IMG_7906

ПОМЕН НА УСТАШКЕ ЗЛОЧИНЕ ОД ПРИЈЕ 75 ГОДИНА

Стари Брод, 22. март 2017. године

У Старом Броду код Вишеграда, на Младенце, 22. Марта, је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Тим поводом изасланик владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија,  архимандрит Лазар служио је парастос испред Спомен-обиљежја, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске.IMG_7895(1)

Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба, предсједник Републике Српске Милорад Додик, шеф Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић, предсједник Борачке организације Српске Миломир Савчић, помоћник и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и генерал Милан Торбица, начелници општина Рогатица и Вишеград, те представници бројних општинских борачких организација, те велики број грађана.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је у Старом Броду, гдје је 22. марта обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ, да је важно обилазити оваквdodik u starom brodu(1)а мјеста како би истина о томе допрла и до младих генерација.

Додик је рекао да то подразумијева савремене методе комуницирања са млађом генерацијом која мора да схвати и разумије обим страдања у Старом Броду.

Он је изјавио новинарима да га је било срамота што раније није знао за ово мјесто, иако се сматра упућеним у историју српског народа у БиХ и уопште.

„На ову причу о Броду нисам наишао ни у једној књизи, ни причи. Тек сам сазнао кад сам био овдје први пут и договарао да нешто урадимо како бисмо обиљежили ово мјесто. Схватио сам да је ту било огромно страдање и да је систематски учињено да то све буде заборављено“, рекао је Додик.

Он је оцијенио да је Србима деценијама уназад понуђено да не говоре истину о злочинима над својим народом да не би, наводно, повриједили друге, иако су их ти други овдје побили.

„Како ми њих можемо да вријеђамо? Они су нас побили, а ми не треба да кажемо да су овдје муслимани из Сарајева у `Ханџар дивизији` и усташе из `Црне легије` побиле овај народ. Побили сте нас и то је оно што свакоме мора да буде јасно“, поручио је Додик.

Он је навео да је друга страна у БиХ управо у прошлости извршила оно што је Србима хтјела да припише, а то је етничко чишћење овог простора.

„Срби су се вратили након Другог свјетског рата наивно вјерујући да овдје могу да осигурају своје животе. А онда су дошле године распада бивше Југославије и видјели смо готово идентичну ситуацију. Само, тада су свијест и организовање српског народа, уз помоћ свих који поштују Србе, омогућили да се одбранимо и сачувамо ове просторе“, рекао је Додик.

Присутнима се пригодном бесједом обратио историчар Предраг Остојић, који је рекао да је тешко ријечима и сликом дочарати плач дјеце, јауке мајки, бол дјевојачки, понос и пркос људски пред ужасом смрти.predrag ostojic

„Због тога су нам потребна опијела на мјестима злочина да се помену страдали, а опомену живи и да се злочин не заборави. У случају Старог Брода, у случају прогона српске нејачи Сарајевско-романијске регије и Подриња, поставља се питање ћутања послијератне историографије о злочинима неслућених размјера које су починиле усташе“, рекао је Остојић.

Он каже да је продор већих партизанских група на ове просторе и сукоб са националним снагама ослабио до тада јединствен фронт одбране слободне српске територије.

„То је омогућило синовима припадника аустроугарских пукова, Брозових ратних другова, да почине злочин на обали Дрине. Злочине у којима су оба пута жртве били Срби“, рекао је Остојић.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Током ове офанзиве, усташе су мучки убиле 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а највећи и најмасовнији покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце – 22. марта 1942. године.

Историја Срба је вјечита историја страдања и то је историјска судбина српског народа, рекао је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого у Старом Броду, гдје је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије.

„Ми смо овдје да би се сјећали, јер човјек умире два пута. Једном када оде пред лице Божије, а други пут уколико га људи забораве. Пред лицем Божијим сваки човјек живи вјечно, али пред лицем свог рода оци су они који одређују ко смо ми“, истакао је Ђого.

Он је додао да су Срби људи који памте, али који не злопамте. „Ми Срби не бацамо кости својих уморених предака, да тим костима на политичкој сцени тргујемо, гађамо и погађамо. Ми смо људи који имају обећање и одлучност да се Стари Брод више никада не понови“, истакао је Ђого.

Свештеник Драган Вукотић рекао је да је обиљежавање годишњице страдања Срба протекло на начин како то доликује српском народу и његовим обичајима.

Он је додао да је са начелницима сусједних општина и предсједником Републике Српске Милорадом Додиком договрено да обиљежавање страдања у Старом Броду у наредним годинама буде још репрезентативније како би се указало и подсјећало на велики злочин који се догодио 1942. године.

Предсједник Борачке организације Републике Српmilomir savcicске Миломир Савчић рекао је да је акција у Старом Броду у својој основној замисли била злочиначка.

„Главне снаге непријатеља ишле су на недужно српско становништво, а задатак је био побити све. Сагледавајући размјере злочина у оба свјетска рата, поносан сам што припадам генерацији Срба која је успјела да у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату спријечи овакве покоље, да сачува територију и свој народ“, нагласио је Савчић.

Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић рекао је да су услови за долазак у Стари Брод створени, било да се долази низ Дрину или путем из рогатичког краја преко Борика.

„На то нас обавезују душе великог броја страдалих у овом селу и мали број оних који још бораве“, додао је Јагодић.

Он је истакао да се у Стари Брод враћају не само бивши становници, њихови потомци, него и други који нису ни знали за Стари Брод.

IMG_7908

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да су Срби, бјежећи пред усташама, сатјерани на Дрину гдје су страдали прије него што су успјели да пређу на другу обалу ријеке.

„О овом злочину дуго се ћутало, а сада, сваке године окупљамо се у све већем броју не заборављајући српске невине жртве и преносећи на млађе генерације историју коју не смијемо заборавити“, истакао је Ђуревић.

Књижевник Момир Крсмановић рекао је да је ово велики догађај, који мора да се обиљежава и да се подсјећа на страдања Срба у Старом Броду.

„Од лица који су преживели покоље, све сам аутентично снимио на касетофон и пренео у моје књиге, а и сам сам прошао кроз то јер су ми убијени мајка и брат“, истакао је Крсмановић.

Он је додао да има 22 књиге, које су угледале свјетло дана у вријеме када се о томе није смјело писати и говорити.

Сликар Хаџи Бранко Никитовић рекао је да се дуго година ћутало, а да ће бити потребно много година да се говори о овом догађају.

