У Манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци прослављена је храмовна слава

СУСРЕТ КУМОВА И ПРИЈАТЕЉА

Рана јутарња звона са манастирског звоника у Добрунској Ријеци најавила су велики догађај – храмовну славу и сабор пријатеља и кумова… Сам жубор двије ријеке, Будимлије и Ундруље, уљепшавао је молитвени амбијент који је био пропраћен пјесмом птица и великим бројем вјерника који су се слијевали у манастирску порту.

Светом Литургијом дат је смисао овом празнику, а началствовао је архимандрит Јован (Гардовић) уз саслужења протојереја-ставрофора Сава Брадоњића и Богдана Станишића, јеромонаха Серафима (Глигића) и ђакона Василија Пајевића.

У својој бесједи отац Серафим подсјетио је све присутне на дивно житије Светог Николаја који је напустио своју вољену самоћу и богомислије ради служења Богу и ближњима. Заједница и љубав је подстављена пред све нас као императив који треба достићи и зато је потребно заборављати себе и своје себичне жеље и интересе и служити другима. Честитајући домаћину и свима окупљенима славу отац Серафим их је све позвао да наставе да се усавршавају у дјелима љубави.

Након лицитације барјака и литије око храма, славски обред обавио је протојереј-ставрофор Богдан Станишић, пожеливши братству манастира и вјерном народу овог краја да и даље буду у заједници која на овај празник показује љубав и слогу.

Домаћини или кумови славе били су Жељко и Весна Милановић из Добрунске Ријеке чији дом је читаво вријеме, од почетка градње овога комплекса, учествовао у стварању како цркве, тако и манастира.

Исти домаћини са својим сродницима уприличили су трпезу љубави за преко 400 вјерника.

За идућу годину четвртину колача, како је обичај у овом крају, примили су Недељко и Драгана Перишић из Вишеграда.

Благодарећи Богу и молитвама светог оца Николаја, послије свих дешавања, епидемије и забрана, народ овог краја осјетио је слободу да се може састати са својим кумовима, пријатељима и родбином.