Author Archives: MasalB

Савиндан у Добруну уз најмлађе Соколаше

РЕЦИТАЛ У ЧАСТ СВЕТОГ САВЕ

    

 

Већ годинама постала је традиција да у програму Савинданских свечаности у манастиру Добруну учествују најмлађи чланови Дранске секције Српског соколског друштва „Соко“, иначе ученици подручне основне школе „Вук Караџић“ Вишеград, у Добруну.

Као и до сада, у Народном дому манастира Добруна, у понедељак, 27. јануара 2020. године, на Светог Саву орила се Савинданска химна, уз неизмјерну љубав и здравицу са најљепшим жељама и порукама, које су упутили наши најмлађи Светосавци и Соколи, а на понос свога рода.

Из богатог програма издвајамо рецитал Николине Мићевић, која је говорила пјесму Матије Бећковића – Богородица Тројеручица, те пригодан скеч у три чина кога су извели најмлађи чланови Драмске секције.

Соколова информативна секција

Уз 54-ти број „Дабра“, часописа Митрополије дабробосанске

 ЈУБИЛЕЈИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ

 

У сусрет православном Божићу, најрадоснијем празнику међу свим празницима, и Новој 2020. години, Издавачка кућа „Дабар“, са сједиштем у манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеград а, штампала је 54-ти број „Дабра“, часописа Митрополије дабробосанске.

У овом броју „Дабар“ пригодном бесједом Митрополита дабрободсанског Господина Хризостома подсјећа на 500 година Горажданске штампарије, гдје су у средњевјековном храму-манастиру Светог Ђорђа у Доњој Сопотници, данас у опшгтини Ново Горажде, између 1519 и 1523 године штампане значајне црквене књиге, служабник, псалтир и молитвеник.

У уводном дијелу часописа је и интервју Митрополита Хризостома за „Руску Газету“, у коме је дао ицрпне одговоре и пренио ставове Српске православне Цркве о косовском питању, јединству српског народа и потреби истрајавања руководства Републике Српске на војној неутраности.

Фотографије на колор страницама посвећене су великоом јубилеју и обиљежавању 800 година аутокефалности Српске православне Цркве и Митрополије дабробосанске у Вишеграду и Зеници, свечаностима уз Илиндан у Сокоцу и освештању храма Светих мученика јасеновачких у Соколовићима код Рудог, те прослави Успенија Пресвете Богородице у Палама, освећењу новог маузолеја старобродским мученицима у Старом  Броду на Дрини и свечаној Академији у Доњој Сопотници поводом обиљежавања 500 година Горажданске штампарије.

Ту су и текстови духовног садржаја по којима је часопис „Дабар“ препознатљив, од којих издвајамо: „Благодат Божија“, „Архиепископ у Жичи“, „Заповести Божије“, „Шта је човеку на користи?“, „Монаштво у мегалополису“, „Стефан-први крунисани краљ“, „Мала врлина истрајности“, „Најбољи свештеник“, „Појање из тмине српске историје“, „Доживљај Богопознања кроз личност Христову“, „Плод поста“, “, „Како васпитати децу данас“, „Трпљење“ и  „Страдање свештенства и цркава Мигрополије дабробосанске 1941. године“.

На дјечијим странама „Дабар“ традиционално објављује пригодне пјесме основаца, а ту је и текст вјероучитеља, Невенке Пјевач, под насловом „Прича о дечаку који је престао да говори“.

У рубрици Дабров информатор објављени су актуелни текстови посвећени активностима епархије, цркава и манастира Митрополије Дабробосанске, а на задњим корицама је, традиционално, занимљив запис архимандрита Јована Гардовића под насловом „Анђео чувар“.

Славко Хелета

 

СЛАВА СОКОЛОВЕ СЕКЦИЈЕ КУЋНЕ РАДИНОСТИ

У манастиру светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда, чланице секције кућне радиности ССД „Соко“ прославиле су крсну славу Светог Спиридона чудотворца.

Предсједник секције кућне радиности Бранка Чарапић истакла је овом приликом да је ово 13-та година за редом како вриједне ткаље, везиље и плетиље прослављају свог заштитника Светог Спиридона.

„Број чланица наше секције се из године у годину повећава, а посебно нам је драго што се и подмлађује, јер од недавно су са нама четири младе дјевојке које се баве ручним радовима“, рекла је Чарапићева.

Она је додала да све оно што чланице ове секције произведу и направе буде јавности представљено на бројним манифестацијама и сајмовима, како у Вишеграду тако и у околним градовима ове регије.

 „Наше чланице углавном се баве ткањем, плетењем, хеклањем, везом. Производе и одјевне предмете као и разне декорације за украшавање домова“, додала је Чарапићева.