„Заједно са сарадницима направио сам изложбу фотографија на 16 паноа. То ће бити нуклеус, језгро будућих изложби, а сигурно и дио поставке у музеју који ће, надам се, бити у Старом Броду“, додао је Никитовић.

Цвијеће на спомен обиљежје у Старом Броду положили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, представници Борачке организације Републике Српске, начелници општина Вишеград и Рогатица, те представници општинских борачких организација.

Обиљежавању 75 година од страдања Срба у Старом Броду присуствовали су и шеф Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић, помоћник и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и генерал Милан Торбица, представници бројних општинских борачких организација, те велики број грађана.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Током ове офанзиве, усташе су мучки убиле 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а највећи и најмасовнији покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце – 22. марта 1942. године.

Спомен-капела у Старом Броду, посвећена српским жртвама страдалим у прољеће 1942. године, изграђена је уз благослов блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја.

У Стари Брод, који административно припада општини Рогатица, може се стићи чамцима из Вишеграда, и путем који је прије неколико година изградило Шумарство из Рогатице.

Јована Боровчанин

IMG_7820

ИЗЛОЖБА И НОВА КЊИГА О ЗАБОРАВЉЕНОМ ЗЛОЧИНУ

У Вишеграду обележено 75 година од усташког злочина над србима у Старом броду

ВИШЕГРАД – Навршило се 75 година од велике офанзиве усташке црне легије на Сарајевско-Романинјско подручје, под командом Јуре Францетића, са циљем да се Источна Босна очисти од српског становништва те да се на Дрини постави граница тадашње Независне државе Хрватске. Најмасовнији злочини десили су се на православни празник Младенце 1942. године у Милошевићима и Старом Броду.

Увидевши њихове намере и бежећи пред усташама, српско становништво са овог подручја кретало се према Старом Броду низводно 13 километара од Вишеграда, са намером да пређу Дрину и спас потраже у Србији.

Стравичан резултат тих злочина је преко 6000 звјерски уморених Срба. Историчари су забележили да је то био један од највећих покоља Срба у Другом светском рату.

У поводу обележавања годишњице маскра на Дрини Српска православна Црквена општина Вишеград, у сарадњи са општинама Вишеград, Рогатица и Соколац, 21. марта у Градској галерији у Вишеграду организовала је  изложбу фотографија и докумената, те  промоцију трећег допуњеног издања књиге „Стари Брод-заборављени злочин“.

„У ово треће допуњено издање уврштена су нова сведочења преживелих и додатни спискови убијених које су појединци деценијама скривали од јавности, јер се о томе није смело чак ни причати. Као посебан додатак у нову књигу смо уврстили и текстове посвећене жртвама са још два стратишта – Пребиловци и Јадовно“ рекао је Славко Хелета, уредник овог издања.

Представљајући ову нову књигу он је, у својој беседи, рекао: „Када су чланови заједничке Редакције Издавачке куће „Дабар“ из Добрунске Ријеке и  Издавачке секције Српског соколског друштва „Соко“ Добрун, уз благослов блаженопочившег Митрополита дабробосанског Николаја, средином 2008. године објавили прво издање књиге о злочинима усташа над српским цивилима у прољеће 1942. године у кањону Дрине, низводно од Вишеграда, и на путу до ове ријеке, мало је ко вјеровао да ће ови записи доживјети, сада већ треће издање.

Прва књига „Заборављени злочини-Стари Брод“ на стотињак страница овјековјечила је Зборник радова који су 2008. године представљени на научном скупу у Рогатици посвећеном геноциду над српским народом у Другом свјетском рату, са посебним освртом на подручје уз Дрину.

Упоредо са активностима на изградњи Спомен комплекса у Старом Броду 2014. године објавили смо знатно допуњено друго издање ове књиге, под насловом „СТАРИ БРОД – заборављени злочин“, која је за кратко вријеме, због додатних садржаја – свједочења преживјелих и спискова звјерски уморених 6000 Срба – постала релевантно документарно штиво за даља истраживања о овим, дуго времена скриваним злочинима.

У ово треће допуњено издање уврштена су нова свједочења преживјелих и додатни спискови убијених које су појединци деценијама скривали од јавности, јер се о томе „није смјело чак ни причати“! Као посебан додатак у нову књигу смо уврстили и текстове посвећене жртвама са још два стратишта – Пребиловци и Јадовно.

Као резултат сталних истраживања, али и помоћи људи на терену (прије свега у Соколцу, Хан Пијеску, Палама и Рогатици) у ово треће издање уврштена су и стратишта уморених српских цивила који нису успјели ни доћи до кањона Дрине. Тако је по први пут у овој књизи јавности доступан и податак да је уз 300 српских цивила код Хан Пијеска звјерски уморено и педесетак јевреја, које су ту усташе довезле из Власенице, што на ова звјерства (од стране усташа у чијим јединицама су били најбројнији  муслимани)  баца ново свјетло које треба даље истраживати. 

Поштовани пријатељи, пред вама је нова књига. допуњена са 90 страница, која додатно учвршћује њену документарност и трајност, како би наша поколења имала истински запис о незапамћеним  злочинима фашистичког режима такозване Независне државе Хрватске, над немоћним људима, чија је једина кривица била што су Срби и што су им  сметали да остваре свој сан-границу на Дрини.

Поред Александра Савића, приређивача књиге и јереја Драгана Вукотића, који је био организатор овог капиталног издавачког пројекта, мене као уредника и архимандрита Јована Гардовића-техничког уредника, желио бих истаћи и остале који су својим доброчинством даривали своје знање, вријеме, фотографије и текстове који су као трајни документ укоричени у ову књигу. Сарадници су били: Сретен Митровић, Радоје Тасић, Милица Кусмук, Велимир Елез и Добрила Абазовић, аутор фотографија Хаџи Бранко Никитовић, а рачунарску припрему обавио је Мирослав Радуловић. Издавачи књиге, коју је штампао „Графичар“ из Ужица, су Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“ из Добрунске Ријеке и „Соколова“ Издавачка секција из Добруна код Вишеграда. 

И ова трећа по реду књига не склапа своје странице, јер и даље очекујемо додатну документацију и свједочења која ће још више допринијети разоткривању истине о овим стравичним злочинима, коју никако не смијемо заборавити.

