастиру.

Љетописац РаНиКо

Дабар инфо