Председник ССД „Соко“ Славко Хелета рекао је да је ово друштво активно преко 15 година и да под његовим окриљем дјелује  седам секција, а кућна радиност је посебна и по томе што је једина секција која има своју славу, док друштво „Соко“ слави Светог Василија Острошког.

„И у оквиру данашњег славља наше чланице су на малој изложби представиле само дио онога што су направиле у протеклом периоду, а све са циљем да од заборава отргну старе занате и ручне радове“, рекао је Хелета.

 Он је додао да све секције у оквиру „Сокола“ раде равноправно, а као најбројније издваја спортску секцију „Бамби-Соко“ као и издавачку секцију.

„У припреми је зборник кратких васкршњих прича које су награђене на Соколовом конкурсу у протеклих десет година. Пред нама су и активности везане за бирање новог руководства у секцијама, а затим у фебрурау 2020. године очекуја нас и изборна скупштина на којој ће бити изабарано и ново руководство ССД „Соко“, навео је Хелета.

Нова чланица секције кућне радиности Гордана Лакић рекла је да се прикључила овом друштву како би се на што бољи начин представила својим рукотворинама.

„Бавим се различитим стварима, као што је фотографија, али и израда украсних предмета разним техникама“, рекла је Лакићева.

У име општине Вишеград чланицама секције кућне радиности сл аву је честитао вршилац дужности начелника Одјељења за општу управу, Горан Кујунџић који је истакао да је општина Вишеград препознала њихов рад те да ће уим увјек бити на располагању за сваку врст подршке.

Секција кућне радиности ССД „Соко“ основана је 2006. године и тренутно броји преко 20 чланица.

 

Милица Кусмук

 

Освештан Спомен – музеј српским жртавама

У Старом Броду код Вишеграда у суботу, 7. Октобра 2019. године је освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обиљежавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су 1942. године побиле усташе Јуре Францетића.

Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством, који је претходно служио помен српским жртвама из Старог Брода и Милошевића.

У Спомен-музеју у Старом Броду постављено је 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

Аутор Спомен-музеја је архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.

Обиљежавању 77 година од стравичног злочина над Србима у Старом Броду и Милошевићима присуствовали су предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, делегација Народне скупштине Републике Српске и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ како би остварили свој циљ – границу Независне Државе Хрватске на Дрини.

Током ове офанзиве, мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Према историјским подацима, згрожени овим страдањем српског цивилног становништва, Нијемци су прекинули овај стравични покољ и дозволили људима да пређу у Србију или да се врате својим домовима. Нажалост, половина оних који су се вратили, страдала је у наредном периоду.

Покољ у Старом Броду и Милошевићима десио се прољећа 1942. године, углавном на обалама ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи.

Усташе су у овом покољу убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Дио људи се утопио у ријеци Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942.

У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај злочин. У плочама од камена су уклесана имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен капеле и звонаре.

Српски цивили су били углавном припадници збјегова са подручја мјеста Рогатица, Вишеград, Хан Пијесак, Кладањ, Соколац, Олово, Пале и Сарајево.

Током прољећа 1942. усташе су предузеле офанзиву у источној Босни, којом је требало учврстити власт НДХ на источној граници. Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица. У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани, па је дио народа кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске Ханџар дивизије.

У таквим околностима српске цивиле нагомилане на обали напале су усташе, убијале, мучиле, силовали жене и бацала у воду, а неки су да би се спасили од усташког ножа сами скакали у ледену Дрину. Према изјавама свједока, дио народа су од убијања спасили Нијемци и недићевци.

СРНА/Јована Боровчанин

Фото Славко Хелета

Турнир у малом фудбалу „Бамби куп“ окупио 450 учесника

На Градском стадиону и у спортској дворани у Вишеграду  одржан је 10. по реду турнир у малом фудбалу „Бамби куп“ који је окупио око 450 фудбалера полетараца из БиХ и Србије.

Прво мјесто у категорији 2012. годиште припало је екипи „Арес“ из Чачка, друго мјесто екипи „Слога“ из Бајине Баште, а треће мјесто екипи „Вранић“ из Ариља.

У категорији 2009. годиште прво мјесто припало је екипи „Црвена звезда“ из Ужица, друго мјесто екипи „033“ из Прибоја, а треће екипи „Арес“ из Чачка.

У категорији 2007. годиште прво мјесто припало је екипи „Бамби Соко“, друго мјесто екипи „Олимп“ са Пала, а треће мјесто екипи „Сутјеска“ из Фоче.

Турнир су отворили начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и хуманитарац и пријатељ Бамбија Војкан Крстић.