Приређивач књиге „Стари Брод-заборављени злочин“ Александар Савић рекао је да су се у Другом светском рату десили страшни злочини за које се сматрало да су обелодањени и истражени. Међутим, било је злочина који су зарад братства и јединста минимизирани и скривани од јавности.

„Драстичан пример „заборава“ су злочини почињени у Старом Броду и Милошевићима. Толико мржње је исказано према српском народу од стране другог народа да то поједини психолози граниче са лудилом“ рекао је Савић и додао да ће ова књига наставити да буде допуњавана све док буде живих сведока овог злочина.

Он је на промоцији о овом капиталном издању „Дабра“ и „Сокола“ рекао: „ЕВО ПО ТРЕЋИ ПУТ ВАМ СЕ ОБРАЋАМО  У  ПОВОДУ ТРЕЋЕГ ДОПУЊЕНОГ ИЗДАЊА КЊИГЕ “СТАРИ БРОД – ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН“.  ДРУГИ ПУТ У ВИШЕГРАДУ,  ЈЕР ЈЕ ПРВА ПРОМОЦИЈА БИЛА У АГЕНЦИЈИ „ТАНЈУГ“  У БЕОГРАДУ.  ЗА ТРИ ИЗДАЊА БИЛО ЈЕ ПУНО РАЗЛОГА,  А НАЈВАЖНИЈИ ЈЕ ДА СЕ ОТРГНЕ ОД ЗАБОРАВА ЈЕДАН ОД НАЈСТРАШНИЈИХ ЗЛОЧИНА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ О КОМЕ СЕ СКОРО НИШТА ДЕЦЕНИЈАМА НИЈЕ  ПИСАЛО.

 ИНАЧЕ,  ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ  ОБИЉЕЖИЛИ СУ СТРАВИЧНИ ЗЛОЧИНИ,  ЗА КОЈЕ СЕ СМАТРАЛО ДА СУ УГЛАВОМ ОБЈЕЛОДАЊЕНИ И ИСТРАЖЕНИ. НО ИПАК,  БИЛО ЈЕ ЗЛОЧИНА,  КОЈИ СУ ЗАРАД БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА МИНИМИЗИРАНИ И НАПРОСТО СКРИВАНИ ОД ЈАВНОСТИ. 

ДРАСТИЧАН ПРИМЈЕР „ЗАБОРАВА“  СУ ЗЛОЧИНИ У СТАРОМ БРОДУ  И МИЛОШЕВИЋИМА.

ТОЛИКО МРЖЊЕ ЈЕ ИСКАЗАНО, НА ТИМ  МЈЕСТИМА,  ПРЕМА СРПСКОМ НАРОДУ ОД СТРАНЕ ДРУГОГ НАРОДА,  ДА ТО ПОЈЕДИНИ ПСИХОЛОЗИ ПОРЕДЕ СА ЛУДИЛОМ. 

            ЈОШ УВИЈЕК ПОНЕКИ ЖИВИ СВЈЕДОК ТИХ ДОГАЂАЈА,  А НАЈВИШЕ ЗБОГ ЊИХ И ЊИХОВИХ ИСКАЗА МИ И ПРАВИМО ДОПУЊЕНА ИЗДАЊА ОВЕ КЊИГЕ, НЕМАЈУ ПРАВЕ РИЈЕЧИ ДА ОПИШУ ЗЛОЧИНЕ И ЗЛОЧИНЦЕ  И НАЧИН СВИРЕПОСТИ ПРЕМА НЕВИНИМ ЖРТВАМА.

ВЛАДАН ДЕСНИЦА,  СРПСКИ И ХРВАТСКИ ПИСАЦ,  ИНАЧЕ,  РОЂЕН У ХРВАТКСОЈ, УПРАВО ГОВОРИ У СВОЈИМ КЊИГАМА О МРЖЊИ, ПА КАЖЕ:  „ТРЕБА МРЗИТИ СМРТ, ТРЕБА ПОБИЈАТИ СМРТ БЕЗ ПРЕДАХА, СВИМ СРЕДСТВИМА НА СВАКОМ КОРАКУ.  ТРАБА МОБИЛИЗОВАТИ СВЕ ЉУДСКЕ СНАГЕ НА ТУ МРЖЊУ ПРЕМА СМРТИ.  ЈЕР У ЖИВОТУ КАО И ДА СЕ НЕ РАДИ ДРУГО НЕГО САМО УМИРЕ. ЖИВОТ КАО ДА НЕ ЗНАЧИ ДРУГО  НЕГО НАНИЗАТИ ВЕЛИКИ, ГРДАН БРОЈ УМИРАЊА СВОЈИХ РОЂЕНИХ  И ТУЂИХ – ПА НАЈЗАД УМРИЈЕТИ, САСВИМ УМРИЈЕТИ. ПРЕСТАТИ ДОЖИВЉАВАТИ  ЧАК И УМИРАЊЕ“. 

Е, ТА МРЖЊА, КАО И СВЕ МРЖЊЕ ДОВЕЛА ЈЕ ДО ЗЛОЧИНА НА ДРИНИ 1942. ГОДИНЕ.  ЗЛОЧИНА КОГА СУ ИЗВРШИЛЕ  УСТАШЕ. 

А ГЛЕ ЧУДА, СКОРО НЕГДЈЕ ПРОЧИТАХ ДА ОВА, ЗА НАС СТРАШНА РИЈЕЧ „УСТАШЕ“, ПОТИЧЕ,  ИЛИ ЊЕН КОРИЈЕН ВОДИ,  ОД РИЈЕЧИ УСТАНИК, УПОТРИЈЕБЉЕН У ВРИЈЕМЕ ХЕРЦЕГОВАЧКИХ РАТОВА 1875-1877 ГОДИНЕ.  РИЈЕЧ  „УСТАШЕ“ ЈЕ ВРЛО ЧЕСТО УПОТРЕБЉАВАНА КОД ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА, А И НАЗИВ ЈЕДНЕ КЊИГЕ ПЕТРА I KАРАЂОРЂЕВИЋА ЈЕ „ДНЕВНИ ЗАПИС ЈЕДНОГ УСТАШЕ“.

