Медији о Изборној скупштини ССД „СОКО“

ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА ССД „СОКО“

Мирослав Вуковић изабран је за новог председника ССД „Соко“ на изборној скупштини која је одржана 18. фебруара у Народном дому манастира Светог Николаја у Добрунској ријеци. За подпредседника друштва је изабрана Бојана Подгорица, за секретара Бојан Грачанин, док је за председника надзорног одбора изабран прото намјесник Александар Топаловић.

За чланове председништва именовани су Александар Савић, Славко Хелета, Бранка Чарапић, Александар Говедарица и протојереј ставрофор Драган Вукотић.

„Наш циљ у наредном периоду је да још више омасовимо соколско друштво, привучемо што више омладине која ће се укључити у рад неке од секција које дјелују у оквиру друштва“ рекао је новоизабрани председник Сокола Мирослав Вуковић.

Досадашњи председник „Сокола“ Славко Хелета, који је на тој функцији био осам година,  истакао је да је дошло вријеме да се шанса пружи млађем руководству које ће у сарадњи са искуснијим члановима још више унаприједити рад овог друштва.

„Новоизабрано руководство на челу са председником Мирославом Вуковићем наслијеђује седам секција које су веома активне у свом раду. „Бамби Соко“ полако прераста и нека много организованија друштва и организације, а поменуо бих и издавачку секцију иза које стоји  часопис за духовну и културну просвету „Соко“ као и неколико капиталних издања, попут књига посвећених злочину у Старом броду, које су постале база за даља истраживања“, рекао је Хелета.

Духовник Сокола, игуман манастира у Добрунској Ријеци, архимадрит Јован Гардовић рекао је да је улога цркве веома значајна у раду соколског друштва, а посебно се то односи на најмлађе чланове којима треба пружити пуну духовну подршку.

„Млади људи су у данашње вријеме суочени са многим негативностима и зато је црква данас можда потребнија више него икад да уђе, како у породицу и друштво, тако и у поједница. Из тог разлога ћемо сви ми који смо окупљени у соколском друштву максимално посветити пажњу младим члановима, како у животу не би залутали и како би пронашли свој пут и били срећни“, поручио је отац Јован Гардовић.

На скупштини је представљен и извјештај о досадашњем раду секција као и план активности за ову годину.

У оквиру ССД „Соко“ ради седам секција, издавачка, грађевинска, хуманитарна, секцијакућнерадиности, спортскасекција “Бамби Соко“, драмска и рецитаторска секција.

Српско соколско друштво „Соко“ након вишедеценијског прекида у свом раду обновљено је по благослову блаженопочившег митрополита Дабробосанског Николаја 1998. године у манастиру Добрун код Вишеграда, а 2004 године је и званично регистровано као удружење грађана.

Соколско друштво данас броји више од 200 чланова.

Милица Кусмук/Радио Вишеград/Новости

************************************************************************************************************************************************************************************************************

МирославВуковић – новипредсједник „Сокола“

Мирослав Вуковић изабран је за предсједника Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна, код Вишеграда.

На Изборној скупштини, која је одржана синоћ (18.2.2020) у Манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци, за потпредсједника је изабрана Бојана Подгорица, а за секретара Бојан Грачанин.

Вуковић је рекао да ће током четворогодишњег мандата наставити са његовањем традиције српског народа и омасовљавањем Друштва, првенствено увођењем омладине у његове редове.

„Ново руководство Српског соколског друштва неће скретати са пута афирмације богате духовне баштине нашег народа. Циљ нам је да кроз спорт одвојимо дјецу од многих порока који се појављују, а у првом плану нам је духовно уздизање“, навео је Вуковић.

Бивши предсједник овог друштва Славко Хелета, који је ову функцију обављао у два мандата, рекао је да се на Изборној скупштини показало заједништво свих соколских секција.

„Био сам предсједник осам година, сада су дошли млађи људи који ће заједно са нама развијати Друштво `Соко`, већим стваралачким радом и окупљањем младих“, истакао је Хелета.

Он је нагласио да би ово друштво требало упутити приједлоге Министарству просвјете и културе Републике Српске ради организовања екскурзија на којим би се посјетио Вишеград, Спомен-соба погинулим борцима, Музејски комплекс у Старом Броду, Музеји Првог Српског устанка и Дабробосанске епархије у Добруну, као и галерија слика манастирског братства.

Духовник „Сокола“, архимандрит Јован Гардовић рекао је да се Црква увијек старала за своју духовну дјецу, а тако и Манастир покушава да се људи у њему осјећају као да су дошли у свој дом.

