СЛУЖЕН ДВОГОДИШЊИ ПОМЕН МИТРОПОЛИТУ НИКОЛАЈУ

У Манастиру Успења Пресвете Богородице у Добруну код Вишеграда служена је Света архијерејска литургија и парастос поводом двије године од упокојења митрополита дабробосанског Николаја. Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске. „Наша је обавеза, али и част да поменемо упокојеног митрополита Николаја, посебно када имамо у виду колико се борио да испуни свој монашки завјет, да испуни све оно што је као млад монах замишљао, а Господ је велики и дао му је крепост и снагу да то оствари“, рекао је митрополит Хризостом.

Он је истакао да је митрополит Николај био и професор, ректор Богословије, епископ и сабрат у Цркви. „Био је неуморни радник на пољу цркве, на пољу обнављања свега што је било пало и уништено. Он је имао снаге да све обнови, а најбољи примјер тога је манастир Добрун који је до његовог доласка био једна мала парохијска  црква“, додао је владика Хризостом.

Митрополит дабробосански Хризостом је нагласио да нетреба заборавити његов педагошки позив који је примарно волио, а посебно се трудио за оснивање духовне академије.„Можемо бити поносни на оно што је митрополит Николај дао нама, цркви, оно што је оставио у завјет и аманет да сваки дан расте и цвјета оно што је он у тешка времена стварао“, истакао је владика Хризостом. Служен је и парастос на гробу митрополита Николаја у порти Манастира Успења Пресвете  Богородице у Добруну.

Блаженопочивши митрополит дабробосански Николај преминуоје 27. oктобра прошле године, на празник Преподобне мати Параскеве, у 88. години. Био је шездесети митрополит дабробосански на чији трон је изабран 1992. године. У 62 године свештеномонашког и 42 године епископског служења Српској православној цркви истакао се као велики просвјетитељ, градитељ, обновитељ црквеног и духовног живота.Од 1973. до 1978. Године био је владика аустралијско-новозеландски, након чега је изабран  за владику далматинског, гдје се задржао до избора у Светосавски трон митрополита дабробосанских.

СРНА

 

УСКОРО МУЗЕЈ ЗА 6000 СРПСКИХ ЖРТАВА У СТАРОМ БРОДУ

У Старом Броду код Вишеграда постављен је камен-темељац за Музе посвећен 6.000 Срба које су усташе у априлу 1942.године убиле и бациле у ријеку Дрину. Музеј је пројектован у стилу старе српске куће из ових крајева са отвореним тријемом према ријеци.

Надлежни свештеник Драган Вукотић каже да се потреба за изградњу музеја исказала протеклих година, посебно од освјештајња Спомен-комплекса старобродским жртвама 2014.године, када су посјете овом српском стратишту постале честе и од поједidejno rjesenje muzeja starobrodskih mucenikaинаца али и организованих група. „Само прошле године ово мјесто је посјетило око 5.000 грађана из Србије и Републике Српске “, додао је Вукотић.

Он је нагласио да ће у музеју бити изложена стална поставка на којој су посебни тимови радили осам, а завршили је прошле године. „У тој поставци ће бити приказани документи и фотографије свих српских стратишта од Сарајева до Старог Брода на којима су усташке легије са Јуром Францетићем на челу почетком 1942. Године звјерски убиле пратећи збијег од 10.000 људи, жена и ђеце“, истакао је Вукотић.

Камене -темељац су заједно поставили начелници општина Рогатица,   Вишеград и Сребреница, Милорад Јагодић, Младен Ђуревић и Младен Грујичић. „ Музеј је још нешто што је недостајало овом комплекс????????????????????????????????????у са спомен – капелом и брзо ће бити изграђен “, рекао је начелник општине Рогатица Милорад Јагодић.

Потребу за музејом исказао је и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и додао да је  планирана и изградња скеле на Дрини код Старог Брода. „Урадиће се и два пристаништа на обалама ријек а скела ће моћи да превезе аутомобил и мање теретно возило и наравно људе“, додао је Ђуревић. Грујичић је казао да се стално мора подсјећати на злочине над Србима, а посебно о овом гђе су од усташке каме страдали старци, жене и ђеца.