И ШТА РЕЋИ НА СВЕ ОВО, НЕГО ДА СУ МРЖЊА, ИЛИ СТРАХ БОЛЕСНО СТАЊЕ УМА, КОЈЕ СУ ОБИЉЕЖИЛЕ И НАШЕ ВРИЈЕМЕ. ЈЕДАН НАШ КЊИЖЕВНИК ЈЕ ЗАБИЉЕЖИО ЈЕДНУ ДИВНУ РЕЧЕНИЦУ О МРЖЊИ „УСАМЉЕН МЕЂУ ГРОБОВИМА ЗАБОРАВИО САМ НА МРЖЊУ, ВРАТИЛА МИ СЕ КАД САМ ПРИШАО ЉУДИМА“.

ДРАГИ МОЈИ,  ПОУЧЕНИ ХРИШЋАНСКИМ ВРИЈЕДНОСТИМА ПОКУШАЈМО НЕ МРЗИТИ,  АЛИ НЕ ЗАБОРАВИМО ДА СЕ СЈЕТИМО НА ОВЕ И СВЕ НЕВИНЕ СРПСКЕ СТРАДАЛНИКЕ,  ЈЕР ИХ ЈЕ И ПРЕВИШЕ.            

И КАКО РЕЧЕ ЈЕДАН ПРЕЖИВЈЕЛИ ИЗ ОВОГ РАТНОГ ПАКЛА, СЛИКОВИТО: „НИЈЕ МОГЛА НАБУЈАЛА ДРИНА СВЕ ДА ИХ ПРИМИ У СВОЈЕ КОРИТО“!

ВЕЛИКУ ЗАХВАЛНОСТ ИЗРАЖАВАМ СВИМ САРАДНИЦИМА, КОЈИ СУ РАДИЛИ НА ОВОМ ТРЕЋЕМ, ДОПУЊЕНОМ ИЗДАЊУ КЊИГЕ “ СТАРИ БРОД – ЗАБОРВЉЕНИ ЗЛОЧИН“, А ПОСЕБНО ИЗДАВАЧКОЈ КУЋИ „ДАБАР“ МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ ИЗ ДОБРУНСКЕ РИЈЕКЕ И ИЗДАВАЧКОЈ СЕКЦИЈИ „СОКОЛА“ ИЗ ДОБРУНА“.

На паноима и фотографијама, чији је аутор вишеградски сликар Хаџи Бранко Никитовић, које су изложене у Градској галерији, а наредног дана и у Старом Броду, приказан је велики број документације која је скупљена последњих неколико година, а која сведочи о овом страшном усташком масакру над недужним српским цивилима као и сведочења преживелих.

Свештеник Драган Вукотић, један од иницијатора да се у Старом Броду подигне Спомен комплекс те овај злочин отргне од заборава, рекао је да су на фотографијама између осталог приказана  подигнута спомен обележја на местима где се зна да је страдало по неколико стотина Срба, али и она места која до сада нису обележена, а зна се да ту постоје масовне гробнице.

„Преживели сведоци водили су нас на места у Хан Пијеску, на Борикама, Мокром, Соколцу, у Рогатици и другим селима где постоје масовне гробнице Срба. које су усташе стизале у збеговима и убијале на језив начин. Само код Рогатице у селу Лањско у четири куће усташе су живе спалили преко 300 Срба, у Црквинама су стигли збег од 156 људи од којих је 44 било из породице Пушоња. Сви су побијени осим брата и сестре Анђелке и Мијата Пушоња“, рекао је свештеник Вукотић, додавши да је оваквих места много на овом подручју.

Акцију чишћења Источне Босне од свега што је српско покренуо је с пролећа 1942. године Јуре Францетић са својих десет пуковнија, односно десет хиљада усташа, крећући се од Сарајева преко читаве сарајевско-романијске регије, остављајући само пустош иза себе.

Они који су преживели овај масакр, деценијама касније су причали како су гледали жене са децом у наручју како скачу у хладну Дрину само да би избегли усташки нож.

Преко 600 српских девојака  је спас потражило у Дрини, само да се усташе не би иживљавале над њима.

Покољ су у Старом броду прекинули Немци на захтев Милана Недића, јер како су хроничари забележили, ни они више нису могли да гледају како се усташе иживљавају над децом, женама и старцима.

У комплексу Стари Брод данас стоји обележје у виду крста као знак сећања на све српске мученике који су ту страдали, а подигнута је и Спомен капела.

На споменику су уклесане речи: „ Опростите нам ви који сте овде страдали, а 66 година смо ћутали о вама. Ипак вас нисмо заборавили јер овакве ране на срцу никад не зарастају. Злочинцима смо опростили, нек им је лице црно пред Божјом светлошћу. Радујте се, јер сте у Царству небеском и молите се за грехе наше“.

За овај злочин никада и нико после Другог светског рата није одговарао, чак шта више о њему се ћутало, није поменут ни у једном историјском уџбенику, а преживели „ради браства и јединства“ нису о томе ни смели причати.

Милица Кусмук

Plakat_75 godina od zlocina u starom brodu

75 ГОДИНА ОД УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА НАД 6000 СРБА

У ВИШЕГРАДУ И СТАРОМ  БРОДУ УЗ 75 ГОДИНА ОД УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА НАД 6000 СРБА – Изложба и треће допуњено издање књиге „Стари Брод-заборављени злочин“

Српска православна црквена општи Вишеград, уз подршку општина Рогатица, Соколац и Вишеград, 21. и 22. марта организују пригодан молитвени и културно-историјски  програм обиљежавања 75. година од незапамћених усташких злочина, када је у кањону Дрине и  на путу до Милошевића и Старог Брода звјерски уморено око 6000 Срба са Сарајевско-Романијског подручја.

У Градској галерији у Вишеграду, у уторак, 21, марта, са почетком у 19,00 часова биће отворена изложба под називом „Страдање српског народа од Сарајева до СтSTARI BROD 3арог Брода“. Изложбу ће отворити јереј Драган Вукотић, а о њеном значају бесједиће др Душан Басташић, предсједник удружења „Јадовно 1941“.

У наставку ће бити промовисанотреће, допуњено издање књиге „СТАРИ БРОД-заборављени злочин“, која је резултат заједничког пројекта Издавачке куће „Дабар“, Митрополије дабробосанске са сједиштем у Добрунској Ријеци и Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна код Вишеграда.

О књизи, која је допуњена са 90 страница нових свједочења о усташким злочинима на овом подручју, бесједиће уредник Славко Хелета и приређивач Александар Савић.

По ријечима надлежног свештеника, јереја Драгана Вукотића, на младенце, 22. марта у Спомен капели у Старом  Броду у 9,00 часова је Света литургија, а у 12,00 часова Парастос свим пострадалим српским мученицима.