Ђуревић је рекао да је из Вишеграда послата лијепа слика која представља нашу будућност, а то су дјеца.

„Ово је једна од манифестација које општина Вишеград са радошћу подржава. Наставићемо тако и у будућности“, истакао је Ђуревић.

Он је напоменуо да се на овај начин промовише омладина уз коју општина мора бити.

„Као хуманитарац подржавам све ове манифестације као што је овај Бамби куп. Захваљујем се организатору на великом учешћу деце. Деца су наша будућност и ако нема деце нема ни државе“, истакао је Крстић.

Тренер клуба „Вранић“ Дејан Бојић из Ариља рекао је да је организација била изванредна.

„Јако смо задовољни публиком и свим што срећемо. Први пут сам овде и надам се да опет долазимо“, истакао је Бојић.

Предсједник Соколове спортске секције „Бамби Соко“ Александар Говедарица рекао је да је турнир бројем учесника показао колико се труде и раде.

„Лијеп спортски дан, тренери су задовољни. Направили смо добар успјех и све је прошло у најбољем реду“, истакао је Говедарица.

Учешће на турниру узело је 17 клубова, 34 екипе и око 450 фудбалера из БиХ и Србије који су се такмичили у три узрасне категорије: дјечаци рођени 2007.године, 2009. и 2012.године.

Организатор турнира била је Фудбалска секција Српског соколског друштва „ Соко“ – „Бамби Соко“.

 

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА ХРАМА НЕРУКОТВОРНОГ ОБРАЗА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, У БИЈЕЛОЈ – ТАСИЋИ

У раним јутарњим часовима чуло се звоно са звоника брвнаре цркве у Тасићима, које се мијешало са пјесмом птица. Иако се село Тасићи полако гаси, звук звона је пробудио брда и ливаде и опустјеле куће из којих се извијао дим, јер су унуци и унуке дошли да се подсјете свога дјетињства и обиђу дједову кућу, и прославе храмовну славу.

Сама црква је подигнута од осам расклопљених кућа брвнара, тако да свако брвно у храму Христа Спаситеља прича стару сеоску причу која се у молитвеној атмосфери наставља док је вијека и свијета.

Домаћини ове године, Александар и Маријана Ђокић, из Пожаревца често су виђени у Бијелој у Тасићима. Из велике љубави према крају прихватили су част и обавезу да позову скоро све Тасиће на овај молитвени сабор.

Литургију су служили архимандрит Јован Гардовић и протојереј-ставрофор Милосав Видаковић који је деценијама био на овој парохији, и кога Тасићи сматрају као свог члана породице. У бесједи, о. Јован је позвао народ да обнове своје куће, да не забораве своје претке и да иду за Светим Савом и Христом.

„Ваши очеви и дједови су већ утабали стазу – пут којим су ишли за Светим Савом и Христом. То је провјерен пут који је опстао кроз вијекове, па и вама савјетујем и препоручујем да идете тим путем ваших предака.“

Након лицитације и литије око храма славски обред је извршио о. Милосав, који је поздравио домаћине овогодишње славе, и рекао да иако су млади људи, показали су своју љубав према својој цркви и свом крају.

„Ваш крај је познат по угледним вјерницима који су изњедрили свештенике и монахе, међу којима не смијете заборавити архимандрита Јустина Тасића и протојереја Обрада Тасића, који су се у најтежим временима прихватили монашке и свештеничке службе и на том путу истрајали.“

За све присутне домаћини су уприличили трпезу љубави, а старјешинство братства Тасића, Радоје Тасић и Младенко Тасић, позвали су све присутне да се укључе у наставак радова на Тасијином конаку.

За домаћина идуће године јавио се Радоје Тасић.

 

Откривена спомен – биста генералу Драгиши Масалу

 

 

У Доњем Вардишту код Вишеграда 25. септембра је откривена спомен-биста српском генералу Драгиши Масалу, коју је донирао хуманитарац Војкан Крстић.

Крстић је након откривања спомен-бисте рекао новинарима да је генерал рођен на том простору, гдје се налазии његова породична кућа због чега је ту и постављена биста.

Он је додао да је његова идеја да овај споменик буде на мјесту гдје су и спортски објекти, те оцијенио да млади морају да поштују старије који су животе дали за своју земљу.

Генералова кћерка Славица Гаврић каже да је ово значајан дан за породицу, село, околину, будућност, да се млади ту окупљају, сјећају и поштују старије, као и да гледају у будућност како би се што више дјеце рађало и играло на игралишту око споменика.