„Улога Цркве је велика, настојаћемо да пратимо све активности у Српском соколском друштву, посебно да млади неиду погрешним путем, јер ако младима даш путоказ са вјером, они морају успјети у животу“, истакао је отац Јован и нагласио да је Црква више него икада потребна породици и појединцима.

У оквиру „Сокола“, који окупља више од 200 чланова, успјешно ради седам секција: спортска „Бамби-Соко“, издавачка, драмска, грађевинска, хуманитарна, рецитаторска и секција кућне радиности.

Главни финансијери бројних и разноврсних активности „Сокола“ су Митрополија дабробосанска и њена Издавачкакућа „Дабар“ са сједиштем у манастиру Добрунска Ријека, општина Вишеград и Зависно предузеће „Хидроелектране наДрини“.

СРНА/Јована Боровчанин

ЗАВРШНЕ ПРИПРЕМА ЗА ИЗБОРЕ У „СОКОЛУ“

У сриједу, 5. фебруара 2020. године, у манастиру „Светог Николаја“ у Добрунској Ријеци, одржана је проширена сједница Предсједништва Српског соколског друштва „Соко“, у склопу припрема за Изборну сједницу друштва за мандат до 2024. године.

На сједници, којом је предсједавао Славко Хелета, усвојен је кратак извјештај о проведеним изборима у Соколовим секцијама, те анализиране припреме за Изборну скупштину „Сокола“, која је заказана за уторак, 18. фебруара у 18 часова, у манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци.

Једногласно је утврђен и приједлогновог руководства Сокола, у наредном четверогодишњем мандату.

У склопу „Сокола“, који окупља преко 200 чланова, успјешно ради седам секција: спортска „Бамби-Соко“, издавачка, драмска, грађевинска, хуманитарна, рецитаторска и секција кућне радиности.

Главни финансијери бројних и разноврсних активности „Сокола“ су Митрополија дабробосанска и њена Издавачка кућа „Дабар“ са сједиштем у манастиру Добрунска Ријека, општина Вишеград и Зависно предузеће „Хидроелектране на Дрини“-Вишеград.

 

ССД „СОКО“

Савиндан у Добруну уз најмлађе Соколаше

РЕЦИТАЛ У ЧАСТ СВЕТОГ САВЕ

    

 

Већ годинама постала је традиција да у програму Савинданских свечаности у манастиру Добруну учествују најмлађи чланови Дранске секције Српског соколског друштва „Соко“, иначе ученици подручне основне школе „Вук Караџић“ Вишеград, у Добруну.

Као и до сада, у Народном дому манастира Добруна, у понедељак, 27. јануара 2020. године, на Светог Саву орила се Савинданска химна, уз неизмјерну љубав и здравицу са најљепшим жељама и порукама, које су упутили наши најмлађи Светосавци и Соколи, а на понос свога рода.

Из богатог програма издвајамо рецитал Николине Мићевић, која је говорила пјесму Матије Бећковића – Богородица Тројеручица, те пригодан скеч у три чина кога су извели најмлађи чланови Драмске секције.

Соколова информативна секција

Уз 54-ти број „Дабра“, часописа Митрополије дабробосанске

 ЈУБИЛЕЈИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ

 

У сусрет православном Божићу, најрадоснијем празнику међу свим празницима, и Новој 2020. години, Издавачка кућа „Дабар“, са сједиштем у манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеград а, штампала је 54-ти број „Дабра“, часописа Митрополије дабробосанске.

У овом броју „Дабар“ пригодном бесједом Митрополита дабрободсанског Господина Хризостома подсјећа на 500 година Горажданске штампарије, гдје су у средњевјековном храму-манастиру Светог Ђорђа у Доњој Сопотници, данас у опшгтини Ново Горажде, између 1519 и 1523 године штампане значајне црквене књиге, служабник, псалтир и молитвеник.

У уводном дијелу часописа је и интервју Митрополита Хризостома за „Руску Газету“, у коме је дао ицрпне одговоре и пренио ставове Српске православне Цркве о косовском питању, јединству српског народа и потреби истрајавања руководства Републике Српске на војној неутраности.

Фотографије на колор страницама посвећене су великоом јубилеју и обиљежавању 800 година аутокефалности Српске православне Цркве и Митрополије дабробосанске у Вишеграду и Зеници, свечаностима уз Илиндан у Сокоцу и освештању храма Светих мученика јасеновачких у Соколовићима код Рудог, те прослави Успенија Пресвете Богородице у Палама, освећењу новог маузолеја старобродским мученицима у Старом  Броду на Дрини и свечаној Академији у Доњој Сопотници поводом обиљежавања 500 година Горажданске штампарије.