-Након Парастоса бесједиће архимандрит Јован Гардовић, игуман манастира Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда, а потом начелник општине Рогатица Милорад Јагодић, предсједник Борачке организације Републике Српске, генерал Миломир Савчић, те историчар Предраг Остојић, најавио је јереј Вукотић.

Општина Рогатица тог дана организује и поклонички поход у Стари Брод.

Славко Хелета

млади пјесник пред публиком

БЕОГРАДСКА ПРОМОЦИЈА ПРВЕ КЊИГЕ ОСНОВЦА ЂОРЂА ВУЈАНИЋА

АПЛАУЗИ ЗА ЗБИРКУ ПЕСАМА „НА РАМЕНИМА ПРЕДАКА“

У петак 10. мартау организацији Удружења за одбрану ћирилице ‘Добрица Ерић’ у Српском културном центру у Београду одржана је промоција књиге ‘На раменима предака’ Ђорђа Вујанића,  младог песника из сувоборског села Срезојевци.

Промоцији је присуствовао велик број људи, тако да је сала Српског културног центра била премала да прими све заинтересоване. Посебно задовољство представља чињеница да су, поред старијих посетилаца, просторије Српског културног центра у Скерлићевој 12 испунила promocija u beogradu-10.3.2017деца, која су у великом броју дошла да чују и виде свог вршњака песника. Наиме, Ђорђе је ученик петог разреда ОШ ‘Иво Андрић’, Прањани (одељење Брезна) и члан је Књижевног друштва ‘Запис’ из Горњег Милановца. ‘На раменима предака’ је његова прва књига, а изашла је у издању Издавачке куће Митрополије дабробосанске ‘Дабар’ и Српског соколског друштва ‘СОКО’ из Вишеграда.

У књизи се налазе песме посвећене вери, отаџбини и завичају, али и свим оним вредностима које су красиле наше претке. У својим песмама млади песник описује српске крајеве, лепоте села и велике историјске догађаје, али пева и о српским светитељима Светом Сави, Светом владици Николају, патријарху Павлу. Као дечак, кроз своје стихове Ђорђе се дотакао дечије маште, природе, као и животињског царства.

Поред песника, у програму учешће су узели и његови гости проф. др Милијана Савић, руководилац ресора за породицу, брак и васпитање ‘Верског добротворног старатељества’ при Архиепископији Београдско-карловачкој и песникиња Љиљана Браловић, члан Књижевног друштва ‘Запис’ и Удружења књижевника Србије. Професор Милијана Савић  је истакла насушну потребу за очувањем наше вере, културе и традиције, при чему је од непроцењиве вредности очување нашег језика и ћириличног писма. Она је истакла да су породица и патријархално васпитање темељ и стуб здравог друштва, те је од изузетне важности да родитељи и просветни радници сву пажњу посвете образовању и васпитању деце и то у складу са потврђеним породичним вредностима. За бољу и сигурнију будућност свију нас, децу треба подстицати да читају књиге, посебно оне које говоре о славној, часној и светој историји српског народа и да читајући сазревају како би могла да чувају своју веру, језик, писмо и културу.

Песникиња Љиљана Браловић је говорила о озбиљности Ђорђевих песама иако је он још мали дечак. Она је казала да се својим песмама Ђорђе прикључје броју озбиљних и талентованих песника који долазе из гоњномилановачког краја.  У ово време демографске кризе, беле куге и изумирања српског села уистину је вредно пажње напоменути да већина ових младих талената и будућух песника долазе из сеоских средина. На овај начин они се подстичу на једно шире сагледавање целокупних дешавања у друштву, те се усмеравају да свој таленат и стечена знања употребе на добро не само своје већ целе друштвене заједнице.

Кад се узме у обзир овакав педагошки приступ, онда и није чудно плодно песничко и књижевно стваралаштво које долази из села горњомилановачке општине и Књижевног друштва ‘Запис’. Само да напоменемо да ову песничку лепезу предводи један од највећих српских песника икад Добрица Ерић, а за њим иду Љубинко Јелић, Љиљана Браловић, Дара Радојевић и другpjevale pjesnikove sestreи, док их  следе млади песнички таленти попут Лазара Биорца,  Ђорђа Вујанића и других.

Промоцију су још свечанијим учиниле и Ђорђеве сестре Ленка и Милица Вујанић, које су својим извођењем српских песама из Шумадије, са Косова и Метохије, Старе Србије и Книнске Крајине одушевиле све присутне.

Након песничког програма, у складу са васкршњим постом,   за све присутне је приређено пригодно послужење.  С циљем промоције Сувобора, целог рудничко-таковског краја и Општине Горњи Милановац, присутни су послужени посним домаћим пецивима, питама од сувих шљива, колачима од јабука и вишања, као и соковима из домаће радиности.

На крају све похвале и честитке Удружењу за одбрану ћирилице ‘ДОБРИЦА ЕРИЋ’, које је препознало потребу и организовало један овакав догађај како би се на овај начин промовисало очување српског писма, српске културе и традиције.

Текст и снимци

Мирослав Вујанић

СОКОЛОВ подсјетник за радове у пољопривреди

У Јануару. – Закључи домаће рачуне за прошлу годину. Састави инвентар имовине. Смисли план за рад у идућој години. Оправи на зградама што је потребно. Прорешетај жито и пропусти га кроз тријер. Преврћи кукуруз. Прегледај трапове, туршију и саламуру. Сумпориши влажне стаје да би плесан отстранио. Чувај се назеба! Утопљавај и сточне стаје. Спремај овце за летње јагњење. Можес косити ситу и папрат ради простирања под стоку. Поправљај живу ограду, тарабе и плотове. Пођубри незасејане леје у врту. Припреми што је потребно за топле леје. Љепших дана креши воћке и откопавај земљу около стабала. Треби гусењаке. Повади свуда стабла. Брижљиво прегледај нова вина и дољевај бурад. Сумпором чешће надими бурад. Сумпориши и празну бурад.