Простор на коме се налази Спомен-комплекс и гђе ће бити музеј припада подручју општине Рогатица, а цијели овај пројекат реализује црквена општина Вишеград, у чијој је надлежности и Спомен капела. О страшном усташком злочину на Дрини послије Другог свјетског рата се пола вијека ћутало, како би се “чувало братство и јединство”.

Осам десетих година прошлог вијека писац Момир Крсмановић је први проговорио о овом догађају у књизи „Тече крвава Дрина“ .На том стратишту је 2008.године подигнут велики бијели крст, а 2014. и  Спомен капела. Прије неколико година, са стране рогатичке општине изграђен је макадамски пут до Старог Брода.

Р. ТАСИЋ -www. visegradskevijesti.com

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У СПОМЕН УЧИОНИЦИ ИВА АНДРИЋА

УЗ АНДРИЋЕВ И ПРОСВЈЕТИН ЈУБИЛЕЈ

Вишеград – У Спомен учионици нобеловца и књижевника Ива Андрића у Вишеграду су књижевном вечери обиљежена два значајна јубилеја, 125 годинаод Андрићевог рођења и 115 година од оснивања Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“.

Након пројекције документарног филма посвећеног 40-годишњици културне манифестације “Вишеградска стаза“, о непролазном књижевном стваралаштву нашег нобеловца бесједила је професор српског језика и књижевности Дивна Васић.

Она је подсјетила на нераскидиву нит која повезује великог писца са Вишеградом, у коме је  стекао основно образовање, те  на сталну везу са градом и људима своје младости, који су га инспирисали за писање најзначајнијих књижевних дјела.

Новинар Милица Кусмук је говорила о просвјетној и културној мисији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, које је основано далеке 1902. године, а предсједник Друштва библиотекара Републике Српске, Стојка Мијатовић, је подсјетила на јубилеј, 20 година од оснивања овог Друштва. 

Своје стихове говорили су вишеградски пјесници, чланови Друштва љубитеља писане ријечи „Мост“ из Вишеграда.

Организатори књижевне вечери били су СПКД „Просвјета“, Народна библиотека „ИвоАндрић“, Дом културе и Друштво љубитеља  писане ријечи „Мост“ из Вишеграда.

Славко Хелета

МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ ПОСЈЕТИО МАНАСТИРЕ ДОБРУН, ВАРДИШТЕ И ДОБРУНСКУ РИЈЕКУ

У суботу 30.09.2017. године Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Господин Хризостом са пратњом, посјетио је манастире Добрун, Вардиште и Добрунску Ријеку.

Приликом посјете манастиру Добруну Митрополит Хризостом посјетио је и гробно мјесто блажено почившег

Митрополита Николаја помоливши се за покој душе .

 Hrizostom Dobrunska RijekaHrizostom Dobrun 3

 

 

 

 

 

 

Hrizostom Vardiste Hrizostom Dobrunska Rijeka 2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Дабар инфо

(Како је најављено, Митрополит Господин Хризостом посјетиће Добрун 21, а Вишеград 22. октгобра).

ПОСЈЕТА МИТРОПОЛИТА ХРИЗОСТОМА НОВОМ ГОРАЖДУ – СОПОТНИЦИ

Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом посјетио је у понедељак 02.10.2017. храм Св. Великомученика и Побједоносца Георгија у Доњој Сопотници у Новом Горажду, изграђен 1446. године, чији је задужбинар био Херцег Стефан Вукчић Косача . Том приликом Митропололит Господин Хризостом обишао је и археолошка истраживања у порти храма која доказују да је прва штампарија на просторима БиХ, а другана Балкану, од 1519. до 1523. године радила у порти цркве и била смјештена у тадашњим манастирским одајама. Старјешина храма отац Михајло Андрић извјестио је Господина Митрополита о активностима на обнови средње вјековне  ћирилићне штампарије, како би се 2019. Године на достојан начин обиљежио јединствен јубилеј, 500 година од њеног оснивања.