Ту су и текстови духовног садржаја по којима је часопис „Дабар“ препознатљив, од којих издвајамо: „Благодат Божија“, „Архиепископ у Жичи“, „Заповести Божије“, „Шта је човеку на користи?“, „Монаштво у мегалополису“, „Стефан-први крунисани краљ“, „Мала врлина истрајности“, „Најбољи свештеник“, „Појање из тмине српске историје“, „Доживљај Богопознања кроз личност Христову“, „Плод поста“, “, „Како васпитати децу данас“, „Трпљење“ и  „Страдање свештенства и цркава Мигрополије дабробосанске 1941. године“.

На дјечијим странама „Дабар“ традиционално објављује пригодне пјесме основаца, а ту је и текст вјероучитеља, Невенке Пјевач, под насловом „Прича о дечаку који је престао да говори“.

У рубрици Дабров информатор објављени су актуелни текстови посвећени активностима епархије, цркава и манастира Митрополије Дабробосанске, а на задњим корицама је, традиционално, занимљив запис архимандрита Јована Гардовића под насловом „Анђео чувар“.

Славко Хелета

 

СЛАВА СОКОЛОВЕ СЕКЦИЈЕ КУЋНЕ РАДИНОСТИ

У манастиру светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда, чланице секције кућне радиности ССД „Соко“ прославиле су крсну славу Светог Спиридона чудотворца.

Предсједник секције кућне радиности Бранка Чарапић истакла је овом приликом да је ово 13-та година за редом како вриједне ткаље, везиље и плетиље прослављају свог заштитника Светог Спиридона.

„Број чланица наше секције се из године у годину повећава, а посебно нам је драго што се и подмлађује, јер од недавно су са нама четири младе дјевојке које се баве ручним радовима“, рекла је Чарапићева.

Она је додала да све оно што чланице ове секције произведу и направе буде јавности представљено на бројним манифестацијама и сајмовима, како у Вишеграду тако и у околним градовима ове регије.

 „Наше чланице углавном се баве ткањем, плетењем, хеклањем, везом. Производе и одјевне предмете као и разне декорације за украшавање домова“, додала је Чарапићева.

Председник ССД „Соко“ Славко Хелета рекао је да је ово друштво активно преко 15 година и да под његовим окриљем дјелује  седам секција, а кућна радиност је посебна и по томе што је једина секција која има своју славу, док друштво „Соко“ слави Светог Василија Острошког.

„И у оквиру данашњег славља наше чланице су на малој изложби представиле само дио онога што су направиле у протеклом периоду, а све са циљем да од заборава отргну старе занате и ручне радове“, рекао је Хелета.

 Он је додао да све секције у оквиру „Сокола“ раде равноправно, а као најбројније издваја спортску секцију „Бамби-Соко“ као и издавачку секцију.

„У припреми је зборник кратких васкршњих прича које су награђене на Соколовом конкурсу у протеклих десет година. Пред нама су и активности везане за бирање новог руководства у секцијама, а затим у фебрурау 2020. године очекуја нас и изборна скупштина на којој ће бити изабарано и ново руководство ССД „Соко“, навео је Хелета.

Нова чланица секције кућне радиности Гордана Лакић рекла је да се прикључила овом друштву како би се на што бољи начин представила својим рукотворинама.

„Бавим се различитим стварима, као што је фотографија, али и израда украсних предмета разним техникама“, рекла је Лакићева.

У име општине Вишеград чланицама секције кућне радиности сл аву је честитао вршилац дужности начелника Одјељења за општу управу, Горан Кујунџић који је истакао да је општина Вишеград препознала њихов рад те да ће уим увјек бити на располагању за сваку врст подршке.

Секција кућне радиности ССД „Соко“ основана је 2006. године и тренутно броји преко 20 чланица.

 

Милица Кусмук

 

Освештан Спомен – музеј српским жртавама

У Старом Броду код Вишеграда у суботу, 7. Октобра 2019. године је освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обиљежавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су 1942. године побиле усташе Јуре Францетића.

Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством, који је претходно служио помен српским жртвама из Старог Брода и Милошевића.

У Спомен-музеју у Старом Броду постављено је 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

Аутор Спомен-музеја је архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.

Обиљежавању 77 година од стравичног злочина над Србима у Старом Броду и Милошевићима присуствовали су предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, делегација Народне скупштине Републике Српске и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ како би остварили свој циљ – границу Независне Државе Хрватске на Дрини.