У Фебруару. – Прегледај и спремај ратарски алат. Провјетравај трапове. Пробери кромпир за сјеме. Преврћи жито и кукуруз. Окречи стаје. Пази на ждребне кобиле и на ждребад. Одабери грла за рад, а слабије и утовљене продај. Пази на живину која носи. За прољећни усјев ори када вријеме дозволи. Увари за кукуруз и за репу. Може се сијати пољски грашак, граорица, прољећни овас, мак и јарица, а расађује се морска репа. Плеви обимни усјев. Заливај ливаду осоком. Поравнај кртичњаке и мравињаке на ливади. Режи пруће за плетарство. Пожури са риљањем земље. Спремај леје у вртовима. Сеје се: грашак, боб, спанаћ, першун, паштрњак, салата, жута репа (шаргарепа), ротквице; сади се лук. Посиј сјеме (ради расада) од кеља, купуса, карфиола, салате, паприке, патлиџана (парадајза). При крају мјесеца може се сејати рани кромпир, или и покривати од мраза. Чисти старе јагодњаке и сади нове. У воћњаку заврши орезивање, очисти стабла и гране од маховине. Повади излишне изданке. Расађуј младице. Припреми и утрапи калемгранчице. Прихрањуј слабе кошнице.

У Марту. – Пази на жито и кукуруз. Припреми се за сијање. Радној стои повећај оброке. Одбиј прасад од сисе и ушкопи која нису за расплод. Насађуј живину. Озими усјев продрљај. Дjетелиништа поспи гипсом а слабији усјев салитром. Сије се прољећни јечам и овас, јаринца, грашак, граорица, сочиво, дјетелина, луцерка и грахорка, мак, лан, цикорија, њивска мрква. Сади се кромпир, морска репа, хмељ. Окопава се озимна уљана репица. Ливаде продрљај. Засађуј врбе ради плетарства и ради везивања пјесковите земље. Сије се у лејама ротквица, мрква, рани купус, келераба и карфиол. У пољу саде се боб, грашак, спанаћ, кисељак, мрква, першун, ротквица и целер; лук, кромпир, шпаргла; расађују се рани купус, кељ, јагоде. Лањски купус, кељ и др. са сјеменом пресади из трапова на сунчано мјесто. Завршуј орезивање у воћњаку и скидање гусењака. Олуби потклобучену кору са стабла, очисти црве и треби крваву ваш. Засади младице и постави уз њих притке. Изврши калемљење. Лањско очење орежи. Одгрћи виноград, са чокота сасјецај побочне жилице. Опери чокоте раствором зелене галице. Замјењуј изумрло чокоће новим. Орежи виноград и пођубри га. Прво копање и калемљење из руке и стратификовање лозе. Упрпори резнице и калемове. На риљевима засади прпорке и калемове. Претачи вина. Прехрањуј кошнице, слабе спајај.

У Априлу. – окречи свој стан. Код стоке постепено се прелази на зелену хранну. Луче се јагањци и шкопе се. Насађује се живина. Угар се први пут преорава. Озима пшеница и други озими усјев, ако је сијано машином – сијачицом, праши се. Трјеби се паламида и друга уродица. Припреми земљу за сијање репе, цикорије, дјетелине, граорице, грахорице, вучице, кукуруза, пасуља, бундева (дулека, лудаја), диња и лубеница, проса, сирка и за сађење кромпира. За зелену пићу може се користити раж, овас, репица, руменика, луцерка, дјетелина и др. Дрљај ливаде и наводњавај водом и осоком. Доврши сијање у градини. Засијавај краставце – другу врежу. Расађуј цвјеће. У воћњаку пази да мразеви не осмуде цвијет и разне заметке, – у ведрим и хладним вечерима и ако је хладна магла, ложењем и густим димљењем брани се. Доврши калемљење, прскање лозе и воћњака. Доврши претакање вина. Доливај бурад. У пчелињаку пази да ти не побјегне рој.

У Мају. – Постепени прелаз на искључиво зелену храну и пашу. Обавезно напасај овце, а после кише или на росну траву баш никако! Чувај рогату марву од влажне дјетелине, да не добију надун. Овце се могу држати по торовима. Израда мљечних производа на бачијама. Стрижа оваца. Пази на пијаћу воду код стоке и живине да је чиста. Довршује се сијање прољећњег усјева. Проређуј и праши репу и рани кукуруз. Засађуј дуван, сточну репу, купус и памук. Косе се ливаде, дјетелина, јесења луцерка и озима репица. Зарезују се главице афијона, ради опијума. Уништавање гундеља. Сије се поврће, нарочито врежа, а старија лоза од вреже се орезује. Заливај башту јутром и вечером. Окупај јагоде и подастири сламу, да се плод не прља. У воћњаку зелено орезивање. Прскај воћке. Очење воћака. Прскај винову лозу. У подруму претакање и доливање. Ноћу провјетравај подрум. Додај кошницама доста празних оквира. Вјештачко ројење. Прво вађење меда.

У Jуну. – спремај се за жетву. Јаче прихрањуј радну стоку. Нађубри покошено дјетелиниште, или га натори. Одбиј ждребад и јагањце ако су већ у петом мјесецу. Одвој пилиће од квочке. Чувај ћуриће од росе и влаге. Можеш на густо посијати кукуруз за зелену пићу. Окопава се кукуруз, репа, кромпир, пасуљ, дуван, купус. Заврши проређивање репе. Расађуј купус и репу. Почиње жетва јечма и пшенице. Може се засијати кукуруз ранозрелац (стоданац, чеквантин) као други усјев. Бере се мак за сјеме. Косе се ливаде, а на 15 дана по томе опет се наводњава. Рибњаке и баре чистити! Сију се позни пасуљ, ротквица, спанаћ, салата и грашак, а расађује се купус, карфиол, кељ, келераба. Орезују се плави и црвени патлиџан, краставци и диње. Окопавај и увече заливај баштенски усјев. Проређуј круну код бресака. Виноград се шкрњи (залама), везује и прска. Прегледај калеме. У зелен још се може лоза калемити. Претачи вино. Доливај бурад. Преноси кошнице за пашом.

У Јулу. – жетва, вршидба. Спремање ђубрета. Радној стоци појачај храну. Осталу стоку изгони на пашњак. Непотребне овнове продати. Пуштај стоку и живину на стрњику. Окопавај пољски усјев. Уништавај вилину косицу у дјетелини. Преоравај стрњику. Сије се ротква и мрква за јесен и за зиму, расађује се купус, карфиол и празилук. Прибирај сјеме од баштенског усјева. Врт заливај обилно. Очење воћака. Брање воћа. Виноград се последњи пут прска. Вино прегледај, али га не дирај. Ноћу вјетри подрум. Код пчела спречавај ројење. Вађење меда. Преноси кошнице за пашом.