„Овај споменик нама као породици јако пуно значи. Желимо Војкану Крстићу и његовом центру сву срећу у раду и пуно успјеха“, истакла је Гаврићева.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да Масала памти као доброг човјека, мирног и сталоженог који је увијек добро знао да процијени проблеме и послије тога доноси одлуке, што је војничка врлина.

„Нама млађима помагао је савјетима и препорукама како да успијемо у протеклом одбрамбено–отаџбинском рату, прије свега да одбранимо слободу и територију, што је резултирало стварањем наше државе“, рекао је Савчић.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић захвалио се Крстићу који је донирао овај споменик, те додао да је и општина помогла организацију овог догађаја.

„Не смијемо заборавити наше јунаке и борце који су

се залагали ис творили Републику Српску. Морамо да његујемо оно што су нам оставили и треба да се сјетимо свих који су дали своје животе или дијелове тијела за стварање Српске“, истакао је Ђуревић.

Генерал Масала обављао је дужност начелника артиљерије Ужичког корпуса, команданта Трећег артиљеријског пука у Војсци Републике Српске у Бијељини, начелника артиљерије у Органу родова Главног штаба Војске Републике Српске на Хан Пијеску, начелника Сектора за организацију, мобилизацију и персоналне послове Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини и Бањалуци.

Одликован је Медаљом за војне заслуге, Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом рада са сребрним вијенцем и Орденом Карађорђеве звијезде другог реда.

Службовао је у гарнизонима Пожаревац, Ужице, Винковци, Бијељина, Вишеград, Хан Пијесак, Бијељина и Бањалука.

Преминуо је 2017. Године након кратке и тешке болести на Војно медицинској академији у Београду у 66. години.

Војкан Крстић данас је петочланој породици Шкобић поклонио кућу у Вардишту да би живот провели на селу, јер су до сада живјели у Вишеграду.

„Поклонио сам им кућу и окућницу како би даљи живот гледали са осмјехом. Пошто ја волим живот на селу, позивам људе да дођу у ово село које броји око 50 до 60 људи“, рекао је Крстић и истакао да, ако нема села, неће бити ни градова.

Тодоро Шкобић захвалио је за кућу јер је сада добио наду за живот, да може да живи, ради и прошири породицу.

„Планирам се бавити пољопривредом, сточарством и сеоским туризмом, свиме чиме се може зарадити“, навео је Шкобић.

 

СРНА-Јована Боровчанин

Снимио Славко Хелета

 

Резултати Соколовог конкурса за кратку причу

ПРВА НАГРАДА АЛЕКСАНДРИ МИШИЋ ИЗ ЧАЧКА

Тема овогодишњег конкурса кратких прича ССД „СОКО“ из Добруна код Вишеграда била је „800 година самосталности Српске православне Цркве-Светосавски пут и дјело“, а на конкурс је приспјело 26 прича.

Жири Сокола за најуспјешнију прогласио је причу под наслобом „Светиу Сава бди над нама“, која је на конкурс приспјела под шифром „Монах Арсеније“, а чији је аутор Александра Мишић, професор Српског језика и књижевностги у Гимназији из Чачка.

Друга награда припала је Љиљани Терентић из Смедерева, за причу „Знао је Сава“, која је пристигла под шифром „Света Анастасија“.

Трећу награду освојила је Дајана Петровић из Ваљева за причу „Осамсто година“, пристиглу под шифром „Нектарија“.

Награде и признања ауторима ће бити накнадно достављене.

Славко Хелета  

Јубиларни 20-ти Соколов фудбалски турнир

 

У Вардишту одржан 20-ти Соколов фудбалски турнир.На јубиларном двадесетом, односно шестом меморијалном турниру у малом фудбалу „Драган Грујовић – Гаго“ учествовало је девет екипа из Вишеграда, Ужиц , Штрбаца и Вардишта.

У присуству великог броја гледалаца приказан је јако добар фудбал. Услови за игру су били тешки због спарног и сунчаног времена, али ријека Рзав која је тик поред игралишта пружила је освјежење свим присутним.

Такмичило се 120 учесника у малом фудбалу и натезању конопца.

Побједник турнира је „Унис УСХА“ из Вишеграда, друго мјесто заузео је „Милвол“ а треће „Весела дружина“.

За најбољег играча проглашен је Мирко Станојчић, најбољи стријелац Далибор Дамјановић (9 погодака), а најбољи голман Немања БојановићОрганизатори ССД „СОКО“ и Парохија вардишка уручили су побједницима поклоне.

У дисциплини натезања конопца учествовало је пет екипа, а побједник је био „Унис УСХА“.

Ово је био најуспјешнији турнир до сада, за шта је заслужна фудбалска секција ССД „СОКО“.