Дабар инфо

Одржан Соколов меморијални турнир у малом фудбалу „Драган Грујевић-Вардиште 2017“

ПРВО МЈЕСТО ЕКИПИ «РАЈО ВАЉЕКАНО»

 

            Српско соколско друштво „Соко“ Добрун код Вишеграда и Црквена општина Вардиште у недељу, 6. августа, организовали су традиционални меморијални турнир у малом фудбалу „Драган Грујевић – Вардиште 2017“.

            Турнир је одржан код саставака два Рзава, уз учешће шест екипа из Вишеграда, Вардишта, Котромана и Ужица.

Прво мјесто освојила је екипа «Рајо Ваљекано», у којој су играли првотимци Дрине ХЕ из Вишеграда. Они су у финалнм сусрету, убједљивим резултатом 8:0, савладали екипу „Зековићи горњо“, састављену од фудбалера фамилије Зековић.

За најбољег играча проглашен је Драган Пановић из екипе Сокола, најбољи сдтријрелац, са 8 постигнутих голова, био је Милош Томић из екипе «Рајо Ваљекано», а за најбољег голмана проглашен је Велибор Зековић из екипе «Зековићи горњо», иначе најстарији учесник турнира са 57 година.

            Уз дипломе, архимандрит Јован Гардовић- духовник Сокола, испред организатора побједничкој екипи уручио је печено јагње на ражњу и гајбу пива, другопласираној екипи гајбу пива, а најбољем играчу, стријелцу и голману пригодне поклоне, дар манастира Светог Николаја из Добрунске Ријеке.

            По завршетку турнира одржано је ревијално надметање у навлачењу конопа. У конкуренцији пет екипа трећу годину заредом најуспјешнији су били ветерани Вардишта.

 

Славко Хелета

МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИР „ДРАГАН ГРУЈЕВИЋ“ ВАРДИШТЕ 2017.

   Српско соколско друштво „Соко“ и Црквена општина Вардиште у недељу, 06. августа, организују традиционални меморијални турнир у малом фудбалу „Драган Грујевић – Вардиште 2017“.

   Турнир, који се игра код саставака два Рзава, почеће у 11 часова, а најављено је учешће десетак сениорских екипа из Вишеграда, Добруна, Вардишта, Мокре Горе, Бијелих Брда, Штрбаца, Увца и Прибоја.

   Организатори су за побједничку екипу припремили печено јагње на ражњу и гајбу пива за другопласирану екипу гајбу пива, а за најбољег играча, стријелца и голмана припремљени су пригодни поклони.

   По завршетку турнира одржаће се и надметање у навлачењу конопа.

Млади фудбалери „Бамби-Сокола“ спријечени да посјете вршњаке у Косовској Митровици

Приштина забранила делегацији Вишеграда улазак на Космет

Делегацији општине Вишеград власти самопроглашеног Косова у Приштини забраниле су улазак у јужну српску покрајину због, образложили су, „процедуре у вези са визама“.

Делегација, коју чине начелник општине Младен Ђуревић са сарадницима и млади фудбалери Спортске секције „БамбиСоко“, требало је 18. Јуна даотпутују  у Косовску Митровицу ради потписивања повеље о братимљењу и узвратне посјете фудбалском клубу „Трепча“.

Ђуревић је рекао Срни да му је веома жао због отказане посјете Косовској Митровици.

„Планирано је братимљење општина Вишеград и Косовска Митровица, што је дугогодишња жеља становника нашеопштине. Осим тога, планирали смо и успостављање сарадње на различитим нивоима“, додао је он.

Ђуревић је истакао да је ово још један показатељ тешког живота људи и да привремене институције на Косову оваквим потезима учвршћују јединство Србаса Космета и Републике Српске.

Предсједник Спортске секције „БамбиСоко“ Александар Говедарица рекао је да једва десетак младих фудбалера планирало одлазак у Косовску Митровицу на узвратну братску посјету фудбалском клубу „Трепча“.

„Наши фудбалери су били спремни за полазак, али смо добили информацију да власти са Косова недозвољавају улазак на њихов простор и то без образложења“, додао је Говедарица.