У Августу. – спремај се за виноградску бербу и за сушење дувана. Радну стоку добро храни, а осталу гони у поље. Лучење оваца за продају. Жетва сочива, грашка, проса, конопље и лана. Сије се озимна уљна репица и руменика дјетелина. Коси се отава. Сије се спанаћ, пасуљ и грашак, першун, ротквица, црни лук и зимска салата. Расађује се купус за прољеће. Сабирај сјеме од баштенског усјева. Сузбијање грозданог мољца. Вино се претаче и долива. Слабе кошнице удружуј.

У Септембру. – спремај сјеме за озими усјев. Потопи га у плави камен. Припреми сушаре за сушење шљива. Стока постепено прелази на суву храну. Жетва цјелокупне раније сјетве у пољу. Берба грожђа и воћа. У врту сије се спанаћ, салата, ротквица. Копај јаме у које ћеш засадити воћке. Полако припремај кошнице да презиме.

У Oктобру. – утрапи зимницу од поврћа и зеља и склањај те у подруме. Пребирај и укалупи дувански лишће. Прерађуј јесење воће у пекмез, воћни сир, мармеладу и др., или га преради у разне сокове (јабуковача, ликер и др.). Одабери најљепше воће за продају и склони га на сухом мјесту. Почиње се печење ракије. Затвори свиње рањенике ради гајења и продај излишна грла крупне стоке. Додаје се сијено исјецкане суве хране. Стоку не гони на пашу док на трави има росе и док се не разиђе јутарња магла. Живинарник окречи и очисти. Младице расађуј у врту и воћњаку. Калемове лозе склони у умјерено влажном пијеску у подруму или у трапу. Виноград загрни. Долијевај у бурад с новим вином, а врањ у њима тек лабаво намјести. Погледај кошнице и ако је потребно додај им зимске хране.

У Новембру. – утрапи корјенасте плодове. Реди лан и конопљу. Прегледај машине и справе за пољопривреду и склони их под кров. Поправљај кров на кући. Стоку храни по зимском оброку. Утопли стаје и живинарник. Пази на исхрану крава музара. Свинје рањеникеи стоку за товљење јаче храни додајући им репе и резанаца из фабрике спирита и шећера или уљане погаче. Незасејане њиве дубоко преори. Извози стајски гној (ђубре) на њиве. Старије воћке моогу се орезивати. Окречи стабла на воћкама. Притке у винограду повади исложи на сувом мјесту. Риљање земље. Долијевај бурад с новим вином. Оточи црно вино с комине. Бистри старо вино. У врту покривај зимски усјев сламом, да се не би смрзнуо. Домаћи ручни рад (корпе,четке итд.) кад се за то уграби времена.

У Децембру. – пази на свој стан да је увијек добро провјетрен, преврћи жито,да се не би ужегло. Под стоку простири више сламе. Провјетравај сточне стаје. По лијепом времену пусти стоку на ваздух. Пази на бремениту стоку. Доврши орезивање воћака прехрањуј птице пјевачице у врту. Пази да ти зечеви не штете воћке. Преточи вино са стеље. Бурад са потпуно преврелим вином затвори. Умањуј оброке стоци која не ради.

  1. г.
prva knjiga sokola-djordje vujanic 2334234

ПРОМОЦИЈА У БЕОГРАДУ 10. МАРТА

Све запаженија збирка пјесама Ђорђа Вујанића, „На раменима предака“, објављена у издању Дабра и Сокола

ПРОМОЦИЈА У БЕОГРАДУ 10. МАРТА

djordje_plakat

Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ организује у петак, 10. марта у Београду промоцију збирке пјесама „На раменима предака“, Ђорђа Вујанића, која је објављена почетком 2017. године у издању Издавачке куће „Дабар“, Митрополије дабробосанске, из Добрунске Ријеке и Српског соколског друштва „Соко“ Добрун код Вишеграда. 

Промоција се одржава у Српском културном центру, Скерлићева 12, код Храма Светог Саве, са почетком у 19,00 часова.

У програму учествују: Проф. др Милијана Савић, Руководилац ресора за породицу, брак и васпитање Верског добровољног старатељства Архиепископије Београдско-карловачке, пјесникиња Љиљана Браловић, члан књижевног клуба „Запис“ из Горњег Милановца и Удружења књижевника Србије, а у музичком дијелу програма наступају Ленка и Милица Вујани.

У Дабру и Соколу изражавају задовољство одличним пријемом ове књиге младог књижевника са већ зрелим пјесничким језиком, која је истински путоказ како се чувају наши обичаји и наш језик од заборава и најезде „информатичких навика“ које као вирус погубно дјелују на развој младог човјека.

ЂорђеВујанићјерођен 2005. године у СрпскомСарајеву, а каомалиживиојенаПалама, одаклесародитељимапрекоБеоградадолази у Срезојевацкодрудничко-таковскогкраја у Србији. ПохађаОсновнушколу „ИвоАндрић“ у Прањанима, одјељењеБрезна. ЊеговепјесменаграђиванесунаконкурсуКњижевногдруштва „Запис“ изГорњегМилановца, чијијеодскорачлан, а објављиванесу у дјечијемчасопису „Звонце“ и часопису „Дабар“.

Славко Хелета

SOKO CASOPIS

Традиционални конкурс за кратку причу часописа «Соко» на нову тему

КРСНА СЛАВА У МОМ ЗАВИЧАЈУ

Редакција часописа за духовну и културну просвјету«СОКО», Српског соколског друштва «Соко» из Добруна код Вишеграда, уз подршку Издавачке куће „Дабар“ Митрополије дабробосанске, расписује КОНКУРС За кратку причу на тему «КРСНА СЛАВА У МОМ ЗАВИЧАЈУ».

На конкурс се примају необјављене кратке приче, чији су  аутори из свих српских крајева.

Кратке приче се достављају у три примјерка потписана шифром, с тим да  посебна коверта садржи рјешење шифре и податке о аутору.

Један аутор може послати највише ДВИЈЕ кратке приче на задату тему, максималне дужине до 150 редова.

Приспјеле кратке приче се не враћају, а нјбоље ће одабрати жири Редакције «Сокола».

Радови се шаљу поштом на адресу Српско соколско друштво «СОКО», са назнаком за конкурс за кратку причу часописа «Соко», 73247 Добрунска Ријека-манастир „Светог Николаја“, а крајњи рок за достављање радова је 15. април 2017. године.