Током ове офанзиве, мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Према историјским подацима, згрожени овим страдањем српског цивилног становништва, Нијемци су прекинули овај стравични покољ и дозволили људима да пређу у Србију или да се врате својим домовима. Нажалост, половина оних који су се вратили, страдала је у наредном периоду.

Покољ у Старом Броду и Милошевићима десио се прољећа 1942. године, углавном на обалама ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи.

Усташе су у овом покољу убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Дио људи се утопио у ријеци Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942.

У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај злочин. У плочама од камена су уклесана имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен капеле и звонаре.

Српски цивили су били углавном припадници збјегова са подручја мјеста Рогатица, Вишеград, Хан Пијесак, Кладањ, Соколац, Олово, Пале и Сарајево.

Током прољећа 1942. усташе су предузеле офанзиву у источној Босни, којом је требало учврстити власт НДХ на источној граници. Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица. У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани, па је дио народа кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске Ханџар дивизије.

У таквим околностима српске цивиле нагомилане на обали напале су усташе, убијале, мучиле, силовали жене и бацала у воду, а неки су да би се спасили од усташког ножа сами скакали у ледену Дрину. Према изјавама свједока, дио народа су од убијања спасили Нијемци и недићевци.

СРНА/Јована Боровчанин

Фото Славко Хелета

Турнир у малом фудбалу „Бамби куп“ окупио 450 учесника

На Градском стадиону и у спортској дворани у Вишеграду  одржан је 10. по реду турнир у малом фудбалу „Бамби куп“ који је окупио око 450 фудбалера полетараца из БиХ и Србије.

Прво мјесто у категорији 2012. годиште припало је екипи „Арес“ из Чачка, друго мјесто екипи „Слога“ из Бајине Баште, а треће мјесто екипи „Вранић“ из Ариља.

У категорији 2009. годиште прво мјесто припало је екипи „Црвена звезда“ из Ужица, друго мјесто екипи „033“ из Прибоја, а треће екипи „Арес“ из Чачка.

У категорији 2007. годиште прво мјесто припало је екипи „Бамби Соко“, друго мјесто екипи „Олимп“ са Пала, а треће мјесто екипи „Сутјеска“ из Фоче.

Турнир су отворили начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и хуманитарац и пријатељ Бамбија Војкан Крстић.

Ђуревић је рекао да је из Вишеграда послата лијепа слика која представља нашу будућност, а то су дјеца.

„Ово је једна од манифестација које општина Вишеград са радошћу подржава. Наставићемо тако и у будућности“, истакао је Ђуревић.

Он је напоменуо да се на овај начин промовише омладина уз коју општина мора бити.

„Као хуманитарац подржавам све ове манифестације као што је овај Бамби куп. Захваљујем се организатору на великом учешћу деце. Деца су наша будућност и ако нема деце нема ни државе“, истакао је Крстић.

Тренер клуба „Вранић“ Дејан Бојић из Ариља рекао је да је организација била изванредна.

„Јако смо задовољни публиком и свим што срећемо. Први пут сам овде и надам се да опет долазимо“, истакао је Бојић.

Предсједник Соколове спортске секције „Бамби Соко“ Александар Говедарица рекао је да је турнир бројем учесника показао колико се труде и раде.

„Лијеп спортски дан, тренери су задовољни. Направили смо добар успјех и све је прошло у најбољем реду“, истакао је Говедарица.

Учешће на турниру узело је 17 клубова, 34 екипе и око 450 фудбалера из БиХ и Србије који су се такмичили у три узрасне категорије: дјечаци рођени 2007.године, 2009. и 2012.године.

Организатор турнира била је Фудбалска секција Српског соколског друштва „ Соко“ – „Бамби Соко“.

 

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА ХРАМА НЕРУКОТВОРНОГ ОБРАЗА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, У БИЈЕЛОЈ – ТАСИЋИ

У раним јутарњим часовима чуло се звоно са звоника брвнаре цркве у Тасићима, које се мијешало са пјесмом птица. Иако се село Тасићи полако гаси, звук звона је пробудио брда и ливаде и опустјеле куће из којих се извијао дим, јер су унуци и унуке дошли да се подсјете свога дјетињства и обиђу дједову кућу, и прославе храмовну славу.

Сама црква је подигнута од осам расклопљених кућа брвнара, тако да свако брвно у храму Христа Спаситеља прича стару сеоску причу која се у молитвеној атмосфери наставља док је вијека и свијета.

Домаћини ове године, Александар и Маријана Ђокић, из Пожаревца често су виђени у Бијелој у Тасићима. Из велике љубави према крају прихватили су част и обавезу да позову скоро све Тасиће на овај молитвени сабор.