Он је истакао да су на вријеме сви били упознати о доласку, те да се очекивало да неће бити проблема да млади спортисти и управа клуба буду гости у КосовскојМитровици.

„Жао ми је што нисмо имали прилику да узвратимо договорено посјету, највише због наших фудбалера који су то жељно ишчекивали“, додао је Говедарица.

Портпарол општине Косовска Митровица Сергеј Запорожац рекао је Срни у телефонској изјави да се, с обзиром да БиХ није признала Косово, узима систем реципроцитета када је ријеч о кретању грађана БиХ, односно Републике Српске, на простор Косова и Метохије /КИМ/.

„Надлежни из канцеларије за Косово и Метохију, односно официр за везу прослиједио је сва документа потребна за улазак делегације из Вишеграда на подручје Космета. Надлежни из Приштине су захтијевали да се процедура испоштује и да се делегација усмјери на Хрватску, како би на тај начин путем конкурисања за визе, ушла на ово подручје“, појаснио је Запорожац.

Он је додао да је оваква процедура лоша и да политика нетреба да се мијеша у спорт и у међусобну сарадњу српских градова, јер је на основу Резолуције 1244 УН, КИМ саставни дио Србије.

СРНА/Јована Боровчанин

СРБИЈА ОБНАВЉА СПОМЕНИК СРПСКИМ ЈУНАЦИМА

Завршни радови на обнови и ревитализацији спомен капеле у Вардишту 

СРБИЈА ОБНАВЉА СПОМЕНИК СРПСКИМ ЈУНАЦИМА

Грађевинско предузеће „Петковић“ Ново Горажде приводи крају обимне радове  на обнови и ревитализацији капеле српским ратницима у Вардишту код Вишегzelenilo i kameni zidovi рада. Комплетне радове, чија прва фаза је почела средином  2016. године, у износу од 90.000 евра финансира Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања владе Србије, а предходиле су им добровољне акције Грађевинске секције Српског соколског друштва „Соко“ Добрун-Вишеград током 2015. године.

 Градилиште око капеле посјетила је делегација „Сокола“, коју су предводили архимандрит Јован Гардовић, духовник sokolasi obisli radoveовог друштва и предсједник одбора за обнову овог здања, Славко Хелета, предсједник „Сокола“ и Александар Савић, уредник у Соколовој издавачкој секцији. Они су се увјерили да се радови изводе изузетно квалитетно, под стручним надзором Мирјане Славковић, археолога из Завода за заштиту споменика културе из Краљева.

-Ово ће, без сумње, ускоро бити истинско сабиралиште бројних људи који поштују жртвовање српских младића током Првог свјетског рата на овом подручју. Уосталом, и у фази обнове имали смо бројне делегације које су жељеле да се поклоне сјенима наших јунака, нагласио је Гардовић,

Он кkapijaаже да ће након реконструкције овај објекат коначно добити важност која му припада.

„Обновљени и уређени комплекс ће бити отворен за све оне који желе да се помоле за покој душа погинулих српских бораца као и за бројне туристе“, истакао је архимандрит Гардовић, додавши да се у прву недељу послије Видовдана у капели планира помен Парастос, а свечано отварање обновљеног комплекса  на јесен.

Археолог Мирјана Славковић каже да су у завршној фази вањска уређења. Она очекују да се ријеши и прикључак воде и подсјећа да ће бити потребно урадити окретиште и мањи паркинг за возила.

Славко Хелета је подсјетио да су се у ову акцију, поред немјерљиве донације Владе Србије, укључиле и бројне домаће фирме, прије свих вишеградске радне јединице „Романијапутеви“ и „Електродистриббуције“, асфалтирањем приступног пута и прикључењем електричне енергије, те општина Вишеград.

По ријечnovi sjaj kapele vardisteима Александра Савића биће ово још једно значајно мјесто на подручју Вишеграда које ће окупљати људе, посебно најмлађе.

-Остаје да се уз гранични прелаз у Вардишту уреди паркинг за аутобусе и возила, те нови пружни прелаз са стране Републике Српске, истиче Савић.