Редакција «Сокола» најуспјешније ауторе наградиће: за прво мјесто 300 марака, за друго мјесто 200 марака и за треће мјесто 100 марака.

Уз три награђене Редакција «Сокола» ће одабрати одређени број квалитетних кратких прича које ће бити објављене на страницама часописа.

На конкурсу не могу учествовати чланови Редакције часописа «Соко», а све информације у вези са овим конкурсом могу се добити на телефоне: број 058 612-112, 065 431-505 и 065 536-386.

У прошлој години „Соко“ је завршио десетогодишњи циклус кратких прича на тему „ХИСТОС ВАСКРСЕ“, а награђене приче биће објављене у Зборнику до краја 2017. године.

Славко Хелета

 

Pobjednicke ekipe 2007 god.

ЗАВРСЕН ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛИ „БАМБИ КУП 2017“

Данас је у Вишеграду  завршен дводневни  турнир у малом фудбалу „БАМБИ КУП 2017“ у организацији фудбалске секције Бамби Соко Српског Соколског друства . На турниру је учешће узело 22 екипе из наше регије, као и екипе из Србије са укупно 320 младих фудбалера 2005. годишта првог дана и 2007. годишта другог дана турнира. Општина Вишеград и начелник опстине Младен Ђуревић помогли су одржавање овог турнира. Начелник је освајачима турнира подијелио медаље и пехаре у обје категорије.

  1. годиште

 1 мјесто ФК „СЛОГА“ Пожега, 2 мјесто ШФ „БАМБИ“ Вишеград и 3 мјесто ФК „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА“ Ужице

Најбољи голман турнира Цуца Филип  ШФ„Бамби“, најбољи стријелац  Гордић Вељко ФК „Црвена Звезда“ и најбољи играч турнира Крсмановић Огњен ФК „Слога“

  1. годисте

1 мјесто ФК „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА“ Ужице, 2 мјесто ФК „ОЛИМП“ Пале и 3 мјесто ФК „МЛАДОСТ“ Рогатица

Најбољи голман турнира Мировић  Ђорђе  ФК„Олимп“, најбољи стријелац Драганић Матеја ФК „Младост и најбољи играч турнира Тошић Даворин ФК„Црвена Звезда“

Испунили смо циљ турнира, промовисали смо спорт кроз мали фудбал и јачање заједништва једне генерације кроз заједничко дружење и такмичење.

По оцјени свих тренера, и даље су организатори турнира, чланови управе БАМБИ СОКО неприкосновени и на првом мјесту сто се тиче организације оваквог спотрског догађаја.

Спортски поздрав

Александар Говедарица

 

BAMBI SOKO 2017 obrada

БАМБИ КУП 2017

Овог викенда Вишеград је домађин међународног турнира у малом фудбалу за младе фудбалере

«БАМБИ КУП 2017»

 У организацији  спортске секције БАМБИ–СОКО Српског Соколског друштва СОКО Добрун-Вишеград 18. и 19. фебруара 2017 године у Вишеграду се одржава турнир у малом фудбалу за дјечаке рођене 2005, односно 2007. године, под називом “БАМБИ куп 2017 “.

Турнир ће окупити 24 ekиpе са 300 малих фудбалера из Републике Српске, Федарације БиХ и Србије (Вишеград, Ново Горажде, Фоча, Рогатица, Соколац , Пале, Чајниче, Устиколина, Горажде, Хан Пијесак, Ужице, Ариље и Пожега).

Утакмице се играју у Спортској дворани Вишеград сa почетком у 09:00 сати оба дана.

Улаз за публику је слободан.

Циљ одржавања турнира је промоција спорта кроз мали фудбал, јачање заједништва једне генерације кроз заједничко дружење и такмичење, те креативно и едукативно проведено слободно вријеме.

 Александар Говедарица

knezic druga knjiga soko-dabar

СКЛАДНО НИЗАНЕ ДУХОВНЕ ПЈЕСМЕ И ПРИЧЕ

Друга књига Здравка Кнежића у издању Дабра и Сокола

СКЛАДНО НИЗАНЕ ДУХОВНЕ ПЈЕСМЕ И ПРИЧЕ

Издавачка кућа „Дабар“ Митрополије дабробосанске из Добрунске Ријеке код Вишеграда и Српско соколско друштво „Соко“ Добрун-Вишеград објавили су другу збирку хришћанске духовне поезије и прозе, чији је аутор Здравко Кнежић.

У рецензији за ову књигу монах Гаврило Ђурић истиче да ова Кнежићева збирка није из реда честих појава, јер је у њој аутор складно низао и приче и пјесме у паровима.

„Свака тема којом се бави сагледана је прозно, а онда и поетски, тако да ону димензију коју нема приповједање даје пјесма и обрнуто, што је диван примјер лирског заодјенутог у прозно“, наглашава монах Гаврило, додајући да су појаве које Кнежић описује из стварног живота, које нас воде до радости, али и до разочарења.

Монах Гаврило објашњава да Кнежић спретно и лагано прилази ликовима о којима говори у овој збирци.

„Он не врши насиље ни над ликовима ни над стварима, описујући их стварно и непристрасно, истиче монах Гаврило“, поручујући да, ако неко тражичистоту, чедност и безазленост из дјетињства – нека чита, ако тражи утјеху и путоказ или братски савјет – нека чита, ако тражи икону Божију у себи да би је очистио – нека чита, јер конци свега поменутог вјешто су уплетени у слова прича и пјесама Здравка Кнежића, уз присуство и печат Онога који је Истина, Пут и Живот.

„Ово су приче о истини“, објашњава аутор у предговору књиге, додајући да су неке препричани догађаји, а друге засноване на причи о догађајима, а треће „искрвариле“ из срца.

Здравко Кнежић рођен је у Сарајеву 1978. године, одакне након рата долази у Вишеград, гдје проводи добар дио младости, стичући породицу и образовање. Данас ђиви и ствара у Старој Пазови, а у слободно вријеме пише хришћанску духовну поезију и прозу.

Своју прву збирку хришћанске духовне поезије, под насловом „Под кулом Вавилонском“, објавио је 2014. године у издању „Дабра“ и „Сокола“, у библиотеци „Прва књига“.

Његову другу књигу „Васкрсла песма“ украшавају бројне фотографије чији су аутори Саша Кнежић, Светлана Новаковић и Младен Томић.

Славко Хелета