Литургију су служили архимандрит Јован Гардовић и протојереј-ставрофор Милосав Видаковић који је деценијама био на овој парохији, и кога Тасићи сматрају као свог члана породице. У бесједи, о. Јован је позвао народ да обнове своје куће, да не забораве своје претке и да иду за Светим Савом и Христом.

„Ваши очеви и дједови су већ утабали стазу – пут којим су ишли за Светим Савом и Христом. То је провјерен пут који је опстао кроз вијекове, па и вама савјетујем и препоручујем да идете тим путем ваших предака.“

Након лицитације и литије око храма славски обред је извршио о. Милосав, који је поздравио домаћине овогодишње славе, и рекао да иако су млади људи, показали су своју љубав према својој цркви и свом крају.

„Ваш крај је познат по угледним вјерницима који су изњедрили свештенике и монахе, међу којима не смијете заборавити архимандрита Јустина Тасића и протојереја Обрада Тасића, који су се у најтежим временима прихватили монашке и свештеничке службе и на том путу истрајали.“

За све присутне домаћини су уприличили трпезу љубави, а старјешинство братства Тасића, Радоје Тасић и Младенко Тасић, позвали су све присутне да се укључе у наставак радова на Тасијином конаку.

За домаћина идуће године јавио се Радоје Тасић.

 

Откривена спомен – биста генералу Драгиши Масалу

 

 

У Доњем Вардишту код Вишеграда 25. септембра је откривена спомен-биста српском генералу Драгиши Масалу, коју је донирао хуманитарац Војкан Крстић.

Крстић је након откривања спомен-бисте рекао новинарима да је генерал рођен на том простору, гдје се налазии његова породична кућа због чега је ту и постављена биста.

Он је додао да је његова идеја да овај споменик буде на мјесту гдје су и спортски објекти, те оцијенио да млади морају да поштују старије који су животе дали за своју земљу.

Генералова кћерка Славица Гаврић каже да је ово значајан дан за породицу, село, околину, будућност, да се млади ту окупљају, сјећају и поштују старије, као и да гледају у будућност како би се што више дјеце рађало и играло на игралишту око споменика.

„Овај споменик нама као породици јако пуно значи. Желимо Војкану Крстићу и његовом центру сву срећу у раду и пуно успјеха“, истакла је Гаврићева.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да Масала памти као доброг човјека, мирног и сталоженог који је увијек добро знао да процијени проблеме и послије тога доноси одлуке, што је војничка врлина.

„Нама млађима помагао је савјетима и препорукама како да успијемо у протеклом одбрамбено–отаџбинском рату, прије свега да одбранимо слободу и територију, што је резултирало стварањем наше државе“, рекао је Савчић.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић захвалио се Крстићу који је донирао овај споменик, те додао да је и општина помогла организацију овог догађаја.

„Не смијемо заборавити наше јунаке и борце који су

се залагали ис творили Републику Српску. Морамо да његујемо оно што су нам оставили и треба да се сјетимо свих који су дали своје животе или дијелове тијела за стварање Српске“, истакао је Ђуревић.

Генерал Масала обављао је дужност начелника артиљерије Ужичког корпуса, команданта Трећег артиљеријског пука у Војсци Републике Српске у Бијељини, начелника артиљерије у Органу родова Главног штаба Војске Републике Српске на Хан Пијеску, начелника Сектора за организацију, мобилизацију и персоналне послове Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини и Бањалуци.

Одликован је Медаљом за војне заслуге, Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом рада са сребрним вијенцем и Орденом Карађорђеве звијезде другог реда.

Службовао је у гарнизонима Пожаревац, Ужице, Винковци, Бијељина, Вишеград, Хан Пијесак, Бијељина и Бањалука.

Преминуо је 2017. Године након кратке и тешке болести на Војно медицинској академији у Београду у 66. години.

Војкан Крстић данас је петочланој породици Шкобић поклонио кућу у Вардишту да би живот провели на селу, јер су до сада живјели у Вишеграду.

„Поклонио сам им кућу и окућницу како би даљи живот гледали са осмјехом. Пошто ја волим живот на селу, позивам људе да дођу у ово село које броји око 50 до 60 људи“, рекао је Крстић и истакао да, ако нема села, неће бити ни градова.

Тодоро Шкобић захвалио је за кућу јер је сада добио наду за живот, да може да живи, ради и прошири породицу.

„Планирам се бавити пољопривредом, сточарством и сеоским туризмом, свиме чиме се може зарадити“, навео је Шкобић.

 

СРНА-Јована Боровчанин

Снимио Славко Хелета