Наредних дана овдје стижу и представници Конзулата Србије из Бања Луке, као и  Драган Поповић, Државни секретар у Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Владе Србије, чији је допринос обнови капеле немјерљив.

Спомен капелу у Вардишту подигли су 1931. године брачни пар Јосnova plocaип и Стана Матковић из Београда, а у њој су са другим српским борцима сахрањени и њихови синови Богољуб и Велизар.

У Првом светском рату, између 1914. и 1915.  године на подручју Вишеграда и околних села, па даље у Србији до Кремана погинуо је велики број српских војника чије су кости и лешеви били разасути по обалама ријеке Дрине, на планини Панос, по селима око Вардишта, Добруна, Велетова, Мокре Горе…

Преживјели српски јунаци, у знак захвалности својим саборцима за њихову пожртвованост, испунили су своју војничку, али прије свега хуману дужност и кости својих 440 другова сакупили и сахранили у спомен костурници у Вардишту.

На споменику се налази и плоча са само 78 имена војника чији су остаци идентификовани.

Издавачка секција ССД „Соко“  

Његово Високопреосвештенство новоизабрани Митрополит Дабробосански Хризостом после четири године архипастирског рада у епархији зворничко- тузланској, Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ дана 24. маја 2017. године, изабран је за Миторполита дабробосанског.

26.05.2017

ЖИВОТОПИС ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА НОВОИЗАБРАНОГ МИТРОПОЛИТА ДАБРОБОСАНСКОГ ХРИЗОСТОМА

Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, новоизабрани Митрополит дабробосански рођен је 4. марта 1952. године у Вођеници код Босанског Петровца од родитеља Николе и мајке Росе, рођ. Радошевић.
Основну школу са одличним успјехом и примјерним владањем завршио је шк.1966/67.године.
Још као ученик основне школе јавно је исказао за оно вријеме “непримјерену“ намјеру да “учи за попа“. На питање: зашто је то изговорио пред наставником и ученицима, који су због тога прасли у смјех, врло често каже “ ни сам нисам знао зашто сам то рекао. Вјероватно је то била воља божија и призив божији“. Али, његова одлука да “учи за попа“ наишла је на противљење у његовој породици, а што је резултирало једногодишњим паузирање у његовом редовном школовању.
Шк. 1968/69. године уписао се у петоразредну богословију у манастиру Крки, коју је са одличним успјехом окончао шк. 1973. године. Као ученик богословије био је активан у хорском пјевању и фолклорној секцији и другим манифестацијама које су тада биле актуелне у крчкој богословији. У петом разреду богословије испомагао је протојереју Марку Андровићу у вођењу хора богословије. Још као ученик 4. разреда богословије примио је монашки постриг. Замонашио га је блажене успомене владика Стефан Боца, далматински, а потом жички, на бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице (Мале госпојине), 20. септембра 1971. године давши му на монашењу име Хризостом. У чин ђакона (јерођакона) рукоположен је на Крстовдан, 27. септембра 1971. године, а у чин презвитера (јеромонаха) у манастиру Крки, 10. јуна 1973. године. Рукоположио га је епископ далматински Стефан Боца.
Године 1973/74. године служио је војни рок у Краљеву у касарни на Јарчујаку из које је како сам каже “врло често ‘шмугнуо’ у манастир Жичу“. И поред свих проблема које је као свештеник имао у ЈНА са великим задовољством се сјећа проведених тренутака у манастиру Жичи са блажене успомене владиком жичким Василијем који му је био и остао узор у сваком погледу, затим сусрета у манастиру Жичи са светим авом Јустином (Поповићем), проведеним сатима са жичким старцима данас већ покојним Доситејем и Герасимом, који су му били велика подршка у тим тешким војничким мјесецима.
1974. године након отслужења војног рока постављен је за секретара Црквеног суда у Епархији далматиснкој у Шибенику. Благословом владике Стефана уписао је ванредне студије теологије у Београду на Богословском факултету, али је због обавезе у епархији далматинској и парохији скрадинској коју је по показаној потреби опслуживао прекинуо ванредно студирање на Богословском факултету у Београду. Већ 1975. године Свети арх.синод га је на препоруку владике Стефана упутио на редовне студије теологије у Букурешт( Румунија), али тамо због политичких разлога (инфорбировска афера Дапчевић) никада није отишао. Благодарећи тој “афери“ крајем јануару 1976. године владика Стефан га шаље у Солун, Грчку, ради учења грчког језика и припрема за успис на редовне студије теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну. На теолошком богословском факултету у Солуну студира од 1976-1980.године. Дипломирао је са одличним успјехом Новембра мјесеца 1980.године. Године 1978. и 1979. у два наврата пратио је курсеве француског језика у Паризу, Француска.
За сво вријеме студирања у Солуну редовно је одлазио на Свету гору Атонску и боравио на њој, прије свега у манастиру Хилендару и другим светогорским манастирма. Посебно је био духовно везан за старца Никанора (Савића), тадашњег првог епитропа Хилендарског и старца. Од њега је много научио а молитва старца Никанора била је да послије завршених студија остане у Хилендару. Његову молбу и жељу тада млади јеромонах Хризостом је осјетио и прихватиои одмах по положеној заклетви на крају студија отишао је у Хилендар. Одлуком стараца манастира Хиленарада уписан је у монахологиј намастира Хиленрада и примио послушања ефимериоса (служашчег јероманаха) и секретара манастира за грчки језик. Међутим, због инсистирања тадашњег владике далматинског Николаја (блаженопочившег митропoлита дабробосанског) да се врати у манастир Крку и да буде наставник у тамошњој богословији почетком 1981.године јеромонах Хризостом се вратио у свој постриг манастир Крку у којој је од септембра 1981. до септембра 1991. године био наставник, васпитач, главни васпитач, манастирски економ, гостопримник, кустос новоотворене ризнице манастира Крупе (1987/88), администратор парохија: ђеврсачке, скрадиснке и брибирске и др.
23. маја 1991. године Свети архијерејски сабор изабаро га је за првог Епископа новокреиране (1990) епархије бихаћко-петровачке, а устоличен је одлуком Светог арх.синода 4. августа 1991. године у храму св. Саве у Дрвару из разлога што катедрални храм у Бос.Петровцу био у фази реконструкције. Административно епархију бихаћко-петровачку примио је 22. августа 1991.године од дотадашњег администратора епископа далматинског г.Николаја Мрђе.
Дошао је на епархију буквално без игдје ичега и народским језиком речено “голу ледину“. То га није обесхрабрило. Имао је вјеру у Бога и повјерење у своје епархиоте. На епархији бихаћко-петровачкој остао је пуне 22. године (1991- 2013). Оставља се историји и историчарима да изучавају и пишу шта се све дешавало у овом периоду његова живота, као и то шта је све преосвећени владика Хризостом учинио у овој епархији и под каквим условима и околностима.

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, дана 1. јуна 2013. године, на упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи епископ бихаћко-петровачки Хризостом. Дана 13. јула 2013. године, Митрополит Хризостом устоличен је у Саборном храму Рођења пресвете Богородице у Бијељини. Чин устоличења обавио је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј. Устоличењу Митрополита Хризостома присуствовале су многе личности из јавног живота Републике Српске, епископи и свештенство многобројних епархија Српске православне цркве, као и представници других вјерских заједница.

Његово Високопреосвештенство новоизабрани Митрополит Дабробосански Хризостом после четири године архипастирског рада у епархији зворничко- тузланској, Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ дана 24. маја 2017. године, изабран је за Миторполита дабробосанског.

На трону Митрополита дабробосанских, новоизабрани Митрополит Хризостом наслиједио је блаженопочившег Митрополита Николаја.

Његово Високопреосвештенство Митрополит Хризостом је 61. по реду Архијереј на трону дабробосанких митрополита од оснивања Митрополије 1220. године од стране Св. Саве.

Благодарни Господу за достојног насљедника блаженопочившег митрополита Николаја, свештенство и народ Дабробосанске митрополије од срца и са синовском оданошћу честитамо.

ДОЛГОДЕНСТВУЈ, ВИСОКОПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКО НА МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА !